Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija

Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao”neurotska” ili “karakterološka” depresija. Dokazano je da subsindromska depresija izaziva značajne morbiditet, dovodi do psihosocijalne I radne onesposobljenosti I apsentizma . Važno je istaći da se javlja kod osoba koje imaju istoriju o depresiji, često predhode ispoljavanju “pune” kliničke slike depresivne epizode ili perzistiraju između epizoda.

Depresija se može razvrstati po sledećim vrstama:

Teška depresivna epizoda  s psihotičnim simptomima. Ovaj oblik depresije može izazvati diferencijalno dijagnostičke problem , naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što može dovesti do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indicator suicidnog rizika, što zahteva dodatno brišljivo planiranje tretmana.

Depresija-tipovi

 

 

 

 

 

 

 

Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – 2/3 svih suicidnih izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređanju sa opštom populacijom četiri puta, a dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su: prisustvo anksioznosti, agitacije I paničnih napada; perzistentna isomnija; anhedonija I loša koncentracija; osećanje bespomoćnosti I beznadežnosti; impulsivnosti; zloupotreba psihoaktivnih supstanci; muški pol uzrasta između 20 I 30 godina I stariji od 50 godina; ženski pol između 40 I 60 godina; starije životne doba; prethodni suicidni pokušaji; porodična istorija o suicidalnom ponašanju. Depresivne osobe sa suicidalnim rizikom najčešće se zbrinjavaju hospitalno.

Bipolarna depresija – oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu I tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj.  Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije   u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu  postavi pitanje o priodu/periodima u životu s povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem I drugim simptomima (hipo)manije. Istraživanja nisu potvrdila razlike u ispoljavanju depresivne episode kod bipolarnog I depresivnog poremećaja.

Atipična depresija se teže dijagnostikuje

Atipična depresija – jako je teško prepoznati  simptome depresije. Pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom povećanu potrebu za spavanjem,povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata je uobičajni sindrom. Početak je obično u trećoj deceniji života.

Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj) – karakteriše se sezonskim obrascom javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju da sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne predhodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika odgovara onoj kod atipične depresija.

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Comments are closed.
objavljeno decembar 8, 2013
u Depresija
tagovi , ,
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost