Anksioznost-lečenje

Uvod

Pojam anksiozni poremećaj je relativno nov konstrukt, iako su stanja straha, brige i panike prepoznavana kao problemi od davnina. Termin anxietas se primenjivao još u srednjem veku, kako bi se opisale neprijatnosti koje su mnogi hrišćani osećali u vezi sa izgledima da ostvare večni život, uprkos svojim gresima i nedostacima. Iako je bio sveštenik, Robert Burton je 1621. godine napisao delo “Anatomija melanholije”, u kojem je pokušao da opiše brige i tuge zemaljskog porekla, primetivši da neki melanholičari spontano pocrvene, poblede, drhte i znoje se, uz talase hladnoće ili vreline, lupanje srca, uznemirenost i parališući strah.
Francuski lekari koji su se bavili lečenjem anksioznosti, opisivali su slična stanja kao Angoisse, jedan nemački pisac je za strah i užas neprimeren okolnostima uveo termin Angst, a španski kliničar nazvao je stanje bez daha i stanje hiperventilacije Angustia.

Termin panika nastao je 1879. godine, za najdramatičnijie fizičke manifestacije izazvane od strane boga Pana, koji je pravio tajanstvenu i jaku buku u šumama, što je “terorisalo” slušaoce.

Skoro u isto vreme, Benedikt-Augustin Morel pripisuje anksioznost autonomnom nervnom sistemu. Sigmund Frojd uvodi koncept “anksiozna neuroza” 1895. godine.

Između anksioznosti i straha postoji nekoliko razlika.

Anksioznost i strah se često koriste kao sinonimi, ali ipak nisu isti.

Strah se obično odnosi na neku konkretnu situaciju, ili na neki konkretan objekat ili osobu. Znači strah je veoma precizan i tačno znamo čega se bojimo. Predmet straha je obično u granicama mogućeg. Plašimo se poraza, neuspeha, povreda, odbacivanja… i tu lečenje obično nije potrebno.

Strepnja ili anksioznost je nejasan strah, bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Od straha se razlikuje svojom neodređenošću, odnosno nevezanošću za neki određen objekat. U neprijatnom osećanju strepnje dominira iščekivanje neodređene nesreće. Kada se anksioznost događa često i ometa emotivni život i osećanje dobrobiti ona kvari kvalitet života i tada se definiše kao anksiozni poremećaj.

Anksioznost je prirodna reakcija tela na opasnost, automatski alarm koji se aktivira kada se osećamo ugroženo, pod pritiskom, ili se suočavamo sa stresnim situacijama. Uznemirenost ili anksioznost jesu normalna i česta osećanja u određenim životnim situacijama kao što su razgovor za posao, težak ispit ili prvi susret sa mogućim partnerom.

Kada je anksioznost umerena, “normalna”, onda i nije uvek loša stvar. U stvari, anksioznost može pomoći da ostanete budni i fokusirani na posao ili učenje, može da Vas podstakne na akciju i da Vas motiviše da rešite probleme. Ali kada je anksioznost konstantna, ili ogromna, kada se javlja van konteksta, ona prestaje da bude funkcionalna i prelazi u poremećaj, koji kvari kvalitet života.

Često ne uspevamo da identifikujemo zbog čega smo tačno anksiozni ili uznemireni. Fokus anksioznosti je više usmeren ka unutra, za razliku od straha kod kojeg je fokus usmeren prema spoljašnjem okruženju. Izgleda da je anksioznost više uzrokovana nekom neodređenom, udaljenom i nepoznatom opasnošću. Anksioznost se često javlja zbog nečeg lošeg što bi tek moglo da se dogodi u bliskoj ili daljoj budućnosti (anticipatorna anskioznost).

Ako Vaše brige i strahovi postanu jači, ogromni, tako da Vas ometaju u svakodnevnom životu, moguće je da patite od anksioznog poremećaja. Postoji mnogo različitih tipova anksioznih poremećaja, pa je potrebno da se dijagnostikuje koji tip anksioznosti je prisutan, kako biste bolje razumeli problem i ubrzali proces izlaska iz začaranog kruga.

Anksioznost razlikujemo po intenzitetu i tipovima.

Prema težini ili intenzitetu, anksioznost može da se kreće od blage neprijatnosti, brige, do paničnog poremećaja, koji je praćen srčanim palpitacijama (“srce lupa jako kao da hoće da iskoči iz grudi”), derealizacijom (osećaj kao da se ne nalazimo u realnosti), depersonalizacijom (osećaj odvojenosti od samog sebe)…

Prema težini ili intenzitetu, anksioznost može da se kreće od blage neprijatnosti, brige, do paničnog poremećaja, koji je praćen srčanim palpitacijama (“srce lupa jako kao da hoće da iskoči iz grudi”), derealizacijom (osećaj kao da se ne nalazimo u realnosti), depersonalizacijom (osećaj odvojenosti od samog sebe)…

Skala anksioznosti po intenzitetu

Anksioznost razlikujemo po tipovima