Distimija – Hronični Depresivni Poremećaj – dijagnoza F34.1
Hronični Depresivni Poremećaj, takođe poznat kao Distimija ili Hronična depresija, prisutna je većinu dana tokom perioda od dve godine. Simptomi su blaži nego kod Velikog Depresivnog Poremećaja ali tipični simptomi karakteristični za Veliki Depresivni Poremećaj mogu se razviti tokom Distimije i mogu da prerastu u dijagnozu Veliki Depresivni Poremećaj. Povezanost (komorbiditet) oba ova poremećaja je poznat kao dvostruka depresija. Oko 30% depresija klasifikovane su kao hronične depresije.
DSM5 ( APA 2013), Distimični Poremećaj i Velike Depresivne Epizode su kombinovane u hronični depresivni poremećaj tzv “Kišobran”. Generalno, kognitivni simptomi su češći kod Distimije kao što su nisko samopoštovanja i socijalno povlačenje, dok nedostatak sna ili apetita su češći kod Velike Depresivne Epizode. Nije neuobičajeno da Distimija preraste u Veliki Depresivni Poremećaj, i obično to pokreće pojedinca da zatraži medicinsku pomoć.
Distimija F34.1 – Simptomi
Dijagnoza Hroničnog Depresivnog Poremećaja mora da zadovolji sve od sledećih kriterijuma (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013).
Pojedinac mora biti u depresivnom raspoloženju veći deo dana, većinu dana tokom perioda od dve godine i to sbjektivnim merilima i na osnovu opservacije drugih ljudi. Kod dece i adolescenata, trajanje mora biti najmanje godinu dana i praćeno nervozom.
Dok je osoba depresivna, dva ili više od sledećih simptoma mora biti prisutno:
1. Slab apetit ili prejedanje.
2. Nesanica ili hipersomnija.
3. Nedostatak energije ili zamor.
4. Nisko samopoštovanje.
5. Slaba koncentracija.
6. Osećanje beznađa.
7. Tokom perioda od dve godine, simptomi nisu bili odsutni manje od dva meseca u jednom trenutku.
8. Kriterijumi za veliki depresivni poremećaj mogu da budu stalno prisutni u periodu od dve godine.
9. Pojedinac nikada nije doživeo maničnu ili hipomaničnu epizodu.
10. Kriterijumi za ciklotimični poremećaj nikada nisu zadovoljeni.
11. Kriterijumi za šizofreni poremećaj, šizofreniju, deluzioni poremećaj ili drugi psihotične poremećaje ne mogu bolje da objasne prisutne simptome.
12. Zloupotreba droga ili drugi medicinski poremećaji ne mogu bolje da objasne prisutne simptome.
Napomena: Četiri dodatna simptoma su uključeni za dijagnozu Velike Depresivne Epiode. Ako su svi od simptoma Velike Depresivne Epizode prisutni tokom perioda depresije, dijagnoza Velika Depresivna Epizoda treba da bude postavljena.
Život sa Hroničnim Depresivnim Poremećajem – Distimijom
Stalni simptomi kod depresivnih poremećaja uzrokuju klinički značajnu patnju ili oštećenje u društvenim, profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. Dok se Distimija ponekad naziva i Depresija Niskog Stepena, njeni efekti pogotovo nakon dve godine mogu imati značajan uticaj na kvalitet života.
Pojedinac koji ima hroničnu depresiju često praktikuje povlačenje iz života. On/ona može da izgubi entuzijazam za svakodnevne aktivnosti i rad i da iskusi nedostatak energije, volje i apetita. Kad Distimija dostigne ekstremni oblik, može dovesti do odustajanja od dnevnih aktivnosti.
Gubitak uživanja u ranije ugodnim događajima i osećaj bespomoćnosti često prati Distimiju. Kao rezultat ovog nedostatka entuzijazam, energija i efikasnost mogu opasti na poslu. Osoba može doživeti pad produktivnosti. Učinak u školi može da opadne.
Lični odnosi mogu postati zategnuti, pa čak može doći i do prekida odnosa sa osobama sa kojima je bio uspostavljem trajan i kvalitetan odnos. Simptomi Distimije se često ignorišu i često se ne uspostavi dijagnoza na vreme a kasno uspostavljanje prave dijagnoze produžava negativan uticaj na kvalitet života.
Porodične i životne okolnosti mogu biti prediktor Distimije. Osoba koja je u najbližim rodbinskim odnosima sa obolelim od Distimije ili Velike Depresije nalazi se u situaciji da takodje može da razvije depresivni poremećaj.
Gubitak voljene osobe ili prekid emotivne veze može promeniti odnos prema sebi i stvoriti negativnu percepciju o sebi. Neuspeh kao što je promena u profesionalnom i finansiskom statusu može dovesti do razvoja nižeg samopoštovanja.
Distimija – lečenje hronične depresije
Veći deo literature o terapijama za hronične depresije svrstavaju Distimiju i Veliki Depresivni Poremećaj u zasebne kategorije. U januara 2014. Nemačka metastudija je pružila koristan pregled efikasnosti terapija. Ova studija je pokazala da psihologija koja se bavi medjuljudskim odnosima je efikasniji od lekova kod Hronične Velike Depresije a da je kognitivno bihevioralni pristup efikasniji kod Distimije ( Kriston et al , 2014 ) .
67 Studija je uporedilo efikasnost psihoterapije i farmakoterapije kod lečenja depresije i studije su pokazale da je psihoterapija jednako efikasna kao antidepresivi SSRI tipa, koji se široko koriste. S obzirom na neželjene efekte i potencijalnu zavisnosti od farmakoterapije, dobijeni rezultati upućuju na to da je pravi izbor za trajno oslobadjanje od depresije upotrebe psihoterapije.
U pogledu vrsta psihoterapije , bilo je nekih naznaka da je interpersonalna psihoterapija koja se bavi medjuljudskim odnosima najefikasnija, dok psihodinamska i nedirektivna terapija savetovanja mogu biti manje efikasne ( Cuijpers , 2013 ). Uspeh interpersonalne psihoterapije može se delimično objasniti i time da su osnovni uzroci distimije međuljudske prirode. Bilo da je primena farmakoterapije, psihoterapije ili kombinacija oba pristupa, dugotrajno i kontinuirano lečenje je povezano sa pozitivnim ishodima.
Ambiciozno iztraživanje sprovedeno od strane 125 studija širom sveta zaključilo je da interpersonalna psihoterapija, kognitivno bihejvioralne terapije i terapije ponašanja su efikasne u lečenju Velikog Depresivnog Poremećaja. Interpersonalna psihoterapija je efikasna u lečenju Distimije ( Hollon a Ponniah 2010).
Druge terapije koriste se za lečenje Distimije uključujući i porodičnu terapiju. Relacije u ličnim odnosima često rezultiraju promenama u raspoloženju onih koji su pogođeni tim odnosima. Terapija osvešćivanja zasnovana na kognitivnoj terapiji je pokazala da ima pozitivan efekat na simptome Distimije, uključujući depresiju, bes i opsesivnu reuminaciju ( Madahi et al , 2013 )
Hipnoterapija i lečenje Distimije
NLP (Neuro Lingvističko Programiranje) je relativno nov psihološki pravac koji je nastao iz hipnoze i drugih, efikasnih psiholoških i psihoterapiskih pristupa. NLP kao nov terapeutski model težio je ka tome da sakupi iz svih postojećih terapeutskih pravaca ( rebt, kbt, geštalt, hipnoterapija, itd) ono što je najefikasnije i na taj način formirao je svoj model sačinjen od tehnika, pristupa, procedura, koje su se veoma brzo dokazale u praksi.
NLP u kombinaciji sa hipnozom daje snažan i delotvoran model koji gadja uzrok problema, izvlači uzrok iz podsvesnog uma i odlučno vodi klijenta u željeno stanje.
Hipnoza i NLP su dominantno usmereni na ishod i rezultat. Njihovi temelji su postavljeni tako da je željeni rezultat samog klijenta ono što je najvažnije i ono ka čemu se teži. Zato se manje energije ulaže u analizu problema a više u definisanje željenog stanja i programiranje ka uspehu i željenoj budućnosti.
NLP i Hipnoterapija imaju identične temelje, poseduju aksiome koji ukazuju da svako od nas ima sve što mu je potrebno da uspe i da postigne svoj lični cilj. Takodje sve to važi i za osobu koja trpi Distimiju. Osoba koja je u depresiji takodje ima sve resure koji su joj potrebnoi da se izpetlja iz trenutnog neželjnog stanja i da ostvari željeno stanje. Da razvije sebe, svoje sposobnosti, svoje veštine i da uživa u životu vrednog življenja.
