Šta je Anksioznost?

Anksioznost se ubraja medu najčešće psihičke poremećaje

Oboleli žive u napetom iščekivanju da će se nešto strašno dogoditi. Crne slutnje i zebnja guše radost življenja. Ipak, delotvorna pomoć postoji!

Teskoba i različiti strahovi znak su  da je anksioznost tu

Strah i teskoba oduvek su postojali i oni su vazan deo ljudskog postojanja. Normalni strahovi i teskobe pomažu nam da izbegnemo neugodne i opasne situacije i stoga imaju „signalnu“ odnosno „alarmnu“ ili pak „adaptibilnu“ funkciju. Strah je uvek vežan za neki određeni objekt i situaciju, a anksioznost je neodređeni emocionalni doživljaj. U anksioznosti je ono što preti manje očito, nejasno, pa govorimo o „lebdećem strahu“. Kada strahovi i teskobe počinju da dominiraju i upravljalju nečijim životom, kada ometaju porodični, društveni i poslovni život, tada govorimo o anksioznim poremećajima.

sta je anksioznost

Anksioznost psihički simptomi

Preterana plašljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, slaba koncentracija, razdražljivost, pojačana osjetljivost na buku, poremećen san (teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije.

Anksioznost telesni simptomi

Lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, osećaj stegnutosti u prsima, suva usta, poteškoće pri gutanju, nelagoda u stomaku, nadutost, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna želja, šum u ušima, osećaj ošamućenosti, trnci u nogama i rukama, drhtanje ruku.

Simptomi anksioznosti pojavljuju se kao skup poremećaja koje nazivamo anksioznim poremećajima, među koje spada i generalizirani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, agorafobija, socijalne fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj.

Glavno obeležje generaliziranog anksioznog poremecaja je preterana anksioznost (teskoba) i zabrinutost (strahovanja, bojažljiva iščekivanja) koja se javljaju većinu dana najmanje 6 meseci u vezi s raznim događajima i aktivnostima. Osobe teško mogu kontrolisati zabrinutost. Uz anksioznost i brigu javlja se i nemir, brzo umaranje, otežana koncentracija, razdražljivost, napetost u mišićima, poremećeno spavanje. Intenzitet, trajanje, učestalost anksioznosti i zabrinutosti preterani su obzirom na aktualnu situaciju. Odrasle osobe s ovim poremećajem često brinu o svakodnevnom životu, o odgovornostima na radnom mestu, finansijama, zdravlju porodice, nesrećama koje se mogu dogoditi deci. Neodređeni strah potpuno preplavljuje obolele i čini ih potpuno paralizovanim, bespomoćnim i nesigurnim.

Anksiozni poremećaji pa tako i generalizirani anksiozni poremecaj najbolje se leče hipnotrapijom.

(psihobata.com/izvor depresija.com)(anksioznost)

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

  • Komentari
  • Trackbacks
  • O članku
Comments are closed.
objavljeno maj 1, 2012
u Anksioznost
tagovi , ,
O autoru admin

Aleksandar Jankovic
http://psihobata.com

Svi tekstovi ovog autora

2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost