Specifične fobije DSM-V 300.29 (ICD-10-CM Multiple Codes)

Uvod

Fobija je anksiozni poremećaj koji uključuje stalni strah od objekta, mesta ili situacije i u disproporciji je sa pretnjom ili opasnošću od predmeta straha. Osoba koja ima fobiju uložiće ogromnu količinu energije da izbegne predmet straha i doživeće veliki stres ukoliko se susretne sa predmetom koji izaziva strah. Ovi iracionalni strahovi i reakcije uvek negativno utiču na društveni i poslovni život.
Postoji pet podtipova specifičnih fobija i to su fobije od:

  1. životinja,
  2. prirodne sredine,
  3. krvi – injekcije – povrede,
  4. situacije i
  5. druge fobije.

Postoji još i socijalna fobija, koja se odnosi na strah od društvenih situacija, ali to je posebna grupa poremećaja i ne svrstava se u kategoriju specifičnih fobija.
Primeri specifičnih fobija uključuju strah od miševa, povraćanja, insekata, visine… Mnogi od nas imaju i strah od stomatološke intervencije, ili strah od matematike. Normalna reakcija na ove strahove je srazmerna opasnosti koju izazivaju takve situacije.
DSM-V uvodi nekoliko promena kako bi se sprečila zloupotreba i nepotrebna učestalost davanje ove dijagnoze.
Osoba više ne mora da pokaže preteranu ili nerazumnu anksioznost da bi joj bila postavljena dijagnoza specifične fobije, umesto toga, anksioznost mora biti “nesrazmerna” u odnosu na pretnju, s obzirom na okruženje i situaciju u kojoj se nalazi.

Specifična fobija – simptomi

Pojedinac koji ima specifičnu fobiju doživljava značajan i trajan strah kada je u prisustvu ili očekuje prisustvo objekta straha. Objekat straha može biti predmet, mesto ili situacija.
DSM-V kriterijujmi za određivanje fobije su:

  • Strah koji je van proporcije i usmeren je na životnu sredinu, određene situacije ili se iščekuje određeni objekat ili situacija (letenje, visina, životinje, primanje injekcije, krv).
  • Izlaganje fobičnom stimulusu uvek izaziva momentalni strah ili anksioznost.
  • Strah ili anksioznost su nesrazmerni u odnosu na aktuelnu opasnost od strane specifične situacije ili socio-kulturnog konteksta. Osoba koja doživljava strah zna da je strah neproporcionalan situaciji koja ga je izazvala.
  • Strah, anksioznost ili izbegavanje su prisutni i u proseku traju šest meseci ili više.
  • Strah, anksioznost ili izbegavanje izazivaju klinički značajan stres ili poteškoće u socijalnim, profesionalnim i drugim važnim oblastima funkiconisanja.
  • Fobične situacije se izbegavaju ili podnose uz intenzivnu anksioznost ili stres.
  • Poremećaj nije moguće bolje opisati simpotima nekih drugih mentalnih poremećaja.

Uticaj specifičnih fobija na svakodnevni život

strahJedan od signala da je strah prešao u fobiju jeste kada ograničava porodični, socijalni i profesionalni život. Osoba koja ima specifičnu fobiju može da odbije poslovnu ponudu, jer posao uključuje letenje avionom ili sastanak koji je na visokom spratu. Strah koji ograničava profesionalne i društvene prilike i ima negativan uticaj na učinak, samopouzdanje i međuljudske odnose, može se definisati kao fobija. Da li su specifične fobije naučene ili nasleđene još uvek se istražuje. Postoje studije koje ukazuju da genetski faktori mogu imati važnu ulogu u razvoju socijalne fobije. Snimanja mozga pokazuju hiperaktivnost amigdale i ostalih delova mozga koji su u skladu sa fobijom.
Osoba može imati fobiju koja značajno utiče na kvalitet njenog života. Ukoliko u detinjstvu razvije više specifičnih fobija, pojedinac ima veće šanse da razvije i druge mentalne poremećaje. Žene češće razvijaju više specifičnih fobija. (Burnstein et al., 2012)
Fobije posebno mogu dovesti do drugih mentalnih poremaćaja ako se ne leče na vreme. Pojedinci sa fobijom od, na primer, povraćanja često razvijaju poremećaje u ishrani. Osobe koje imaju fobije od nižih rezultata imaju slabiji kvalitet života. Sa druge strane, subjekti koji su imali fobiju od injekcija i koji su tretirani bihejvioralnom terapijom uspeli su da ostvare normalan kvalitet života. (Agdal, Raadal, Öst, & Skaret, 2012).

Tretman specifičnih fobija hipnozom

Hipnoterapija (terapija hipnozom) se pokazala kao veoma uspešna u regulaciji i snižavanju odgovora na pretnje. Ova vrsta terapije može biti kratkog trajanja, što znači da je potrebno od 2 do 6 seansi da se trajno reši problem. Vojnici koji su išli samo dva dana na hipnoterapiju ispoljili su niži nivo kortizola u krvi i prevazišli su svoju specifičnu fobiju od gas maske. Hipnoterapija nudi mogućnost da kroz vizuelizaciju i zamišljanje klijenti iskuse virtuelnu stvarnost i da se kroz desenzitizaciju suoče sa svojim strahovima na siguran način u bezbednom i realnom okruženju.
Hipnoterapija na brz i efikasan način uspeva da oslobodi klijenta specifične fobije tako što:

  • Otkriva uzrok problema. Kroz hipnotičku regresiju vodi klijenta u trenutak kada je prvi put doživeo fobiju i uz pomoć hipnotičkih tehnika pomaže mu da se oslobodi nagomilanog straha i negativnih uverenja.
  • Pomaže klijentu da se oslobodi od negativnih okidača.
  • Razvija nova ponašanja, sposobnosti, veštine i strategije i, ukoliko je potrebno, stvara promene na nivou identiteta.
  • Razvija mir, samopouzdanje, samopoštovanje, hrabrost.
  • Razvija relaksaciju, opuštenost na mentalnom, telesnom i emotivnom nivou.

Kako samostalno prevazići fobiju

specificna fobija strah od pasaOsobi koja trpi fobiju je najteže. Iako nikome nije teško kao što je njoj, njena fobija utiče na kvalitet života bliskog okruženja. Ukoliko, na primer, majka ima fobiju od letenja avionom, sigurno će učiniti sve što je potrebno da do letenja ne dođe, pa samim tim remeti život i svojoj deci i porodici, jer letovanje na egzotičnoj lokaciji više nije moguće.
Važno je napomenuti da je za definisanje intenzivnog straha kao fobije neophodno postojanje izbegavanja fobične situacije. Izbegavanje hrani fobiju. Da bi se problem rešio potrebno je izlaganje.
Postoje tehnike preplavljivanja koje su usmerene ka tome da se klijent izloži predmetu straha intenzivno i naglo. Kod nekih klijenata to daje dobre rezultate. A kod nekih drugih bolji rezultati se postižu desenzitizacijom.
Desenzitizacija se svodi na to da se izlažete fobičnom objektu ili situaciji korak po korak. Ali tako da koraci budu veoma mali. Evo jednog primera.
Ukoliko osoba ima strah od autobusa, potrebno je da prvog dana priđe autobuskoj stanici koliko god je moguće blizu, ali pod uslovom da se oseća mirno, relaksirano i opušteno. Važno je da nivo stresa bude nizak i da se osoba oseća komotno. Čim primeti da se nivo stresa pojačava treba da stane jer to znači da je tu granica.
Potrebno je da svakodnevno dolazi do te iste granice sve dok ponovo ne oseti komfor, a tek onda se granica pomera i tako redom, korak po korak. Osoba treba prvo da priđe do autobuske stanice, da je pipne i da se odmah vrati u sigurno okruženje. U sledećem koraku potrebno je da dođe do autobuske stanice, da je pipne, da se zadrzi minut-dva i da se vrati. Zatim da dođe na autobusku stanicu i sačeka svoj autobus, ali da ne ulazi već samo da ga sačeka i kad autobus ode da se vrati u sigurno okruženje.
Sledeći korak je da sačeka autobus, da uđe i odmah izađe iz autobusa. U narednom koraku da ode na autobusku stanicu, sačeka autobus, uđe u autobus i da se vozi jednu stanicu. Sledeći korak je da ode još jednu stanicu dalje, i tako redom.
Važna napomena: Potrebno je da osoba sve ovo radi samostalno i da prelazi na sledeći nivo tek kada se oseti komforno i bez stresa na predhodnom nivou.

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Ostavite komentar

*

objavljeno septembar 25, 2015
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost