Hipnoza emocije i još po nešto

01Hipnoza i bes

Bes je negativna emocija koja može varirati u intenzitetu i trajanju. Javlja se kao impulsivna reakcija na spoljašnju situaciju – na primer, kada vam neko nanese fizički ili psihički bol ili kada vas neko spreči da ostvarite ono što želite.

Ispoljavanje besa i agresivnosti nije društveno prihvatljivo ponašanje jer ima negativne posledice po ljude oko nas. To nas uvodi u mnogo veći, međuljudski, a ne samo lični problem. U ovom tekstu fokusiraćemo se na nekoliko psihoterapijskih i hipnoterapijskih pristupa kontroli besa.

02Zašto u besu „nema mesta za razmišljanje“

U procesu psihoterapije mnogi ljudi koji govore o ispoljavanju besa u nekoj situaciji (na primer, udarili su ili opsovali nekoga) često dodaju kako to nisu mogli da razmisle kakve će posledice njihova reakcija imati na njih i na okolinu. Za reakciju besa se kaže da je posledica suženja svesti – kao da mesta za razmišljanje zaista nema.

Oni takođe govore kako ih bes vodi u agresivno ponašanje koje im donosi neprilike. Cilj terapije je da osoba nauči da kontroliše osećanje besa, što podrazumeva i kontrolu impulsivnih misli koje se javljaju u tim trenucima. Važno je naučiti da se ove misli i osećanja prepoznaju pre nego što vas potpuno preplave.

03Kako hipnoterapija radi sa besom

U hipnoterapiji, uz pomoć različitih tehnika, klijent shvata, vidi, čuje i oseća kako je nastala emocija besa, u kom tačno trenutku i na koga je besan. Nakon takvih saznanja kreće se sa uvođenjem novih emotivnih reakcija i novih uverenja, tako da stalni svesni napor vremenom više nije potreban.

U tome je velika prednost hipnoze: posle uspešnog rada, u situacijama u kojima ste ranije reagovali besom, sve češće sasvim prirodno reagujete drugačije – mirnije i korisnije. Više o tome pročitajte na stranici Upravljanje besom.

04Hipnoza i ljutnja

Ljutnja je potpuno normalna, najčešće zdrava ljudska emocija. Ali kada izmakne kontroli i postane destruktivna, može prouzrokovati probleme – na poslu, u ličnim odnosima i u celokupnom kvalitetu života. Tada imamo osećaj da smo u vlasti nepredvidljivih i snažnih emocija.

Priroda ljutnje

Ljutnja je emocionalno stanje koje može da varira od blage nervoze do intenzivnog besa. Kao i druge emocije, praćena je fiziološkim promenama u organizmu: srce ubrzano kuca, disanje se ubrzava, raste krvni pritisak, kao i nivo adrenalina.

Ljutnja može biti podstaknuta unutrašnjim i spoljašnjim faktorima. Možete biti ljuti na određenu osobu ili događaj (gužva u prevozu, odložen let, situacija u društvu), ili ljutnju mogu podstaći brige oko ličnih problema. I sećanje na traumatična ili frustrirajuća iskustva može da je pokrene.

05Tri načina na koje izražavamo ljutnju

Instinktivan način izražavanja ljutnje je agresija. Ljutnja je prirodan, adaptivan odgovor na preteće situacije – podstiče nas da se borimo i branimo kada smo napadnuti. Zato je određen nivo ljutnje potreban za opstanak. S druge strane, bes može da nas toliko ponese da povredimo drugoga ili prekršimo zakon i društvene norme.

Ljudi koriste svesne i nesvesne procese da bi se izborili sa besom. Tri glavna načina su:

• Izražavanje – na samopouzdan, a ne agresivan način. To je najzdraviji put: jasno znate šta su vaši interesi i kako da ih ostvarite, a da ne povredite druge. Samopouzdanje ne znači biti zahtevan i arogantan, već poštovati sebe, a u skladu sa tim i druge.
• Potiskivanje – ignorišete ljutnju i pokušavate da se usmerite na nešto pozitivno. Ako ne uspe da se pretvori u konstruktivno ponašanje, ljutnja može da se okrene protiv vas samih i da doprinese napetosti, povišenom pritisku ili padu raspoloženja.
• Smirivanje iznutra – ne samo kontrola ponašanja prema drugima, već i unutrašnjeg odgovora: usporiti puls, disanje i dozvoliti da osećaj smirenosti prevlada.

06Kada se ljutnja ne izražava

Neizražena ljutnja krije druge probleme. Može da vodi ka pasivno-agresivnom ponašanju (nanošenje zla ljudima iza leđa umesto direktnog suočavanja) ili ka trajno ciničnom i neprijateljskom stavu prema svetu. Ljudi koji nisu naučili da konstruktivno izraze ljutnju teško grade stabilna prijateljstva i ljubavne veze.

Kada nijedan od ova tri načina kod neke osobe ne funkcioniše, posledica može biti da neko bude povređen ili da nešto bude oštećeno ili uništeno.

07Emocije su „lepljive“

U hipnoterapiji se smatra da su emocije lepljive – da mogu da se „zalepe“ za okidač. Okidač je signal koji registrujemo čulima: osoba, situacija, događaj, predmet, boja, zvuk, reč, osećaj. Uvek kada se pojavi okidač, on pokreće i emociju koja je za njega vezana.

Osoba koja nosi nerazrešene emotivne konflikte doživljava iste emocije svaki put kada se pojave okidači. Ceo proces se odvija na nesvesnom nivou, pa je takav problem teško rešiti samo svesnom odlukom. Hipnozom ulazimo u podsvesni um, otkrivamo veze između okidača i emocija i prekidamo ih ili stvaramo nove veze između starih okidača i novih, korisnijih emocija.

Kada neko reaguje mnogo burnije nego što situacija zahteva, ta reakcija vrlo često ne potiče iz trenutne situacije, već iz neke ranije koja nije razrešena.

08Emocije u sportu i poslu

Kontrola emocija nije važna samo u privatnom životu. Sportista koji izgubi živce posle jedne greške često gubi i ostatak meča, a menadžer ili preduzetnik koji u ljutnji donese odluku kasnije plaća cenu u odnosima sa timom i partnerima.

• Brže vraćanje fokusa posle greške ili provokacije
• Mirnija komunikacija u konfliktnim situacijama
• Odluke donete iz jasne glave, a ne iz trenutne emocije
• Manje napetosti u telu i bolji oporavak posle stresnog dana

Hipnoza nudi način da se ove veštine izgrade iznutra, tako da mirna reakcija postane prirodna, a ne nešto za šta se svaki put morate boriti.