Pretražite po tagu «depresija»

Nađeno članaka: 16

Depresija stanje savremenog doba

5. March 2014. Comments Off on Depresija stanje savremenog doba Depresija

Depresija stanje savremenog doba

Šta je depresija?

Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste,  nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana osećanjima koje nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju  imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se ostvari uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili zla da ne zaslužuje da živi ili da je njen život besmislen. Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su upitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

Danas se pod nazivom “depresija” kriju različiti kognitivni, afektivni, psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu sa definicijom koju smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je u depresiji zato što je uveren da je neadaptacija njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno besmisleno i pokvareno mesto.

sta je deoresija

Depresija se može upoznati  kroz osnovne simptome

  • Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period  pre  bolesti.
  • Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekad oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan.
  • Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u čemu je bolesnik pre uživao.
  • Strah se javlja kod mnogih depresivnih osoba, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše dogoditi.
  • Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom.
  • Loše misli najčešće o bolesti, samoubistvu i smrti.
  • Teškoće u donošenju odluka.
  • Niska energija i brzo umaranje.
  • Osjećaj krivice, bezvrednosti i bespomocnosti.
  • Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
  • Razdražljivost.
  • Nemogućnost opuštanja.
  • Gubitak telesne težine ili gojaznost.

Uzroci depresije

Ponekad je depresija nasledna bolest a naročito bipolarni tip. Veoma je često da i kod drugih tipova depresije saznamo da je neko od predaka bio tankih živaca ili je bolovao od drugih psihičkih poremećaja.

Svaki čovek može oboleti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja, oni koji teže podnose nepravdu i kritiku, depresija se češće javlja.

Izloženost hroničnom stresu menja funkciju i gradju mozga i mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa, kod mnogih depresija.

Strah od straha

26. February 2014. Comments Off on Strah od straha Strah

Strah od straha

Takav strah je nešto najgore šta možemo sebi uraditi. Sa svim našim negativnim osećajima moramo biti tolerantni pa tako i sa ovim. Razne nesretne prilike kroz naš život su nas učinile plašljivim tako da i sama pomisao na budućnost ili neke buduće događaje u nama stvara strah kako ćemo reagovati na njih. Toliko ih ponavljamo da nam postaju svakodnevnica. Pobediti ih možemo samo drugačijim načinom razmišljanja(optimizmom). Nisu toliko važne okolnosti oko nas niti problemi s kojima se susrećemo nego naš stav prema njima. Mnogi ljudi se boje npr. zmija,a neznaju da im mnogo više šteti taj strah nego ugriz zmije(osim nekih ekstraotrovnih a njih kad nas nema). Mnogi se boje morskih pasa a neznaju da u svetu broj nastradalih od njih je jako malo. S druge strane niko se ne boji da sedne za volan pijan ili drogiran a tu je mnogo veća opasnost. Opravdani strah je dobar i čuva nas od neprilika ali on je neuporedivo manji od naših iluzornih strahova. Ne postoji osoba koja nema svojih problema i neprilika ali kad ih hrabro pogledamo u oči gubi se taj strah od straha. Tada nam je bol neuporedivo manja pa kažemo:”..gde ste problemi da vam pokažem ko sam..”. Život nam tada postaje radostan izazov jer i ako pogrešimo nije greh. Bolje pokušati i pogrešiti nego ne pokušati ništa. Greške nam postaju pouka i jedini put unutarnjem miru. Greška nema smisla ako ne izvučemo pouku. Kad se odreknemo želje da budemo savršeni problemi neće otići odmah ali ih se nećemo panično bojati već hrabro krenuti u nove izazove.

strah od straha

Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama

Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu, nego se prepustiti da nas vodi strah.

Depresija kroz kliničke oblike

6. February 2014. 1 Comment Depresija

DEPRESIJA KROZ KLINIČKE OBLKE

DEPRESIVNI POREMEĆAJI U DSM-IV

vrste depresija

 

 

 

 

 

Postoji više različitih oblika u kojima se depresija može pojaviti. Oni se razlikuju zavisno o težine, načina ispoljavanja, ritma ispovanja simptoma. DSM-IV klasifikuje depresije svrstavajući ih unutar šire kaategorije „Poremećaji raspoloženja“ podeljenih u tri podkategorije. Tako postoje:

A. Epizode promene raspoloženja, koje same po sebi ne predstavljaju odvojene kategorije koje se mogu dijagnostikovati, već svrstavaju se u kriterijume koji su neophodni za dijagnozu poremećaja raspoloženja.

1. Velika depresivna epizoda;
2. Manična epizoda;
3. Mešovita depresivna epizoda;
4. Hipomanična epizoda;

 

B. Epizode poremećaja raspoloženja:

1. Depresivni poremećaji:
1a) Veliki depresivni poremećaj (poznat i kao unipolarna depresija, unipolarni poremećaj);
1b) Distimični poremećaj (prethodno poznat kao depresivna neuroza);
1c) Reaktivna depresija ili depresivna reakcija.

2. Bipolarni poremećaji:
2a) Bipolarni poremećaj I;
2b) Bipolarni poremećaj II;
2c) Bipolarni poremećaj brzih ciklusa;
2d) Manija kod adolescenata;
2e) Ciklotimični poremećaj.

3. Poremećaj raspoloženja uzrokovan opštom telesnom bolešću;
4. Poremećaj raspoloženja podstknut uzimanjem supstanci;
5. Poremećaj raspoloženja koji nije drukčije određen.

Da li reagujete na neku od ovih vrsta depresija?

Depresivno osećaje je intenzivno kojem se subjekt prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada osoba uvidi da ne može ispuniti određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smiso svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti, kranji rezultat je depresija.

Šta leži u osnovi svih depresija?

3. February 2014. Comments Off on Šta leži u osnovi svih depresija? Depresija

Depresija

Šta leži u osnovi svih depresija?

depresija

 

 

 

 

 

 

Osnovni kontest u kome se javlja depresija je „fundimentalan gubitak“ i povezan je sa osećanjem žalosti. Ova veza se najbolje može uočiti kada se depresija javlja kao reakcija na neki značajni gubitak. Gubitak je takav da pogađa samu suštinu bića te osobe tako da ona nije u stanju da osmisli svoj budući život bez izgubljenog objekta, što doživljava kao gubitak svog života. Depresija je neka vrsta žalosti za samim sobom, odnosno za sopstvenom suštinom, koja je nepovratno izgubljena. Osoba sa simptomima depresije se žali da je bezvredna, ponaša se kao da je „izgubila“ svoj ego. U stvarnosti ona je izgubila objekat. Depresivno osećanje je intenzivno i subjekt se prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada osoba uvidi da ne može da ispuni određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smiso svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti. Posledica je da depresivna osoba nema dovoljno energije, životne snage ili libida. Umara se pri najlakšim aktivnostima, kao što je održavanje higijene. Zbog toga njen ego nema snage da se odupre depresivnim mislima, niti da se aktivira u nekoj zdravoj ili prijatnoj aktivnosti. Rezultat takvog razmišljanja su osećanja bezvrednosti, bezkorisnosti, nesposobnosti, totalne inferiornosti. Posledica ovakvog stava i ovakve preokupacije je poremećaj subjektivnog odnosa sa svetom: više ništa nije važno, ništa ne može privući njegovu pažnju i interesovanje, on se ne može skoncentrisati, nema motiva i energije, odbija da misli o spoljašnjim stimulusima ili to čini vrlo sporo i sa naporom. Radi se o potpunoj psihomotornoj inhibiciji, tome se pridružuju poremećaji spavanja, drastičan gubitak apetita i gubitak seksualnog interesovanja.

Osoba koja je preokupirana depresivnim predstavama i koja oseća depresivno raspoloženje potpuno je okupirana sobom, tako da se može govoriti o ravnodušnosti prema svetu koji okružuje i prema aktuelnim zbivanjima . To je depresija.

Strah od odbacivanja!

30. January 2014. Comments Off on Strah od odbacivanja! Strah

Strah od odbacivanja!

Strah od odbacivanja se razlikuje od straha od odvajanja!

strah od odbacicanja

 

 

 

 

 

 

 

Kod straha od odvajanja dete se boji da će nekim slučajem biti razdvojeno od roditelja (da će se izgubiti, da će roditelj umreti itd.), a kod  straha od odbacivanja dete se boji da će ga roditelji namerno ostaviti zato što ga ne vole, ili zato što više vole neko drugo dete,ili zato što je dete nevaljalo. Dok se dečiji  strahovi od odvajanja i od odbacivanja prvobitno vezuju za roditelje, kasnije se strah od odvajanja može zadržati u vezama sa emotivo bliskim osobama, a straha od odbacivanja se eventualno zadržava u odnosima sa distanciranim prestavnicima ljudskog društva(nepoznate osobe  ili osobe koje nisu bliske,vršnjaci, autoritet itd.).

Sreah od odbacivanje od drugih ljudi uglavnom se svodi na strah od samog sebe. U osnovi je predstava o sebi kao inferiornom biću (samoprezir I inferiornost). Osoba veruje da bi mogla da uradi nešto neadekvatno, na šta će drugi samo reagovati porugom I odbacivanjem.

Strah od odbacivanja i osećanje povređenosti i ljutnje  javljaju se  kao posledica odbacivanja od strane osobe čiju naklonost želimo, a u svojoj osnovi imaju pretaranu potrebu za ljubavlju. Želja za ljubavlju pretočena u imperativ i zahtev da ljubav moramo imati i da bez nje ne možemo biti srećni, košta nas nezdravih emocija kao što su ljubomora, posesivnost, mržnja, osećanje odbačenosti i niže vrednosti, povređenosti…

Osobe koje samo žele da budu voljene osećaće tugu i povređenost kada naiđu na nenaklonost i odbijanje od strane osoba koje su im u životu bitne i koje vole (partneri, članovi porodice itd). Osobe vođene imperativom da moraju biti voljene , osećaće preosetljivost na odbacivanje ( ili samo na male znake nenaklonosti) od strane svake osobe, pa čak i one koja im se ne sviđa mnogo. Njihova osećanja i celokupno njihovo ponašanje organizovan je tako da njihova egzistencija, sreća i sigurnost zavise od toga da li su voljene ili nisu, ako nisu javlja se strah.

Da li je normalan strah od javnog nastupa?

27. January 2014. Comments Off on Da li je normalan strah od javnog nastupa? Strah

Strah od javnog nastupa!

Da li je normalan strah od javnog nastupa?

strah od javnog nastupa

 

 

 

 

 

 

Strah od javnog nastupa je oblik socijalne anksioznosti. On može da bude izražen kao teškoća da se govori pred drugima, kao nedostatak veštine da se pred drugima na adekvatan način izrazi, a može da bude i posledica interakcije ova dva fenomena. Ovaj strah ili anksioznost se manifestuje kroz tri različita sistema odgovora; kognitivno funkcionisanje, motorno ponašanje i reakcije autonomnog nervnog sistema. Često se dešava da su ovi sistemi odgovora u međusobnoj interakciji i da se javljaju gotovo istovremeno.

Strah  od javnog nastupa može da se javi iznenada nakon nekog stresnog ili ponižavajućeg iskustva javnog predstavljanja, iako je uobičajenije da se razvija tiho i da postane uočljiv tek pri kraju detinjstva ili u periodu adolescencije. U studiji koju su objavili Štajn, Voker i Ferde navodi se da se kod 90% osoba koje su učestvovale u istraživanju ovaj strah javio pre dvadesete godine života. Drugi istraživači, Hofman, Elers i Rot, navode da se strah od javnog nastupa javlja u proseku u trinaestoj godini života.

U osnovi straha od javnog nastupa jeste ideja da ako otkrijemo sopstvene nedostatke, naša vrednost u očima drugih će biti smanjena. Strah od javnog nastupa često je praćen tipičnim telesnim reakcijama straha kao što su drhtanje, znojenje dlanova, ubzan rad srca itd.

Strah od javnog nastupa je normalan!!!

Strah od javnog nastupa predstavlja normalnu reakciju uoči držanja govora ili izlaganja prezentacije. On je prisutan čak i kod onih čija profesija podrazumeva učestalo javno izlaganje kao što su glumci, pevači, političari… Ne postoji osoba, ma koliko da ima iskustva u oblasti javnog nastupa, koja izlazi pred publiku bez ikakvog osećaja treme. Takozvana pozitivna trema tj. izvestan nivo napetosti su čak i potrebni da bi izlaganje bilo dobro. Samim tim što nam je stalo da naše izlaganje bude kvalitetno, sasvim je i logično da uoči izlaska pred publiku osećamo određen nivo napetosti.

Dakle, strah od javnog nastupa je prirodna reakcija koja se ne može ukloniti. Jedino što se može postići jeste da se intenzite ovog straha ublaži kako ne bi u potpunosti paralisao osobu u njenom izlaganju. Stoga je u pripremi za javni nastup veoma važno prihvatiti ideju da je strah od javnog nastupa normalna, čak i u izvesnoj meri je nužan strah.

 

Maskirana i nasmešena depresija

30. December 2013. Comments Off on Maskirana i nasmešena depresija Depresija

Maskirana i nasmešena depresija

Maskirane depresija

Ako želimo da shvatimo depresiju, onda moramo da shvatimo I emocije. Jer,  depresija je tuga koja postaje patološka. Depresija je poremećaj emocija. Moguće je da je zajednička crta za sve, veoma različita emotivna stanja, to da ona predstavlja neku vrsta reakcije na signale koji se dovode u vezi sa kaznom, zlom, nepravdom…

Nasmesena depresija

maskirana depresija

 

 

 

 

 

 

Depresija se može  potisnuta na nesvesnom nivou. Nasmešena depresija kao prijatan oblik tek sa pažljivom opservacijom se  uočavaju depresivni elemanti, dok je maskirani oblik  depresije potpuno potisnut, tako da se izražava indirektno kroz hipohondrijski ili neki drugi simptom koji je ekvivalent depresivnosti: nesanica, hronični umor, anoreksija, “slučajno” samopovređivanje itd.

Nasmešena depresija je kada se potisnuta depresivnost kompenzuje prijatnim osećanjma radosti, sreće I veselja. Ove osobe pokušavaju da “misle pozitivno” I da se fokusiraju naizolovane pozitivne aspekte realnosti, odnosno da neprijatnost depresije “istisnu” prijatnim osećanjima. Rezultat ovog mehanizma odbrane je neadekvatna veselost, euforija , koju treba shvatiti kao energiju depresivnog osećanja transformisanu u prijatno stanje. Nekada je ova odbrana stabilna te osoba ne doživljava depresivno osećanje, a nekada je nestabilna tako da se naizmenično smenjuju euforična I depresivna raspoloženja. U strukturi ličnosti kod kojih se naizmenično smenjuju faze depresije sa fazama manije mogu se uočiti dva sistema ličnosti koja omogućavaju doživljavanje nihilističkog I grandioznog selfa. U tom kontekstu nasmešena  depresija se shvata kao manifestacija grandioznog selfa I psihotična odbrana od maskiranih i nasmesenih depresija.

 

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

25. December 2013. Comments Off on Opsesivno-Kompulsivni poremecaj Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

Društvene mreže I Opsesivno-Kompulsivni poremecaj!

Da li društvene mreže podstiču Opsesivno-Kompulsivni poremecaj?

Ekspert za poremećaje ponašanja dr Pem Spur govori zašto nas društvene mreže poput fejsbuka i tvitera čine opsesivnijim nego ikada.

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj  podstiče anksioznost – što se osoba oseća nervoznije ima veću potrebu da se ponavlja iste radnje. Neko proverava nekoliko puta da li je isključio peglu, šporet, svetlo, neko konstantno pere ruke kako bi se oslobodio bacila.

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

 

 

 

 

 

 

Oni koji koriste društvene sajtove imaju potrebu da se stalno vraćaju na njih i “proveravaju” šta se dešava.

To je, međutim, lažna sigurnost i samo pogoršava stanje uznemirenosti.

Gde se taj krug završava? Ne završava se – a osoba oseća da nikada ne može završiti posao do kraja, tj. dovoljno puta osvežiti svoju stranicu na nekom od sajtova.

Glavni cilj lečenja trebalo bi da bude da se osoba smiri, opusti um i promeni način življenja. Što je osoba opuštenija oseća veću kontrolu nad anksioznošću i kompulsivnim ponašanjem.

Nažalost, fejsbuk i tviter rade upravo suprotno ljudskom umu i stvaraju još veću anksioznost.

Neko ko je po prirodi opušten može da se nosi sa takvim vrstama stresa – jednom kada se izloguje više ne razmišlja o tim stvarima. Ali upotreba društvenih mreža samo potpiruje osećanja uznemirenosti kod osoba koje imaju Opsesivno-Kompulsivni poremećaj.

Njih obuzima osećaj da moraju svakodnevno osvežavati svoje profile i ostaviti “pravi” komentar u pravo vreme – on mora da bude duhovit i inteligentan. Samo najbolji komentari će ih zadovoljiti. Zato korisnici ovakvih sajtova do iznemoglosti razmišljaju o tome šta će napisati.

Korisnika ponekad obuzme i osećaj da mora biti u toku sa svim dešavanjima svojih “prijatelja” na mreži. Oni opsednuto čitaju šta drugi ljudi pišu i rade, a ako nešto propuste osećaju se izolovano.

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

…doprinosi izolaciji osobe tako da ova osećanja dodatno komplikuju situaciju. Korišćenje društvenih mreža spada u radnje koje se ponavljaju, a osoba se oseća uznemireno ako se ritam radnji poremeti. Poseta sajtovima prvo postane rutina, a zatim navika. A ova navika dramatično utiče na život i u kom smeru se on kreće.

Kada nisu ulogovane ove osobe se uznemire i pitaju se šta propuštaju. Lako je uvideti kako se  opsesivno kompulsivni poremećaj  stvara na ovaj način jer društvene mreže imaju sve elemente za kreiranje opsesije. Kako biste zaštitili sebe ograničite vreme koje provodite na interntu, uključite se i u druge aktivnosti, viđajte se sa prijateljima…

Oduprite se osećanju da morate da se vratite na net, nemojte pratiti šta rade svi vaši virtuelni drugari, partite samo bliske prijatelje i članove porodice, kako ne biste podstakli Opsesivno-kompulsivni poremecaj

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

23. December 2013. Comments Off on Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost Anksioznost

Anksioznost

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Anksioznosti sami sabi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se anksioznost širi našim telom.

Kako razmislja osoba koja ima anksioznost

 

 

 

 

 

 

 

Situacije su najrazličitije moguće, od ličnih do socijalnih. Na primer, dovoljno je da na poslovnom razgovoru pomislimo: “A šta ako kažem nešto glupo.”  i eto je nelagodnost koju smo sebi sami stvorili. Tada počnemo da razmišljamo o tom negativnom scenariju, počinjemo da ga zamišljamo i što se više udubljujemo u taj negativni film, što se više identifikujemo sa negativnim ishodom utoliko se osećaj nelagode I preterane brige pojačava i razvija. Strah da li ćemo zaista reći nešto glupo se pojačava i postaje osećaj koji stvarno možemo da osetimo u svom telu iako se u realnosti ništa od spomenutog nije ni dogodilo. Ovakav ili sličan scenarijo može da se pojavi u svim situacijama, npr: na kafi sa prijateljima, dovoljno je da pomislimo iz nekog razloga “A šta ako prospem kafu tu pred svima.  Svi bi mi se smejali i pomislili bi da sam trapav/a.” U takvim razmišljanjima prestajemo da uživamo u kafi I umesto toga postajemo oprezni, obazrivi u vezi sa svojim ponašanjem. Primenite ovakav negativan scenario na bilo koju situaciju I eto recepta da stvorite anksioznost.

Nije svaka anksioznost koju doživimo povezana sa samoporažavajućim mislima oko ličnih slabost

Druga poznata vrsta anksioznosti razvija se iz pogleda na svet koji imaju mnogi drugi ljudi, a koji se u psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja ljudi koji slabo tolerišu frustracije je odprilike sledeće:“Život bi trebao da bude lak i da se odvija na način na koji meni odgovara, bez previše prepreka i nerviranja, a ako se ne odvija na takav način, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem“.  Ako imate ovakve misli ili varijacije na temu ove ideje, onda ste u zamci da ponovo sebe frustrirate i činite anksioznim u pogledu komfora života. Tipične varijacije ove ideje su misli: „Moram da se osećam dobro. Ne smem da budem anksiozan/a-zabrinut/a. Moram da budem opušten/a.“

Ako dozvolite sebi da razvijete ovakve poglede na svet i da zahtevate od sebe da budete  smireni, opušteni i da vam uvek bude udobno, kada se nađete u situacijama koje nisu udobne, ni prijatne i ne slažu se sa vašim zahtevima, napad brige, anksioznosti i neprijatnosti pojaviće se odmah. Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo lako možete da postanete anksiozni.

 

 

Generalizovana anksioznost!

16. December 2013. Comments Off on Generalizovana anksioznost! Anksioznost

Generalizovana anksioznost!

Generlizovana anksioznost kratak osvrt:

  1. Nemiri, osećaj kao da smo na „ivici“
  2. Lako umaranje
  3. Teškoće u koncentraciji ili osećaj da nam je glava prazna
  4. Iritabilnost, razdražljivost
  5. Mišićna tenzija
  6. Poremećaj sna

Generalizovana anksioznost

 

 

 

 

 

Sve su to simptomi koji su veoma poznati osobama koje imaju generalizovanu anksioznost.Uzrok tim simptomima je često podsvesna negativna procena sopstvenih snaga i sveta koji nas okružuje. Zato je anksiozna osoba tada nerazumljiva svom svesnom Ja. Tome doprinosi  generalizovanost  konteksta u kome se oseća anksioznost, tako da subjekt nije u stanju da shvati značenje i uzrok anksioznosti. Ovo nedefinisano stanje postaje dodatni izvor anksioznosti jer neprotumačena, apstraktna anksioznost dovodi do generalizovane anksioznosti.

Anksioznost je sastavni deo mnogih poremećaja, od blagih do teških. Anksioznost je vrsta nefunkcionalne emocije sa izraženom kognitivnom (misaonom) komponentom. Što znači da naši misaoni i podsvesni procesi imaju veoma izražen uticaj  na naše tumačenje i organizovanje sveta koji nas okružuje. Anksioznost utiče na određena ponašanja tako što pokreće jednu vrstu ponašanja i ukida drugu vrstu ponašanja, što znači da ima motivacionu komponentu i zato možemo da kažemo da je reč o anksioznom stavu.

Ako nekog karakteriše anksiozan stav, to znači da je taj neko preokupiran različitim i preteranim brigama oko stvari, pojava i ljudi na način koji je nefunkcionalan i ograničava njegove akcije a na emotivnom planu se doživljava kao ograničavajući i bolan.

Neourotične osobe sa izraženim anksioznim simptomima  često veliku količinu svoje psihičke energije troše na racionalizaciju tj. gledaju nebitne probleme logički i objektivno, tako da im premalo energije ostaje za nošenje sa realnim važnim životnim problemima.

Osobe koje imaju  generlizovani anksiozni poremećaj  često se ponašaju na paradoksalan način. Brinu zbog stvari koje ostatku sveta ne predstavljaju značajn problem, zapostavljajući bitne stvari. Međutim kako se aksioznost hrani aksioznošću i generiše novu anksioznost, neretko osobe sklone ovom poremećaju počinju da brinu oko svega i svačega i večito osećaju nemir, grč, napetost i kao da nikada nisu u stanju da se opuste.

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

 

Strana 1 od 212»
2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost