Anksioznost

 

Da li znate šta je Anksioznost?

Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje.

Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom stanju u kojem dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se anksioznost javlja često, ometa emotivni život i osećanje dobrobiti i na više različitih načina ometa kvalitet života.

Anksioznost nije isto što i strah

Anksioznost se od straha razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezana za neki određen objekat. Strah je veoma precizan, (uvek znamo čega se tačno bojimo). Anksioznost je difuzna, nejasna sveobuhvatna.

Anksioznost se može pojaviti zbog:

1. Gubitka kontrole nad sobom ili nekom situacijom ili
2. Zbog nečeg neodređenog što bi moglo da se dogodi.

Anksioznost po težini (intenzitetu) kreće od blage neprijatnosti do napada panike u punom intenzitetu (srčane palpitacije, dezorjentacija, užasnutost).

Anksioznost koja nije povezana ni sa jednom situacijom i koja nastupa iz „vedra neba“ naziva se slobodno lebdeća anksioznost i u svom težem obliku naziva se i spontani napad panike.

Anksioznost razlikujemo od Anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaji su rezultat stresa koji se nakupljao tokom dužeg vremena.
Anksiozni poremećaji su posledica smanjene sposobnosti suočavanja sa stresom (isti je slučaj i sa poremećajima zavisnosti, depresijom, degenerativnim oboljenjima).

Normalna anksioznost (briga) razlikuje se od anksioznog poremećaja po tome što je kod anksioznog poremćaja prisutna anksioznost koja je:

1. Intenzivnija (npr. napad panike).
2. Duže traje (mesecima, umesto da prestane nakon što je stresna situacija prošla).
3. Prerasta u fobije koje Vas ometaju.

Patološka Anksioznost od uobičajene anksioznosti razlikuje se i po tome što:

1. Anksioznost je izmakla kontroli. Osoba se oseća nemoćno da upravlja onim što se događa i ovaj osećaj bespomoćnosti stvara još veću anksioznost.
2. Anksioznost ometa ili onemogućava sposobnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti.

Anksioznost se manifestuje na:

a. Fiziološkom (mišićna napetost, mučnina, znojenje)
b. Bihejvioralnom (umanjena sposobnost da delujemo, da se izrazimo)
c. Psihološkom nivou (strepnja, teskoba, otuđenje od sebe, strah od smrti, ludila).

Anksioznost i hipnoza

Uspešno eliminisanje anksioznosti je svakodnevna pojava

Da bi se anksioznost potpuno eliminisala mora da se tretman odvija na sva tri nivoa i to u pravcu:

a. Ublažavanja pojačane fiziološke razdražljivosti. Na ovom nivou hipnoza je izuzetno korisna jer dovodi telo i um do izuzetno duboke hipnotičke relaksacije. Tamo gde ima relaksacije nema anksioznosti. Anksioznost i relaksacija su dijametralno suprotni.

b. Eliminisanje izbegavajućeg ponašanja. Na ovom nivou koriste se hipnotičke tehnike koje eliminišu fobije, izbegavajuće ponašanje, programiranjem novih oblika reagovanja i ponašanja.

c. Promena subjekivnih interpretacija, uverenja, unutrasnjeg govora koje odražavaju stanje strahova i briga. Hipnoza je poznata po tome da sugestijama, afirmacijama menja unutrašnja ograničavajuća uverenja, kostruktivnim afirmativnim uverenjima. Promena nastala na nivou uverenja je trajna promena. Kada postignemo promenu na nivou uverenja, onda znamo da smo eliminisali anksioznot zauvek!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Comments are closed.
objavljeno januar 25, 2013
u Anksioznost
tagovi ,
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost