Separaciono anksiozni poremećaj DSM-5 309.21 (F93.0)

Uvod

Pojedinac sa separaciono anksioznim poremećajem (SAP) ispoljava anksioznost i strah od odvajanja od ljudi i mesta za koje je jako vezan. Strah i anksioznost nisu u skladu sa uzrastom i nivoom razvoja na kojem se nalazi.
DSM-5 uvodi dve važne promene u definisanje separaciono anksioznog poremećaja.

Prema DSM-5, SAP više nije poremećaj koji ima svoj početak isključivo u detinjstvu. Ne postoji određeno životno doba za koje se vezuje njegov nastanak. Shodno tome, SAP je sada kategorisan u grupu Anksiozni poremećaj i više nije u grupi pod nazivom Poremećaj obično prvi put dijagnostikovan u ranom detinjstvu, detinjstvu, ili adolescenciji.

Promene koje uvodi DSM-5 priznaju da se SAP može razviti i u odraslom dobu. Žrtve rata i prirodnih katastrofa bilo kog uzrasta mogu da dožive SAP. Kod ratnih veterana separaciono anksiozni poremećaj je često komorbidan sa PTSP-om. SAP koji se razvije u odraslom dobu može da ukazuje na nastajanje psihopatologije. Separaciona anksioznost ponekad se razvija i u druge poremećaje, uključujući panični poremećaj, veliki depresivni poremećaj i agorafobiju.

Simptomi separaciono anksioznog poremećaja

Separaciono anksiozni poremećaj DSM-5 309.21 (F93.0)Separaciona anksioznost je normalna pojava kod dece na uzrastu od 3 do 4 godine. Neka deca i u kasnijim uzrastima mogu da osećaju značajnu nervozu i stres zbog razdvajanja, da ispoljavaju socijalno povlačenje, teškoće sa koncentracijom u učenju ili u igri, problem sa spavanjem.

Dete odraslo u veoma zatvorenoj i povezanoj porodici može da bude podložnije razvoju separaciono anksioznog poremećaja. Veliki broj osoba koje imaju iskustvo sa SAP-om takođe imaju i depresiju.

Kada je odvojeno od osobe za koju je emotivno vezano, dete može da ispolji pojačane strahove prema nepoznatom, na primer prema životinjama, strancima, putovanjima. Može da se plaši telesnih povreda i smrti, svoje ili osoba koje voli. Obično se javljaju i negativne emocije, na primer bes ili osećaj zanemarenosti. Osoba sa SAP-om može da razvije fizičke simtome koji su povezani sa stresom kao što su glavobolja, mučnina, lupanje srca, povraćanje.

Odrasle osobe sa separaciono anksioznim poremećajem, koje su ga doživele i u detinjstvu, češće imaju i druge anksiozne poremećaje, uključujući izbegavanje, zavisne i opsesivno-kompulzivne poremećaje.

Prema DSM-5, separaciono anksiozni poremećaj (SAP) je definisan na sledeći način:

Kod osobe ispod 18 godina separaciono anksiozni poremećaj istrajava najmanje četiri nedelje, a kod odraslih najmanje šest meseci. Pojedinac sa SAP-om trpi upornu anksioznost na razvojno abnormalnom nivou, kao odgovor na razdvajanje ili predstojeće razdvajanje od osoba za koje je vezan. Postojanje SAP-a se može pretpostaviti ukoliko osoba među simptomima koji slede ima najmanje tri.

  • Ponavljajuća prekomerna zabrinutost, koja se javlja kada se očekuje udaljavanje ili se udaljava od kuće ili od značajnih osoba sa kojima je pojedinac povezan.
  • Uporna i preterana briga o mogućem gubitku osobe sa kojom je uspostavljena jaka veza, ili briga o njenoj eventualnoj ugroženosti, bolesti, povredama, smrti.
  • Uporna i preterana briga o mogućem nepoznatom i neželjenom događaju (osoba strahuje da će biti kidnapovana, da će zalutati, doživeti nezgodu, razboleti se) koji bi izazvao odvajanje od značajne osobe.
  • Uporno oklevanje ili odbijanje da se ode daleko od kuće, čak i do škole, do posla, ili bilo gde drugde, zbog straha od odvajanja.
  • Uporni i preterani strah ili nespremnost da pojedinac ostane sam, ili bez osobe sa kojom je vezan, u kući ili u drugim situacijama.
  • Preterana nespremnost ili odbijanje da se spava van kuće ili da se ode i spava bez osobe za koju je pojedinac vezan.
  • Ponavljajući snovi ili košmari u kojima se često javlja tema o razdavjanju.
  • Ponavljajuće žalbe na fizičke simptome (glavobolje, mučnine, povraćanje) u situacijama kada može doći do odvajanja od značajne figure, ili usled odvajanja.

Da bi se dijagnostikovao separaciono anksiozni poremećaj, pojedinac mora da ima klinički značajan nivo stresa ili oštećenja u društvenim, akademskim, profesionalnim i drugim oblastima funkcionisanja, koja nisu nastala i ne mogu se bolje objasniti nekim drugim poremećajem. Deca sa autizmom, na primer, često ne reaguju na socijalne signale, ali njihovi socijalni deficiti nisu u vezi separacionim poremećajem. Osobe sa agorafobijom takođe mogu imati strah od izlaska, ali to nije SAP.

Napadi panike su povezani sa separaciono anksioznim poremećajem.

Uticaj separaciono anksioznog poremećaja na svakodnevni život

Anksioza DSM-5 309.21 F93.0

Dete sa separacionom anksioznošću može da odbije da učestvuje u društvenim događajima i aktivnostima. Može da izbegava da odlazi u kućne posete kod prijatelja i rođaka, ili da izbegava odlazak u školu. Dete može da ispoljava i opoziciono ponašanje kao što je bes, vrištanje, plač i udaranje. Opoziciono ponašanje je često najizraženije kada treba da ide u školu, ali takvo ponašanje se ne kvalifikuje uvek kao SAP – iza prkosnog ponašanja, na primer, može da bude agorafobija. U slučajevima ovakvog ponašanja potrebna je ponekad i dodatna istraga, pošto odbijanje može da bude uzrokovano niskim ocenama ili vršnjačkim maltretiranjem.

Nostalgija je takođe prisutna kod većine dece.

Rana identifikacija poremećaja je važan korak u obezbeđivanju pravovremenog i uspešnog tretmana, jer se tako postižu bolji rezultati lečenja. Osoba sa SAP-om može manifestovati delinkventno ponašanje u kasnijoj fazi života, uključujući delinkvencije na školskom uzrastu kao i zloupotrebe droga i razne oblike bolesti zavisnosti.

Separaciono anksiozni poremećaj i hipnoterapija

S obzirom da separaciono anksiozni poremećaj ukazuje na visok rizik od razvoja drugih poremećaja kasnije u životu, rana intervencija za osobe sa SAP-om je važna. Dobri rezultati su postignuti upotrebom neuro-lingvističkog programiranja (NLP), hipnoze i hipnoterapije.

NLP i hipnoza omogućavaju osobi da istraži svoju anksioznost, otkrije uzroke i razvije modele odgovarajućeg ponašanja kroz jačanje samopouzdanja, menjanje uloga i identiteta i ugrađivanje novih ideja i metafora duboko u podsvesni um. Nakon primene NLP i hipnoze, neki klijenti nisu više ispunjavali kriterijume za dijagnostikovanje SAP-a po DSM-V. Što se naravno tumači kao poboljšanje u svakodnevnom funkcionisanju.

Porodica može imati značajan uticaj, kako na razvoj tako i na upravljanje SAP-om. Veće su šanse da dete razvije separaciono anksiozni poremećaj ukoliko neko od roditelja već ima neki od anksioznih ili depresivnih poremećaja. Roditelji i ukućani su, takođe, ključni elementi u terapiji.

Lečenje dece i odraslih sa SAP lekovima i psihoterapijom je dokazano efikasnije od lečenja samo lekovima (Masi, 2012).

Kreativni oblici terapije podstiču osobu sa SAP-om da se suoči sa svojim strahovima dok se fokusira na kreativni razvoj. Pokazalo se da grupna igra i terapija imaju značajan uticaj na smanjenje separaciono anksioznog poremećaj kod dece (Nauta, 2012). Art terapija je smanjila simptome SAP-a u osnovnoj školi tako što je dečacima obezbedila kreativno utočište za njihove brige i emocije (Khadar, 2013).

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Ostavite komentar

*

objavljeno septembar 18, 2015
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost