Anksioznost-lečenje
Zakažite svoj terminUvod
Pojam anksiozni poremećaj je relativno nov konstrukt, iako su stanja straha, brige i panike prepoznavana kao problemi od davnina. Termin anxietas se primenjivao još u srednjem veku, kako bi se opisale neprijatnosti koje su mnogi hrišćani osećali u vezi sa izgledima da ostvare večni život, uprkos svojim gresima i nedostacima. Iako je bio sveštenik, Robert Burton je 1621. godine napisao delo “Anatomija melanholije”, u kojem je pokušao da opiše brige i tuge zemaljskog porekla, primetivši da neki melanholičari spontano pocrvene, poblede, drhte i znoje se, uz talase hladnoće ili vreline, lupanje srca, uznemirenost i parališući strah.
Francuski lekari koji su se bavili lečenjem anksioznosti, opisivali su slična stanja kao Angoisse, jedan nemački pisac je za strah i užas neprimeren okolnostima uveo termin Angst, a španski kliničar nazvao je stanje bez daha i stanje hiperventilacije Angustia.
Termin panika nastao je 1879. godine, za najdramatičnijie fizičke manifestacije izazvane od strane boga Pana, koji je pravio tajanstvenu i jaku buku u šumama, što je “terorisalo” slušaoce.
Skoro u isto vreme, Benedikt-Augustin Morel pripisuje anksioznost autonomnom nervnom sistemu. Sigmund Frojd uvodi koncept “anksiozna neuroza” 1895. godine.
Između anksioznosti i straha postoji nekoliko razlika.
Anksioznost i strah se često koriste kao sinonimi, ali ipak nisu isti.
Strah se obično odnosi na neku konkretnu situaciju, ili na neki konkretan objekat ili osobu. Znači strah je veoma precizan i tačno znamo čega se bojimo. Predmet straha je obično u granicama mogućeg. Plašimo se poraza, neuspeha, povreda, odbacivanja… i tu lečenje obično nije potrebno.
Strepnja ili anksioznost je nejasan strah, bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Od straha se razlikuje svojom neodređenošću, odnosno nevezanošću za neki određen objekat. U neprijatnom osećanju strepnje dominira iščekivanje neodređene nesreće. Kada se anksioznost događa često i ometa emotivni život i osećanje dobrobiti ona kvari kvalitet života i tada se definiše kao anksiozni poremećaj.
Anksioznost je prirodna reakcija tela na opasnost, automatski alarm koji se aktivira kada se osećamo ugroženo, pod pritiskom, ili se suočavamo sa stresnim situacijama. Uznemirenost ili anksioznost jesu normalna i česta osećanja u određenim životnim situacijama kao što su razgovor za posao, težak ispit ili prvi susret sa mogućim partnerom.
Kada je anksioznost umerena, “normalna”, onda i nije uvek loša stvar. U stvari, anksioznost može pomoći da ostanete budni i fokusirani na posao ili učenje, može da Vas podstakne na akciju i da Vas motiviše da rešite probleme. Ali kada je anksioznost konstantna, ili ogromna, kada se javlja van konteksta, ona prestaje da bude funkcionalna i prelazi u poremećaj, koji kvari kvalitet života.
Često ne uspevamo da identifikujemo zbog čega smo tačno anksiozni ili uznemireni. Fokus anksioznosti je više usmeren ka unutra, za razliku od straha kod kojeg je fokus usmeren prema spoljašnjem okruženju. Izgleda da je anksioznost više uzrokovana nekom neodređenom, udaljenom i nepoznatom opasnošću. Anksioznost se često javlja zbog nečeg lošeg što bi tek moglo da se dogodi u bliskoj ili daljoj budućnosti (anticipatorna anskioznost).
Ako Vaše brige i strahovi postanu jači, ogromni, tako da Vas ometaju u svakodnevnom životu, moguće je da patite od anksioznog poremećaja. Postoji mnogo različitih tipova anksioznih poremećaja, pa je potrebno da se dijagnostikuje koji tip anksioznosti je prisutan, kako biste bolje razumeli problem i ubrzali proces izlaska iz začaranog kruga.
Anksioznost razlikujemo po intenzitetu i tipovima.
Prema težini ili intenzitetu, anksioznost može da se kreće od blage neprijatnosti, brige, do paničnog poremećaja, koji je praćen srčanim palpitacijama (“srce lupa jako kao da hoće da iskoči iz grudi”), derealizacijom (osećaj kao da se ne nalazimo u realnosti), depersonalizacijom (osećaj odvojenosti od samog sebe)…
Prema težini ili intenzitetu, anksioznost može da se kreće od blage neprijatnosti, brige, do paničnog poremećaja, koji je praćen srčanim palpitacijama (“srce lupa jako kao da hoće da iskoči iz grudi”), derealizacijom (osećaj kao da se ne nalazimo u realnosti), depersonalizacijom (osećaj odvojenosti od samog sebe)…
Skala anksioznosti po intenzitetu
| 7 – 10.Intenzivan napad panike | Svi simptomi sa nivoa 6 su pojačani:užasnutost, strah od ludila ili smrti, nagon za bežanjem. |
| 6.Umeren napad panike | Palpitacije, teško disanje, osećaj dezorjentisanosti ili otuđenosti, paničan strah kao reakcija na osećaj “gubitka kontrole”. |
| 5.Blaga panika | Lupanje ili nepravilan rad srca, otežano disanje, doživljaj nestvarnosti ili vrtoglavica, izražen strah od gubitka kontrole, nagon za bežanjem. |
| 4.Izražena anksioznost | Osećaj nelagodnosti ili nestvarnosti, ubrzan rad srca, stegnuti mišića, briga o mogućnosti gubitka kontrole. |
| 3.Umerena anksioznost | Osećaj neprijatnosti ali uz održanje kontrole, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, oznojeni dlanovi. |
| 2.Blaga anksioznost | Leptiri u stomaku, mišićna napetost, jasna nervoza. |
| 1.Neznatna anksioznost | Prolazan nagoveštaj anksioznosti, blaga nervoza. |
| 0.Opuštenost | Smirenost, osećaj spokojstva i usredsređenosti. |
Anksioznost razlikujemo po tipovima
Najčešće vrste misli koje izazivaju anksioznost
Uvod Bilo koja čudna situacija mora biti opažena kao opasna Situacija ili osoba nije bezbedna sve dok se ne dokaže da je bezbedna Uvek je najbolje da očekuješ najgore Moja sigurnost i bezbednost zavise od predviđanja i pripremanja za sve moguće opasnosti Ne mogu da...
Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost
Uvod Anksioznosti sami sabi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se...
Generalizovana anksioznost!
Uvod Generlizovana anksioznost kratak osvrt: Nemiri, osećaj kao da smo na „ivici“ Lako umaranje Teškoće u koncentraciji ili osećaj da nam je glava prazna Iritabilnost, razdražljivost Mišićna tenzija Poremećaj sna Sve su to simptomi koji su veoma poznati osobama...
Anksiozni poremećaji su grupa povezanih i sličnih stanja, dakle, svakako ne jedan poremećaj. Mogu da izgledaju veoma različito od osobe do osobe. Neke osobe žive u stalnom stanju napetosti, brige i straha. Neke druge mogu da pate od anksioznih napada koji se javljaju bez upozorenja. Pojedinci dobijaju napad panike pri samoj pomisli na druženje, okupljanje ili javni nastup. Neke osobe se bore sa mislima koje se same od sebe nameću i koje kao da ne mogu da isteraju iz glave, a ima i onih koji satima moraju da izvode određene ritualne radnje iz straha da bi moglo nešto loše da se desi njima ili bliskim članovima porodice, ukoliko ih prekinu.
Uprkos različitim oblicima, svi anksiozni poremećaji imaju i nešto zajedničko, a to su uporan, težak strah ili uznemirenost u situacijama u kojima većina zdravih osoba ne bi osetila ništa od toga.
Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM – 5), izdala je i redovno ga ažurira Američka psihijatrijska asocijacija (APA). Trenutna verzija je izdanje dopunjeno 2013. godine.
DSM – 5 je alat koji u sebi sadrži listu simptoma i kriterijume kojima se koriste psihijatri i psiholozi kako bi precizno dijagnostikovali problem.
DSM- 5 razvrstava anksioznost na sledeće tipove:
- Separaciono anksiozni poremećaj (F39.0)
- Selektivni mutizam (F94.0)
- Specifične fobije (F40.2__)
- Socijalno anksiozni poremećaj (socijalna fobija) (F40.10)
- Panični poremećaj (F41.0)
- Agorafobija (F40.00)
- Generalizovani anksiozni poremećaj (F41.1)
- Anksiozni poremećaj usled upotrebe psihoaktivnih supstanci – medikamenata
- Anksiozni poremećaj izazvan somatskim poremećajem ili bolešću (F06.4)
- Ostali specifični anksiozni poremećaji (F41.8)
- Nespecifični anksiozni poremećaji (F41.9)
Veza između anksioznosti i depresije
Mnogi ljudi koji imaju jedan ili više anksioznih poremećaja pate i od depresije u nekoj fazi svog života. Za anksioznost i depresiju se veruje da imaju isto poreklo, što može da objasni zašto tako često idu ruku pod ruku. Ukoliko se utvrdi da patite od anksioznosti, poželjno je da se testirate i na depresiju.
O hipnozi i hipnoterapiji
Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min.
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije je vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Trihotilomanija
Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj, poznatija kao poremećaj čupanja dlaka. Radi se o porivu za čupanjem dlaka sa delova tela- glave, trepavica, obrva, brade, pazuha, grudi, nogu i ostalih delova tela.
Test za anksioznost.
Prijavi se i testiraj se! Ime i Prezime Email Poruka Uvod Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj...
Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!
Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje. Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike. Meta – analiza ,...
Imam problem.Ali on ne moze porukom da se objasni.Svesna sam tog problema i dok sam citala ove redove,pronasla sam se u nekim od njih.Kako mogu problem da resim,ne znam kako da dodjem do toga ali volela bih da uradim hipnozu.Ko mi moze pomoci oko toga?.
Pozdrav.