Anksioznost lečenje

Uvod

Pojam anksiozni poremećaj je relativno nov konstrukt, iako su stanja straha, brige i panike prepoznavana kao problemi od davnina. Termin anxietas se primenjivao još u srednjem veku, kako bi se opisale neprijatnosti koje su mnogi hrišćani osećali u vezi sa izgledima da ostvare večni život, uprkos svojim gresima i nedostacima. Iako je bio sveštenik, Robert Burton je 1621. godine napisao delo “Anatomija melanholije”, u kojem je pokušao da opiše brige i tuge zemaljskog porekla, primetivši da neki melanholičari spontano pocrvene, poblede, drhte i znoje se, uz talase hladnoće ili vreline, lupanje srca, uznemirenost i parališući strah.
Francuski lekari koji su se bavili lečenjem anksioznosti, opisivali su slična stanja kao Angoisse, jedan nemački pisac je za strah i užas neprimeren okolnostima uveo termin Angst, a španski kliničar nazvao je stanje bez daha i stanje hiperventilacije Angustia.

Termin panika nastao je 1879. godine, za najdramatičnijie fizičke manifestacije izazvane od strane boga Pana, koji je pravio tajanstvenu i jaku buku u šumama, što je “terorisalo” slušaoce.

Skoro u isto vreme, Benedikt-Augustin Morel pripisuje anksioznost autonomnom nervnom sistemu. Sigmund Frojd uvodi koncept „anksiozna neuroza“ 1895. godine.

Između anksioznosti i straha postoji nekoliko razlika.

Anksioznost i strah se često koriste kao sinonimi, ali ipak nisu isti.

Strah se obično odnosi na neku konkretnu situaciju, ili na neki konkretan objekat ili osobu. Znači strah je veoma precizan i tačno znamo čega se bojimo. Predmet straha je obično u granicama mogućeg. Plašimo se poraza, neuspeha, povreda, odbacivanja… i tu lečenje obično nije potrebno.

Strepnja ili anksioznost je nejasan strah, bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Od straha se razlikuje svojom neodređenošću, odnosno nevezanošću za neki određen objekat. U neprijatnom osećanju strepnje dominira iščekivanje neodređene nesreće. Kada se anksioznost događa često i ometa emotivni život i osećanje dobrobiti ona kvari kvalitet života i tada se definiše kao anksiozni poremećaj.

Anksioznost je prirodna reakcija tela na opasnost, automatski alarm koji se aktivira kada se osećamo ugroženo, pod pritiskom, ili se suočavamo sa stresnim situacijama. Uznemirenost ili anksioznost jesu normalna i česta osećanja u određenim životnim situacijama kao što su razgovor za posao, težak ispit ili prvi susret sa mogućim partnerom.

Kada je anksioznost umerena, “normalna”, onda i nije uvek loša stvar. U stvari, anksioznost može pomoći da ostanete budni i fokusirani na posao ili učenje, može da Vas podstakne na akciju i da Vas motiviše da rešite probleme. Ali kada je anksioznost konstantna, ili ogromna, kada se javlja van konteksta, ona prestaje da bude funkcionalna i prelazi u poremećaj, koji kvari kvalitet života.

Često ne uspevamo da identifikujemo zbog čega smo tačno anksiozni ili uznemireni. Fokus anksioznosti je više usmeren ka unutra, za razliku od straha kod kojeg je fokus usmeren prema spoljašnjem okruženju. Izgleda da je anksioznost više uzrokovana nekom neodređenom, udaljenom i nepoznatom opasnošću. Anksioznost se često javlja zbog nečeg lošeg što bi tek moglo da se dogodi u bliskoj ili daljoj budućnosti (anticipatorna anskioznost).

Ako Vaše brige i strahovi postanu jači, ogromni, tako da Vas ometaju u svakodnevnom životu, moguće je da patite od anksioznog poremećaja. Postoji mnogo različitih tipova anksioznih poremećaja, pa je potrebno da se dijagnostikuje koji tip anksioznosti je prisutan, kako biste bolje razumeli problem i ubrzali proces izlaska iz začaranog kruga.

Anksioznost razlikujemo po intenzitetu i tipovima.

Prema težini ili intenzitetu, anksioznost može da se kreće od blage neprijatnosti, brige, do paničnog poremećaja, koji je praćen srčanim palpitacijama (“srce lupa jako kao da hoće da iskoči iz grudi”), derealizacijom (osećaj kao da se ne nalazimo u realnosti), depersonalizacijom (osećaj odvojenosti od samog sebe)…

Skala anksioznosti po intenzitetu

 

7 – 10.Intenzivan napad panike Svi simptomi sa nivoa 6 su pojačani:užasnutost, strah od ludila ili smrti, nagon za bežanjem.
6.Umeren napad panike Palpitacije, teško disanje, osećaj dezorjentisanosti ili otuđenosti, paničan strah kao reakcija na osećaj “gubitka kontrole”.
5.Blaga panika Lupanje ili nepravilan rad srca, otežano disanje, doživljaj nestvarnosti ili vrtoglavica, izražen strah od gubitka kontrole, nagon za bežanjem.
4.Izražena anksioznost Osećaj nelagodnosti ili nestvarnosti, ubrzan rad srca, stegnuti mišića, briga o mogućnosti gubitka kontrole.
3.Umerena anksioznost Osećaj neprijatnosti ali uz održanje kontrole, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, oznojeni dlanovi.
2.Blaga anksioznost Leptiri u stomaku, mišićna napetost, jasna nervoza.
1.Neznatna anksioznost Prolazan nagoveštaj anksioznosti, blaga nervoza.
0.Opuštenost Smirenost, osećaj spokojstva i usredsređenosti.

 

Anksioznost pogađa čitavo biće, što znači da se istovremeno javlja na tri nivoa. To je fiziološka, bihejvioralna i psihička reakcija. Pogledajte neke od mogućih simptoma.

 

 

Anksioznost razlikujemo po tipovima

Anksiozni poremecaji po DSM-V

Anksiozni poremećaji su grupa povezanih i sličnih stanja, dakle, svakako ne jedan poremećaj. Mogu da izgledaju veoma različito od osobe do osobe. Neke osobe žive u stalnom stanju napetosti, brige i straha. Neke druge mogu da pate od anksioznih napada koji se javljaju bez upozorenja. Pojedinci dobijaju napad panike pri samoj pomisli na druženje, okupljanje ili javni nastup. Neke osobe se bore sa mislima koje se same od sebe nameću i koje kao da ne mogu da isteraju iz glave, a ima i onih koji satima moraju da izvode određene ritualne radnje iz straha da bi moglo nešto loše da se desi njima ili bliskim članovima porodice, ukoliko ih prekinu.

Uprkos različitim oblicima, svi anksiozni poremećaji imaju i nešto zajedničko, a to su uporan, težak strah ili uznemirenost u situacijama u kojima većina zdravih osoba ne bi osetila ništa od toga.

Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM – 5), izdala je i redovno ga ažurira Američka psihijatrijska asocijacija (APA). Trenutna verzija je izdanje dopunjeno 2013. godine.

DSM – 5 je alat koji u sebi sadrži listu simptoma i kriterijume kojima se koriste psihijatri i psiholozi kako bi precizno dijagnostikovali problem.

DSM- 5 razvrstava anksioznost na sledeće tipove:

  • Separaciono anksiozni poremećaj (F39.0)
  • Selektivni mutizam (F94.0)
  • Specifične fobije (F40.2__)
  • Socijalno anksiozni poremećaj (socijalna fobija) (F40.10)
  • Panični poremećaj (F41.0)
  • Agorafobija (F40.00)
  • Generalizovani anksiozni poremećaj (F41.1)
  • Anksiozni poremećaj usled upotrebe psihoaktivnih supstanci – medikamenata
  • Anksiozni poremećaj izazvan somatskim poremećajem ili bolešću (F06.4)
  • Ostali specifični anksiozni poremećaji (F41.8)
  • Nespecifični anksiozni poremećaji (F41.9)

Veza između anksioznosti i depresije

Mnogi ljudi koji imaju jedan ili više anksioznih poremećaja pate i od depresije u nekoj fazi svog života. Za anksioznost i depresiju se veruje da imaju isto poreklo, što može da objasni zašto tako često idu ruku pod ruku. Ukoliko se utvrdi da patite od anksioznosti, poželjno je da se testirate i na depresiju.

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića


Fatal error: Call to undefined function wp_related_posts() in /home/psihobata/public_html/wp-content/themes/topbusiness/page-anksioznost.php on line 57