Depresija stanje savremenog doba

01Šta je depresija

Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste, nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana sa osećanjima koja nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nemogućnost da se ispuni taj uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili loša da ne zaslužuje da živi, ili da je njen život besmislen.

Upravo to opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su u pitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

02Kada jedan naziv pokriva previše

Danas se pod nazivom „depresija“ kriju različiti kognitivni, afektivni i psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu.

U skladu sa definicijom koju smo dali, depresija je uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je osoba u depresiji zato što je uverena da je neadaptacija njena greška, da je kao biće neadekvatna i bezvredna, mada može postati depresivna i kada zaključi da je svet besmisleno i pokvareno mesto.

Depresija ne govori istinu o vama – ona govori iz uslova koje ste sebi nekada postavili.

03Osnovni simptomi depresije

Depresija se može prepoznati kroz osnovne simptome:

• Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti, ili barem smanjeno uživanje u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti.
• Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Osoba se nekad oseća više prazno nego tužno, ili navodi da je istovremeno i tužna i prazna.
• Bezvoljnost, kao gubitak interesovanja za hobije i sve u čemu je osoba ranije uživala.
• Strah, najčešće vezan za misli da će se nešto loše dogoditi.
• Promene sna, najčešće nesanica i rano buđenje, a kod mlađih osoba i pojačana potreba za snom.
• Mračne misli, najčešće o bolesti, smrti i samoubistvu.
• Teškoće u donošenju odluka.
• Niska energija i brzo umaranje.
• Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti.
• Stalne fizičke smetnje, kao što su glavobolja, probadanja, zanošenje i hronični bolovi.
• Razdražljivost.
• Nemogućnost opuštanja.
• Promena telesne težine – gubitak ili gojenje.

04Uzroci depresije

Sklonost ka depresiji može se delom naslediti, a nasledna komponenta je posebno izražena kod bipolarnog poremećaja, u kojem se depresivne faze smenjuju sa maničnim – više u tekstu Bipolarni poremećaj. I kod drugih tipova depresije često saznamo da je neko od predaka bio „tankih živaca“ ili imao druge psihičke teškoće.

Svaki čovek može oboleti od depresije, ali se ona češće javlja kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja i kod onih koji teže podnose nepravdu i kritiku.

Izloženost hroničnom stresu menja funkcionisanje mozga, pa se kod mnogih depresija može objasniti nagomilanim štetnim delovanjem stresa.

05Hronični stres i savremeni način života

Zašto depresiju nazivamo stanjem savremenog doba? Savremeni život postavlja mnogo uslova: uspeh, izgled, stalna dostupnost, poređenje sa drugima na društvenim mrežama. Kada osećaj lične vrednosti vežemo za te uslove, svaki neuspeh postaje dokaz da „nismo dovoljni“.

Ovo posebno dobro poznaju ljudi iz biznisa, kod kojih posao ne staje ni noću, i sportisti, čija vrednost se meri rezultatom sa poslednjeg takmičenja. Kod njih se depresija često krije iza umora, razdražljivosti ili „izgaranja“, pa se dugo ne prepozna.

06Depresija i tuga – u čemu je razlika

Tuga je prirodna reakcija na gubitak i, koliko god bila bolna, ostavlja prostor za nadu i vremenom slabi. Depresija je drugačija: nije vezana samo za događaj, već za doživljaj sebe – osoba se ne oprašta od nečega što je izgubila, već od sopstvene budućnosti.

Zato utehe tipa „biće bolje“ ili „saberi se“ kod depresije ne pomažu, a često pojačavaju osećaj krivice. Osobi je potrebno razumevanje i stručna podrška, a ne savet da se više potrudi.

07Kada potražiti pomoć

Ako više simptoma sa liste traje duže od dve nedelje, ako utiču na san, posao, odnose ili brigu o sebi, vreme je da se javite stručnjaku. Dobro je da lekar isključi telesne uzroke (npr. probleme sa štitnom žlezdom), a zatim psiholog ili psihijatar procene o kakvom obliku depresije se radi.

• ne čekajte da simptomi „sami prođu“
• recite bliskoj osobi kako se zaista osećate
• zapišite kada su simptomi počeli i šta ih pojačava – to pomaže u proceni

08Lečenje i oporavak

Depresija se leči psihoterapijom, promenama načina života i, kod umerenih i težih oblika, lekovima. Lekove propisuje i prati isključivo psihijatar; ne započinjite ih i ne prekidajte na svoju ruku. Hipnoza može biti komplementarna metoda u okviru stručnog plana, za smanjenje napetosti i rad na uverenjima o sebi. Više o pristupu pročitajte na stranici Terapija depresije.

Oporavak je proces, a ne trenutak. Ali svaki korak – razgovor, bolji san, malo kretanja, jedan uslov manje koji sebi postavljate – vraća deo životne radosti.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.