Dijagnoza F.41.1 – Generalizovan anksiozni poremećaj
Svako od nas povremeno brine o stvarima kao što su porodični problemi, zdravlje ili novac. Ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem zatiču sebe u ekstremnoj brizi o navadenim i ostalim temama, iako ne postoji razlog ili je razlog previše mali. Osobe sa GAP-om mogu biti anksiozne pokušavajući da preguraju običan dan, uvek verujući da će stvari da se iskomplikuju ili da će poći po zlu. Konstantna briga može da umanji sposobnosti osoba sa GAP-om da odrade svakodnevne zadatke.
Klijenti sa GAP-om često izjavljuju: ,,Ja uvek brinem, osećam se skučeno i ne mogu da se opustim…’’ I tako može da bude danima i danima, uz periode kada su skučenost i briga konstantni. Drugi navode da imaju problema sa uspavljivanjem, spavanjem, buđenjem tokom noći i nesposobnošću da se ponovo uspavaju. Koncentracija može da bude problem, a čitanje gotovo nemoguće. Klijenti sa GAP-om često zamišljaju najgori mogući ishod u mnogim aspektima svog života.
Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) – F41.1
Ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem osećaju hroničnu, konstantnu i nepodnošljivu brigu. Najčešće teme o kojima brinu su porodica, posao, novac i zdravlje. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, ometa socijalne aktivnosti, porodične aktivnosti, posao ili školu.
Fiziološki simptomi GAP-a sadrže sledeće, ali nisu ograničeni samo na navedeno:
- misićnu tenziju,
- gastrointestinalnu neprijatnost, dijareju, mučninu,
- razdražljivost,
- umor,
- nervozu,
- nemir,
- probleme sa spavanjem...
Važno je napomenuti da se mnogi simptomi GAP-a poklapaju sa simptomima depresije i na taj način otežavaju postavljanje tačne dijagnoze. Lekari opšte prakse 45% anksioznih poremećaja ne dijagnostikuju adekvatno.
Primarni simptom na koji se pacijent žali kada ode kod lekara nije anksioznost već bol, ili problemi sa spavanjem. Zbog netačne dijagnoze često se događa da pacijenti sa GAP-om ne dobiju adekvatan tretman.
Dijagnostički kriterijumi generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) F41.1
Svi navedeni simptomi moraju da budu prisutni da bi se postavila dijagnoza generalizovanog anksioznog poremećaja.
A. Izražena anksioznost ili briga koja je prisutna u periodu od 6 meseci ili duže i koja je usmerena na više različitih tema.
B. Individua otkriva da joj je teško da kontroliše brigu.
C. Anksioznost ili briga su povezani sa najmanje tri od navedenih šest simptoma (samo je jedan od navedenih simptoma potreban da bi se postavila dijagnoza kod dece):
- uznemirenost, teskoba ili osećanje kao da ste na ivici,
- lako zamaranje,
- teškoće u koncentraciji ili osećaj kao da je um prazan,
- razdražljivost,
- mišićna napetost i
- problemi sa spavanjem (poteskoće sa uspavljivanjem, nemiran san, isprekidan san ili rano buđenje).
D. Anksioznost, briga ili fizički simptomi izazivaju klinički značajan stres ili pogoršanje u značajnim oblastima funkcionisanja.
E. Poremećaj nije izazvan konzumiranjem psihoaktivnih supstanci ili medicinskim stanjima.
F. Poremećaj nije moguće bolje objasniti nekim drugim zdravstvenim poremećajem ili bolestima.
Učestalost Generalizovanog anksioznog poremećaja
Istraživanja u opštoj populaciji ukazuju da će 4-6% ljudi u jednom periodu života iskusiti GAP. Približno duplo češće generalizovani anksiozni poremećaj se javlja kod žena. Uzrast na kojem se najčešće javlja GAP je od 45. do 59. godine života. Ako se ne leči, poremećaj postaje hroničan i obično ostaje do kraja života. Na žalost, statistika pokazuje da samo 40% pacijanata sa GAP-om dobiju odgovarajuću terapiju.
Komorbiditeti
Generalizovani anksiozni poremećaj teži da koegzistira sa nizom drugih psihijatrijskih poremećaja, uključujući, ali ne ograničavajući se na:
- tešku depresiju,
- bipolarni poremećaj,
- anksiznost i
- problem bolesti zavisnosti.
Toliko sličnosti postoji između depresije i GAP-a da su mnogi stručnjaci predložili novu kategorizaciju GAP-a, u kojoj bi se on svrstao u poremećaje raspoloženja. U slučajevima kada GAP koegzistira sa drugim psihijatrijskim poremećajima postoji pojačan rizik od samoubistva ili invaliditeta. Na žalost, većina kliničkih ispitivanja generalizovanog anksioznog poremećaja ne uzima u obzir komorbiditet, što je rezultiralo nedovoljnim brojem rasploloživih podataka koji bi pomogli pri izboru lečenja. Kao rezultat toga postoji snažna struja koja se zalaže za dodatna istraživanja komorbiditeta i GAP-a.
Tretman GAP-a neuro-lingvističkim programiranjem (NLP) i hipnoterapijom
Generalizovani anksiozni poremećaj se obično tretira korisćenjem lekova, psihoterapijom, ili njihovom kombinacijom. NLP i hipnoterapija teže da budu posebno korisni u lečenju GAP-a. Ovaj pristup funkcioniše tako što uči različite načine razmišljanja, ponašanja i reagovanja u određenim situacijama. Ako uspe, rezultat je da se pacijent oseća mnogo manje anksiozno ili zabrinuto. Različite NLP i hipnotičke intervencije pokazale su se kao veoma obećavajuće, jer NLP i hipnoterapija razvijaju samokontrolu, opuštanje, uče nove veštine prevladavanja anksioznosti… Naučna istraživanja pokazuju da polovina pacijenata tretirana NLP i hipnoterapijom pokazuje pozitivan klinički odgovor na lečenje.
Pored toga, pacijenti češće pokazuju smanjenu anksioznost i depresiju. NLP i hipnoterapija su prihvaćeni kao efikasni pristupi kod tretiranja anksioznih poremećaja, pa ipak, mora se reći da kod GAP-a ostvaruju niže rezultate u odnosu na druge poremećaje. Zato se javlja potreba za razvijanje novih tehnika i alata, koji će omogućiti pacijentima:
- da identifikuju i opišu svoja osećanja,
- da prihvataju svoje afektivno iskustvo i da svoje sposobnosti prilagode emocijama,
- da smanje emotivnu zavisnost i izbegavajuće ponašanje,
- da povećaju sposobnost da koriste nove informacije na emotivnom planu, da identifikuju svoje potrebe, donose odluke, vode razmišljanje i ponašanje u željenom smeru.
U tretmanu GAP-a često se koriste antidepresivi i anksiolitici. Iako su lekovi snažni, nekad mogu da počnu sa dejstvom odmah, a nekada je potrebno da prođe malo vremena. U svakom slučaju ne treba se oslanjati na medikamente kao na dugoročno rešenje. Pacijenti koji dobiju antidepresive treba da budu svesni da je za dejstvo leka potrebno da sačekaju par nedelja i da pogotovo u početku antidepresivi mogu da proizvedu neželjene efekte kao što su teškoće sa spavanjem, glavobolja i mučnina.
Kako živeti sa GAP-om
Ako pacijent oseća da trpi anksioznost prvi korak je da se konsultuje sa lekarom opšte praske. Lekari su obučeni da utvrde da li su simptomi prisutni zbog anksioznosti, zdravstvenog problema ili i jednog i drugog. Ako se sumnja na anksiozni poremećaj pacijent se upućuje kod psihijatra od kojeg dobija medikamente. Najveći rezultat se postiže kombinacijom medikamenata i psihoterapije. Ukoliko klijent to želi može se prijaviti i u neku grupu za samopomoć, krenuti sa meditacijama, jogom, aktivirati članove porodice. Porodica treba da upamti da problem nema instant rešenje, da je poremećaj realan, veoma ozbiljan, i da i takav mora biti i pristup.