Selektivni mutizam (SM) DSM-V 312.23 (F94.0)

Uvod

Prema DSM-V, selektivni mutizam (SM) je poremećaj tipičan za detinjstvo, koji se ispoljava kao nemogućnost da se govori u situacijama u kojima se očekuje komunikacija. Konkretno, osoba trpi konstantan neuspeh u pokušajima da govori u određenim društvenim situacijama gde postoji očekivanje da se govori (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013). Na primer, osoba sa selektivnim mutizmom može sasvim normalno da govori kod kuće, ali ne može da govori u učionici, u školskom okruženju, ili na poslu. Istraživači veruju da je ponašanje oblik socijalne fobije. Selektivni mutizam često se ne prepozna pre pete godina života, već tek kada dete krene u školu.

Selektivni mutizam DSM-V 312.23 (F94.0)

Simptomi selektivnog mutizma (SM)

Manifestacije selektivnog mutizma su različite. Prvi znaci upozorenja mogu biti ako dete, koje je inače pričljivo kod kuće, pribegava uprošćenom ili kratkom govoru, ili se odlučuje za gestove pri komuniciraju van kuće (Vasom, 2010).
Da bi se dijagnostikovao selektivni mutizam (SM) potrebno je da se isključi mogućnost da osoba ne poznaje jezik na kojem se govori, ili da je jednostavno prisutan nedostatak znanja o temi o kojoj se govori. Mora, takođe, biti dokazano da selektivni mutizam traje više od mesec dana i da ima štetan uticaj na aktivnosti u školi ili na poslu. Mora biti dokazano i da nisu prisutni komunikacioni poremećaji, kao što je mucanje, ili neki od psihotičnih poremećaja.
Selektivni mutizam (SM) je u korelaciji sa napadima besa, preteranom stidljivošću i socijalnom izolacijom (McKai & Storch, 2011).

Dijagnoza

Selektivni mutizam je redak i uglavnom se javlja kod dece.
Dijagnoza može početi kada roditelji prepoznaju da se dete ponaša čudno i neobično van kuće. Dete koje je kod kuće pričljivo i komunikativno konstantno odbija da govori u javnosti, kao što su vrtići, igraonice, javni skupovi, porodična veselja ili druge društvene situacije. Veoma je česta pojava da vaspitač (učitelj, nastavnik) izrazi zabrinutost nakon što je dete u učionici mesec dana ili više. Ukoliko se ovo desi, roditelji bi trebalo najpre da prikupe što više informacija od različitih ljudi sa kojima se dete susreće, a zatim da ga odvedu na kompletan medicinski pregled, uključujući standardizovane medicinske testove, psihološke testove i naravno pregled logopeda. Sveobuhvatan razvojni skrining se preporučuje kao prva faza u rešavanju ovog problema.
Zatim roditelji treba da potraže pomoć stručnog profesionalca koji se bavi poremećajima komunikacije, pošto je proces postavljanja dijagnoze složen i dugotrajan. Na prvom sastanaku profesionalcu, koji je upoznat sa selektivnim mutizmom, daju se na uvid svi papiri, testovi, pregledi, odnosno kompletan dosije. Dosije treba da sadrži nalaz i mišljenje lekara opšte prakse, medicinsku istoriju razvoja deteta, socijalne interakcije, manifestacije anksioznosti, karakteristična ponašanja u kući i van kuće.
Zatim se zakazuje viđenje sa detetom. Stručnjak će proceniti komunikacijske sposobnosti i izgraditi odnos, na osnovu kojeg će odrediti da li postoji selektivni mutizam ili se može isključiti i postaviti neka druga dijagnoza.

Hipnoterapijski tretman selektivnog mutizma (SM)

Nakon što je ustanovljena dijagnoza selektivni mutizam (SM), potrebno je tražiti savet i podršku profesionalnih (dečijih) terapeuta, da bi se obezbedio koordiniran pristup i tretman.
Hipnoterapijski tretman uključuje:

  • ulazak u podsvesni um i osvešćivanje potisnutog materijala, sa namerom da se otkrije uzrok SM,
  • osvešćivanje negativnih uverenja i zamena negativnih, ograničavajućih uverenja,
  • otkrivanje negativnih okidača i rad na njihovom slabljenju,
  • razvoj socijalnih veština,
  • modelovanje željenog ponašanja.

Ova strategija ima veoma veliki uspeh u lečenju selektivnog mutizma.
SM dijagnoza DSM-V 312.23 F94.0Svaki tretman ima za cilj da pomogne detetu, ili odrasloj osobi, da postepeno usvoji novi govorni obrazac ponašanja, da ojača lične snage i da ponašanje koje ima u sigurnom okruženju (kod kuće) proširi i na spoljašnji svet.
NLP i hipnoterapija koriste i strategije za identifikaciju konkretnih misli koje izazivaju zabrinutost, a koje mogu da doprinesu neželjenom ponašanju. Osoba se uči da identifikuje negativne misli i trenira se da zameni te negativne misli pozitivnim.
Hipnoza se u ovom delu pokazala kao posebno moćna tehnika, jer vrši zamenu negativnih misli pozitivnim mislima na dubokom podsvesnom nivou.
Postoji mnoštvo drugih terapija koje mogu da se uvedu i uključe, a koje su usmerene na emocionalno jačanje, razvijanje samopouzdanja, jačanje samopoštovanja, razvijanje socijalnih veština. (Viana, Beidel & Rabian, 2009).

Farmakološki tretman selektivnog mutizma (SM)

Sprovedeno je istraživanje sa ciljem da se ustanovi kako medikamenti utiču na eliminisanje selektivnog mutizma. Ovo istraživanje je obuhvatilo lekove koji se mogu dobiti na recept, iz kategorije antidepresiva i anksiolitika. Studije su, međutim, ograničene u obimu.
Kako je selektivni mutizam poremećaj u vezi sa socijalno anksioznim poremećajem i socijalnom fobijom, upotreba lekova nije neočekivana. Svi ovi poremećaji, koji u osnovi imaju zabrinutost, su u korelaciji sa hemijskom neravnotežom u mozgu, konkretno neurotransmiterom serotoninom. Za lečenje se koriste medikamenti iz grupe Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), među kojima su Prozak (Fluksetin, Fluvoksamin), Zoloft itd.
Ostali lekovi su: Buspar i Remeron.
Roditelji treba da imaju u vidu da navedeni lekovi nisu odobreni za lečenje SM kod dece od strane nekih istaknutih institucija, kao što je npr. Američka uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administration, (FDA)).
Sporedni efekti su obično minimalni i mogu da se izbegnu, sa veoma niskom dozom na početku, kao što je preporučeno. Međutim, lekovi sami neće rešiti problem. Odgovarajući psihološki tretman se preporučuje.
Farmaceutska komponenta je, takođe, važan element u nekim slučajevima i primena može da traje i do dvanaest meseci. Postoje istraživanja koja podržavaju ideju da je ovaj vremenski period dovoljan da se odrasla osoba ili dete oslobode anksioznosti i da se poveća poverenje. Terapija se ukida isključivo uz nadzor lekara, kako bi se osiguralo da nema neželjenih nuspojava. Treba napomenuti da ovi lekovi ne pogađaju samo selektivni mutizam, već zahvataju celokupnu anksioznost.
Prognoza

Naravno, što se ranije otkrije da osoba trpi selektivni mutizam, lečenje je efikasnije i kraće traje. Evidentno je da što duže osoba ostaje nema poremećaj zavhata veće slojeve ličnosti i oštećuje i remeti svakodnevni kvalitet života.
Ukratko, ukoliko se počne sa tretmanom na vreme, prognoze za potpuno eliminisanje ovog poremećaja su odlične – mnoga deca ga prevaziđu u potpunosti sa odgovarajućim tretmanom.

Funkcionisanje sa selektivnim mutizmom (SM)

Porodica koja ima dete sa selektivnim mutizmom prvo mora da prihvati da njihovo dete može da ispoljava neobičan nivo socijalne anksioznosti. Dalje, roditelji treba da traže medicinsku pomoć za pravilno postavljanje dijagnoze, plan lečenja i savete. Najvažnije je, međutim, za porodicu da prihvati terapiju i da svi njeni članovi preuzmu aktivnu ulogu u lečenju deteta.

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Ostavite komentar

*

objavljeno septembar 23, 2015
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost