Uvod

Predmenstrualni Disforični Poremećaj (PMDP) je odavno poznato stanje u Dijagnostičkom i Statističkom Priručniku za Mentalne Poremećaje. Dijagnostički kriterijumi za navedeni poremećaj predloženi su u DSM-IV (Američka psihijatrijska asocijacija, 2000), a prvi put su prihvaćeni i sažeti kriterijumi u DSM-V (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013). Nova dijagnoza nije prošla bez burne reakcije javnog mnjenja i bez kontroverzi. Feminističke pristalice tvrde da je navedena dijagnoza samo razlog za medikalizaciju žena i njihovih normalnih telesnih pojava (DAV, 2002).
Veza izmedju menstrualnog ciklusa poremećaja raspoloženja, emocionalne promene i neurovegetativnih simptoma je prepoznata još od vremena Hipokrata, kada se verovalo da menstrualno krvarenje čisti od melanholičnog i koleričnog raspoloženja. (Stolberg, 2000). Jedna od prvih ginekologa, žena lekar Trotula Salerno, primetila je još u 11. veku da „postoje mlade žene koje se olakšaju kada dobiju menstrualni ciklus“ (Mason Hohl, 1940). Godine 1931. Robert Frenk opisao „predmenstrualnu tenziju“ i pripisao je mentalne i neurološke simptome promenama polnih hormona (Frank, 1931), dok Karen Horni zapaža „predmenstrualno raspoloženja“ i pripisuje ih fantazijama vezano za materinsko odbijanje (Hornei , 1931). Termin „predmenstrualni sindrom“ se odnosi na ove simptome, sa raznim objašnjenjima koja su predložena u rasponu od emocionalnog sukoba do biohemijskih poremećaja (Greene & Dalton, 1953). DSM-III-R predlaže naziv „kasna lutealna faza disforičnog poremećaja“, ali je privremeno naziv revidiran u DSM-IV kao “pojave i simptomi u folikularnoj fazi menstrualnog ciklusa” (Epperson , Štajner i Lonkers, 2012). Organski uzrok PMDP je opšte prihvaćen, ali nije definitivno utvrđen, kao ni veza između hormonalne promene usled menstrualnog ciklusa i poremećaja neurotransmitera za koje se predpostavlja da su uzročnici depresije. Tretman se fokusira na regulisanje menstruacije, ublažavanje simptoma i popravku narušenih društvenih odnosa.

Simptomi Predmenstrualnog Disforičnog Poremećaja (PMDP)

Čak 80 % žena u Sjedinjenim Državama ima iskustvo sa predmenstrualnim emocionalnim ili fiziološkim simptomima (Bojl, Berkovitz i Kelsei, 1987). Između 3 i 8 % žena uglavnom zadovoljavaju kriterijume za PMDP, bez obzira na geografske i kulturene razlike. 3 % žena u Švajcarskoj, 6 % u Indiji i 36 % žena studenata medicine u Nigeriji (Tschudin, Bertea, i Zemp, 2010). Simptomi se javljaju uglavnom tokom kasne lutealne faze menstrualnog ciklusa, a kod jedne trećine žena javlja se u prva 2 ili 3 dana folikularne faze (Ionders i dr., 2005). Simptomi traju u proseku 6 dana i najčešće postaju intenzivni neposredno pre i odmah posle početka menstruacije.

Prisutni simptomi su:
1. Osećanja tuge i očaja uključuju čak i ideje o samoubistvu, anksioznost i napade panike, plač, razdražljivost i bes.
2. Nezainteresovanosti za aktivnosti ili je pažnja usmerena ka medjuljudskim odnosima.
3. Umor, teškoće u koncentrciji ili razmišljanju.
4. Žudnja za hranom ili opsesivno prejedanje.
5. Osećaj gubitka kontrole.

Somatski simptomi uključuju:
1. Osetljive grudi.
2. Nadimanje.
3. Glavobolju i bol.
Ovi simptomi nestaju posle početka menstruacije (Biggs & 1. Demuth, 2011).

Dijagnostički kriterijumi

Novi DSM – V kriterijumi za PMDP zahtevaju kombinaciju simptoma koji počinju u završnoj nedelji pre menstruacije, a počinju da se povlače u danima nakon početka menstruacije i odsutni su u nedeljama nakon menstruacije tokom proteklih godinu dana.

Najmanje jedan ili više od navedenih 5 simptoma mora biti prisutan da bi ukazali na labilnost afekta:

– Razdražljivost, ljutnja ili povećanje međuljudskih sukoba
– Depresivno raspoloženje ili beznađe ili samo-omalovažavanje.
– Pojačana anksioznost ili napetost.
– Smanjen interes za uobičajene aktivnosti.
– Subjektivne teškoće u koncentraciji, letargija, zamor ili nedostatak energije.
– Pojačan apetit praćen prejedanjem ili žudnjom za hranom.
– Nesanica ili hipersomnija.
– Osećanje gubitka kontrole.
– Somatski simptomi kao što su nadimanje, rast telesne težine, osetljivost dojki, bol u mišićima.

Uzroci

Simptomi PMDP su pripisani fluktuaciji hormona jajnika, neravnoteži serotonina koji je sličan kao kod depresije, somatskim manifestacijama nesvesnih ženskih sukoba, maladaptivne strategije prevladavanja na averzivne fizičke manifestacije i kulturno-određen izraz ženskog nezadovoljstva svojom tradicionalnom ulogom u društvu ( Klock, 1999). Neravnoteža između estrogena i progesterona sa relativnim nedostatkom progesterona dovelo do preporuke progesterona u lečenje simptoma (Vajat, Dimmock, i O’Brien, 2000). Sadašnji konsenzus je da normalne hormonske fluktuacije izazivaju bol, anksioznost i depresivne simptome kroz interakciju sa preuzimanjem seratonina (Steiner & Pearlstein, 2000). Najvažnije Simptomi PMDP se generalno ublažavaju povećajajući količinu seratonina medikamentima.
S druge strane postoji i istaknuta psihosocijalna komponenta koja ukazuje da postoji veza izmedju PMDP i istorije seksualnog zlostavljanja u prošlosti ili sadašnjosti, nasilje u porodici i pretpostavljene seksualne diskriminacije (Pilver i dr., 2011), kao i veza između PMDP i prošle unipolarne depresije, anksioznosti i drugih psihijatrijskih poremećaja (Gradi-Vellicki, 2003).

Tretman Predmenstrualnog Disforičnog Poremećaja

Disforija TerapijaFarmakološka terapija u početku se oslanjala na hormonske dopune da bi se uravnotežio disbalans izmedju estrogena i progesterone medjutim taj pristup je za sobom nosio dugoročne rizike. Trajni višak estrogena stvara karcinom endometrijuma a nedostatk osteoporozu i medicinari nisu našli konzistentnu podršku u kontrolisanim studijama (Peralstein & Steiner, 2000). Diuretici se koriste u terapiji sa uverenjem da su mnogi predmenstrualni simptomi rezultat zadržavanja tečnosti (Verch & Krane, 1976). Naproksen i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi su proizveli poboljšanje u odnosu na placebo (Verch & Krane, 1976). Buspiron je bezbedno i efikasno dati tokom menstrualnog ciklusa ali samo u kasnoj lutealnoj fazi (rickels, 1989). Ispitivanja su pokazala da su suštinski svi SSRI antidepresivi očigledno efikasni u tretmanu, ali ne i litijum i benzodiazepini, (2009 Brovn et al.).

Alternativni, komplementarni ili integrativni medicinski tretmani mogu biti od pomoći za PMDP. Piridoksin (vitamin B6), kalcijum karbonat ili magnezijum u lutealnoj fazi, ulje jagorčevine sa masnim gama kiselinama-linolenske kiseline, kantarion (osim kada se uzme SSRI), žen-šen, divlji jam, pulsatilla, caienne i dong kuai („ženski“ žen-šen) umeju da budu od koristi.
Među homeopatskim lekovima, Folliculinum, Bovista, Calcarea Carbonica, Chamomilla, Nuk Vomica, Pulsatilla i Sepia su preporučeni (Stengler, 2010).
Ne farmakološki tretmani uključuju terapijski vežbe kojima može da se podigne nivo endorfina, tehnike relaksacije za smanjenje fiziološke napetosti, svetlosna terapija je veoma korisna kod sezonskog afektivnog poremećaja i sna, takođe se pokazala efikasna i kod depresije (Krasnik, et al., 2005). Hipnoterapija koja teži da ispita i zameni ekstremne ili negativne misaone obrasce u teškoj situaciji koji su postali uobičajeni i nesvesni. Odkriveno je da je ovakav pristup efikasan i za PMDP, anksioznost, depresije i poremećaje aktivnosti (2009 BUSSE i dr.).

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Ostavite komentar

*

objavljeno januar 12, 2016
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost