Socijalno anksiozni poremećaj (socijalna fobija) DSM-V 300.23 (F40.10)

Uvod

Socijalno anksiozni poremećaj, takođe poznat kao socijalna fobija, je anksiozni poremećaj koji uključuje neprijatnost u vezi socijalne interakcije, kao i zabrinutost da će se osoba obrukati ili da će biti negativno procenejna od strane drugih. Ovu nelagodnost, koja se obično doživljava kao strah ili anksioznost, može da prati automatsko uzbuđenje, uključujući apneu, tahikardiju, mučninu i znojenje (ADAA, 2014). Simptomi variraju po težini, od blage do intenzivne nelagodnosti, koja može da dovede do potrebe za izbegavanjem takvih situacija, što otežava prilagođavanje ili onemogućava infiltriranje u različite oblasti života. (American Psychiatric Association, 2013). Nelagodnost koju ljudi sa socijalno anksioznim poremećajem doživljavaju može da se generalizuje na rutinske aktivnosti kao što su konzumiranje hrane pred drugima, ili korišćenje javnog toaleta. Osobe sa socijalnom fobijom žele socijalne kontakte i žele da učestvuju u socijalnim aktivnostima, ali njihova anksioznost u tim situacijama može da bude nepodnošljiva. (NIMH, 2014). Socijalna anksioznost može da vodi do izolacije i odsustva razvoja socijalnih veština, koje zatim pojačavaju postojeću socijalnu anksioznost.

Socijalno anksiozni poremecaj

Simptomi socijalno anksioznog poremećaja

Prema DSM-V (dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja – peto izdanje), postoji ukupno devet dijagnostičkih kriterijuma za socijalno anksiozni poremećaj:

  1. Postoji strah ili anksioznost specifična za društvene situacije u kojima se osoba oseća analizirano, posmatrano ili ocenjivano od strane drugih. Kod odraslih može da se javi strah od prvog sastanka, intervjua za posao, javnog nastupa. Kod dece, fobično-izbegavajuće ponašanje može da se pojavi i u kontaktu sa vršnjacima, a ne samo u kontaktu sa odraslima. Ispoljavanje obično nije u skladu sa godinama, javlja se plakanje, bacanje po podu ili neki drugi način pokazivanja nelagodnosti i straha.
  2. Osoba se boji da će ispoljiti anksioznost i da će biti odbačena od drugih.
  3. Socijalna interakcija uvek stvara stres.
  4. Socijalna interakcija se ili izbegava ili je bolna i teško se podnosi.
  5. Strah i anksioznost su neproporcionalni u odnosu na aktuelnu situaciju.
  6. Strah, anksioznost i stres u socijalnim situacijama postoje minimum šest meseci.
  7. Strah i anksioznost stvaraju intenzivan i jak stres, čime negativno utiču na funckionisanje u jednoj ili više oblasti života kao što su interpersonalni odnosi ili profesionalno funkcionisanje.
  8. Strah ili anksioznost nisu bolje objašnjeni nekim drugim medicinskim stanjem, niti su izazvani drugim medicinskim stanjem ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci ili medikamenata.
  9. Ukoliko je neko drugo medicinsko stanje prisutno (gojaznost, unakaženost prilikom požara ili drugih povreda), a strah, anskioznost ili izbegavanje su jasno nepovezani sa njim ili preterani.

Početak

Prema DSM-V, prosečan uzrast na kojem se javlja socijalna anksioznost je 13 godina i kod 75 % onih koji imaju anskiozni poremećaj on je nastao na uzrastu od 8 – 15 godina. Početak može da bude podmukao ili da se pojavi iznenada, izazvan nekim specifičnim događajima. (American Psychiatric Association, 2013).

Učestalost

Prema DSM-V, oko 7 % dece i odraslih oba pola doživljava u nekom trenutku socijalnu anksioznost.

Faktori rizika

DSM-V navodi da osobe koje su sklone strahu, slaboj proceni i inhibiciji imaju pojačan rizik od socijalnih fobija. Deca koja su doživela vršnjačko nasilje spadaju u rizičnu kategoriju za razvoj socijalnih fobija. Izgleda da postoji genetski potencijal, ali se spekuliše da je socijalna aknsioznost naučeno ponašanje. Gojaznost je identifikovana kao rizični faktor kod tinejdžera – deca koja su gojazna mogu da dožive odbijanje od strane vršnjaka i da razviju socijalnu anksioznost kao naučeno ponašanje.

Socijalna fobija

Komorbiditet

Komorbiditet se javlja sa drugim anksioznim poremećajima, depresijom i poremećajem zloupotrebe supstanci. Ostali anksiozni poremećaji mogu pratiti socijalnu anksioznost i socjilalna anksioznost može dovesti do depresije. Zbog usamljenosti, izolacije i nemogućnosti da se ostvari socijalni kontakt, ljudi koji imaju socijalnu anksioznost često zloupotrebljavaju medikamente, alkohol i drogu, u nastojanju da smanje svoju anksioznost u socijalnim situacijama. (NIMH, 2014)

Hipnotički tretman socijalno anksioznog poremećaja

Hipnoza posmatra socijalnu anskioznost i sve simptome ne kao problem, već kao rezultat. Šta to ustvari znači? To znači da su uznemirenost, nesigurnost, odsustvo samopouzdanja, znojenje, strah osobe da se ne obruka i svi ostali simptomi samo rezultat, koji je sam postigao pojedinac sa socijalno anksioznim poremećajem. Osoba koja trpi anksioznost na neki način (nesvesno) stvara te simptome i neželjeno stanje. Posredi je naučena strategija (niz radnji), koje osoba dosledno sporovodi uvek kada razmišlja o socijalnom kontaktu, ili se nađe u socijalnom kontaktu, i taj isti recept kojeg se nesvesno drži daje uvek isti rezultat.
Zato je potrebno da se hipnotičkim tehnikama osvesti nesvesna strategija, da klijent napokon dobije potpuni uvid u to šta nesvesno radi, i da se, nakon toga, stari program zamenim novim funkcionalnim programom, koji dovodi do toga da se klijent oseća prihvaćeno, samopouzdano, da ostvaruje svoje ciljeve kada je u kontktu sa ljudima, da se opusti i uživa u druženju kao i svi ostali.
Pored zamene stare nekorisne strategije, hipnotički tretman sadrži:

  • Osvešćivanje uzroka socijalne anskioznosti.
  • Eliminisanje negativnih i ograničavajućih uverenja.
  • Oslobađanje od strahova, fobija i napada panike.
  • Oslobađanje od nervoze.
  • Rad na eliminisanju simptoma (znojenje, tremor u rukama, strah od nesvestice itd.)

Veoma važan korak u eliminisanju socijalne anskioznosti je izlaganje socijalnim situacijama. Terapija izlaganja obuhvata postepeno suočavanje sa situacijama koje stvaraju anksioznost. Ovaj pristup je takođe poznat kao sistemsko smanjivanje osetljivosti i veoma je efikasan metod u tretmanu svih fobija, pa i socijalne fobije. (NIMH, 2014)

Uticaj na funkcionisanje

DSM-V konstatuje da ukupan kvalitet života može da bude pod negativnim uticajem povlačenja i izolacije usled socijalno anksioznog poremećaja (American Psychiatric Association, 2013).

Diferencijalna dijagnoza

Postoji veliki broj pravila koje kliničari moraju da uzmu u obzir da bi postavili tačnu dijagnozu.
Stidljivost i introverzija kao osobine normalnih ličnosti mogu da budu protumačene kao socijalna fobija. Stidljivost može biti protumačena kao poželjna, posebno kod onih koji imaju manjak samopouzdanja. Stidljiva osoba ne predstavlja opasnost i lakše joj je prići. Introvertnost je izbor i omogućava uslove za duboko razmišljanje, usamljene aktivnosti i kontemplaciju. Takve osobe teže da se druže sa malim brojem ljudi i da razviju dublje odnose, umesto da se okružuju velikim brojem ljudi sa kojima imaju površne odnose.

Agorofobija uključuje strah od napuštanja sigurne zone i ima drugačiju etiologiju, koja uključuje uslovnu reakciju na specifičnim mestima, koja se generalizuje i na druga mesta.

Panični poremećaj je akutna aktivacija nervnog sistema u odsustvu pretećeg stimulansa.
Generalizovani anksiozni poremećaj je globalna zabrinutost u vezi više različitih tema.

Posttruamtski stresni poremećaj (PTSP) od strane DSM-V nije definisan kao komorbidna dijagnoza, ali postoji mogućnost da socijalna izolacija i povlačanje koje se javljaju kod PTSP mogu pogrešno da se protumače kao socijalno anksiozni poremećaj. Postoji kvalitativna razlika između PTSP i socijalne fobije. Ljudi sa PTSP osećaju fundamentalnu nesigurnost u svetu – izolaciija je njihov trud da smanje uticaj spoljašnjeg sveta koji ih okružuje i da daju svom životu veći smisao.

Ostale specifične fobije mogu biti pogrešno protumačene kao socijalna fobija, ali kod njih postoji odgovor na određeni objekat ili događaj iz okruženja. Npr. strah od mraka ih sprečava da idu u pozorište.
Depresija može da bude rezultat socijalne fobije, ali je to poremećaj za sebe. Povlačenje iz socijalnih kontakata koje često prati depresiju može izgledati kao karakteristika socijalne fobije.
Telesno dismorfični poremećaj može da dovede do povlačenja ili izbegavanja socijalnih kontakata, ovde je, međutim, uzrok nelagodnost zbog očiglednih telesnih nedostataka.

Autizam može da izazove indiferentnost prema socijalnim kontaktima ili nesposobnost za uspostavljanje istih.
Poremećaj ličnosti može da dovede do povlačenja iz socijalnih aktivnosti. Glavno uverenje, međutim, koje dovodi do povlačenja, jeste da su drugi krivi, što je vrhunac dramatičnih socijalnih sukoba, u kojima su drugi odbacili pojedinca sa poremećajem ličnosti.

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
40
  1. Biljana  Reply

    dobro vece
    evo ja da se javim posle svadbe kako smo se I dogovorili...proslo je jako dobro cak sam samu sebe iznenadila da ni jednom nisam napustila salu...mozda je u naletu bilo malo one nervoze ali sam se odmah vracala u svest da je to samo umisljeno.Dakle izdrzala sam do kraja svadbe bez trzavica..osecaj da sanjam me drzao kratko zadnja dva dana ali to se desilo pred menstrualni ciklus ..sve u svemu za sada sam jako dobro da neureknem. Sada bih volela da se skinem sa ksalola koji mi je prepisala doktorica i koji pijem vec godinama. Ako ga ne popijem slabost osecam...Kada budem u mogucnosti da dodjem u bgd ja cu se najaviti.

    veliki I srdacan pozdrav za vas

    • Veoma mi je drago da napredujemo i zato samo napred.
      Što se ksalola tiče, predlažem konsultaciju sa psihijatrom.
      Psihijatri tačno znaju kako se to radi a pored toga, postoji mnogo toga što možemo i hipnozom da uradimo kako bi ste se lakše oslobodili medikamenta.

      Pozdrav!

  2. Milan  Reply

    Aleksandre,
    Preslusao sam snimak koji si mi poslao.
    Mogu da kazem da ima poboljsanja.
    Javljaju se sada duzi periodi opustenosti u svakodnevnoj komunikaciji i nekim situacijama koje su mi pre izazivale nelagodnost. Nekako lakse komuniciram i sa nepoznatim ljudima.
    Jos postoje nelagodnosti i depresivna stanja i misli nicim izazvana ali su ona sada u manjem obimu. I dalje izazivaju pojacano znojenje i crvenilo u licu.
    Imam osecaj da se polako probijaju informacije koje sam preslusavao.
    Da li da preslusavam snimak i dalje ili imas neki drugi predlog?

Ostavite komentar

*

objavljeno oktobar 5, 2015
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost