Hipnoterapijom se otkriva koren problema i tretiraju momenti iz prošlosti kao što je trauma, lični porazi i odbijanja. O ovoj temi za Život plus govori psiholog hipnoterapeut Aleksandar Janković.
Traženje leka za mnoge bolesti često predstavlja hod po mukama. Bez obzira na primenu određenih terapija oboleli ne osećaju olakšanje, pa ni izlečenje, bilo da je reč o organskim ili psihičkim oboljenjima. U mnoštvu terapija koje se nude, sve češće se pominje lečenje hipnoterapijom.
Šta hipnoterapija predstavlja i kakve mogućnosti nudi, objašnjava psiholog hipnoterapeut Aleksandar Janković.
Hipnoterapija predstavlja metodu u čijoj osnovi leži hipnoza. Inače, to je pojam koji označava otvorenost za sugestije. Zapravo, određenim hipnotičkim tehnikama um osobe koja je na terapiji dovodi se u stanje da upije upućenu sugestiju i počne da se ponaša na drugačiji način. Sugestija ima za cilj da osobu navede na pozitivno razmišljanje, odnosno sugeriše se određeno ponašanje ili reakcija, suprotno od onoga u kome se do tog trenutka nalazila.
U praktičnom smislu to znači da, ako je osoba za sebe konstantno mislila da je neuspešna, pod uticajem sugestije mišljenje će promeniti, što treba da dovede do određenog pozitivnog rezultata. Isto se odnosi na sve aspekte života, što znači i na zdravlje.
Kako se to postiže?
Svako od nas poseduje svesni um, podsvest i nesvesni deo. Svesni deo uma zapravo je kritički faktor svesti i sadrži nekoliko funkcija. Analitička funkcija je jedna od njih, a predstavlja prosuđivanje da li je nešto stvarno loše, skupo, jeftino… Racionalna funkcija takođe je smeštena u ovom delu uma, a odnosi se na racionalno traženje društveno prihvatljivih odgovora za ono što radimo ili ne radimo.
U svesnom delu uma smeštena je i moć volje, uz pomoć koje se određena psihička energija usmerava u određenom pravcu. Najbolji primer za moć volje je bavljenje sportom, ali i trošenje vremena i novca zarad ostvarivanja određenih ciljeva. Međutim, moć volje ima i svoju podkategoriju, fokusiranje, stanje u kome svako od nas prilikom obavljanja određenog posla stvara određenu dozu pritiska.
Kod fokusiranja je ključna odrednica „moram“. Za razliku od drugih funkcija svesnog dela uma, moć volje je toliko jaka da ulazi i u druge delove uma. Zbog tog „moram“ ovo ili ono, funkcija fokusiranja odgovorna je i za nastanak stresa, što se kod ljudi najčešće odražava na probleme sa snom ili seksualnom funkcijom.
Fokusiranje uvek ima tendenciju da uđe u podsvesni ili nesvesni um i poremeti tamošnje funkcije. U nesvesnom umu smeštene su sve automatske telesne funkcije – spavanje, disanje, krvotok, imunološki sistem… Nesvesni um odgovoran je i za nastanak autoimunih bolesti.
A podsvesni um?
U podsvesti je smeštena trajna memorija, na koju se, zapravo, i utiče sugestijom. Sve što nam se kroz život od detinjstva dešavalo prijatno ili neprijatno, nalazi se u ovom delu uma. Istovremeno, to je mesto u kome se nalaze najrazličitije imaginacije, unutrašnje slike koju svaka ličnost ima. U podsvesnom umu smeštene su sve vrste emocija i navika, ali i lenjost i samoodrživost.
U realnom životu ponašanje bilo koga zavisi upravo od naglašenosti svih navedenih odrednica. Primera radi, anksiozna osoba uznemirena nekim kontaktom, želi da kontroliše svoje stanje. Međutim, to joj ne uspeva i dešava se nešto potpuno suprotno. Svojim ponašanjem ona još više povećava napetost koja može da dovede do ozbiljnog psihičkog problema.
Šta u takvim okolnostima može da učini hipnoterapija?
Određenom tehnikom hipnoze ulazi se u podsvesni um sa namerom da se aktiviraju funkcije imaginacije i mašte. Hipnozom, zapravo, želimo da odvojimo svesni um od podsvesnog, tako da svesnim umom možemo da opserviramo sve što se nalazi u podsvesnom. Analiziramo kakvu promenu želimo da napravimo i takvu promenu utiskujemo u podsvesni um.
Da bi došli do pravog odgovora, tražimo uzrok nastanka određenog problema, a da bi u tome uspeli određena osoba mora da je potpuno opuštena i spremna da sarađuje. Kada se poželjni stepen saradnje i poverenja uspostavi, hipnozom je moguće da se leče brojne zdravstvene tegobe.
Iskustva su pokazala da se hipnozom uspešno leče problemi sa kožom, dijabetes, seksualna disfunkcija, anksioznost, depresija, napadi panike, fobije, gojaznost, pušenje… Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na anksioznost koju karakteriše uznemirenost, strah, pa čak i panika da će se nešto strašno dogoditi.
Kako „savladati” anksioznost?
Nastanak anksioznosti predstavlja početak maltene svih drugih poremećaja. Kada je osoba anksiozna, dolazi do hormonskog dizbalansa, gubitka ili pojačanog apetita, povišenog krvnog pritiska, znojenja dlanova… Za anksioznost mogu biti odgovorni razni uzroci, među kojima je glavni stres, mada je to najčešće odsustvo ljubavi i pažnje u detinjstvu.
U detinjstvu dete dolazi do zaključka da nije dovoljno dobro niti odgovarajućeg ponašanja, ali ono i dalje ima stalnu potrebu da dokaže da je njegova ideja, koja je, inače, uzrok konflikta – ispravna. U odraslom dobu osobe koje misle da nisu dovoljno dobre očajnički traže partnera, druga ili drugaricu.
Međutim, u trenutku kada dođu do saznanja da i sa njima nisu dovoljno dobre, nastaju psihički lomovi i traume. Za njih je, u takvom stanju, hipnoterapija lek izbora. Međutim, da bi hipnoterapija bila apsolutno delotvorna, pacijent u hipnozi mora da želi promenu navika koje su u najvećoj meri odgovorne za njegovo zdravlje.
Depresija
Hipnoza je posebno efikasna u lečenju depresije jer trenira um na pozitivna razmišljanja, umesto na negativne i pesimističke misli. Korišćenjem vizuelizacije i sugestije tokom hipnoze, depresivne osobe u stanju su da vide, čuju i osete kako njihove depresivne misli utiču na njihovo ponašanje i na promenu raspoloženja.
Kada osoba koja pati od depresije prođe hipnoterapijski proces, u stanju je da primeni stečena znanja, ostvari pozitivne promene i dosegne novu idealnu verziju sebe. Hipnoterapija uči um kako da izađe na kraj sa depresivnim mislima i zameni ih pozitivnim. Sugestije tokom hipnoze ostavljaju otisak na podsvesni um koji traje i kada se osoba vrati u potpuno svesno stanje. Hipnoterapijom otkriva se koren problema i tretiraju momenti iz prošlosti kao što je trauma, lični porazi i odbijanja. Na ovaj način umu se omogućava da bude slobodan od negativnih sećanja i da ima saznanje da sa mislima neopterećen može da nastavi dalje.
Anksioznost
Hipnoza je najuspešnija u lečenju anksioznosti i paničnih napada. Ona omogućava da se na efikasan način izborimo sa stresnim događajima u životu. Ljudi koji su sposobni da se nose sa svakodnevnim stresovima razvili su sopstvene veštine upravljanja stresom. Onima koji za to nisu sposobni hipnoza pomaže da ostvare kontakt sa pravim uzrokom anksioznosti, a zatim i da se eliminiše stres.
Lečenjem anksioznosti hipnoterapija pomaže povećanju energije i koncentracije, boljem snu i uspostavljanju mira, većem samopouzdanju i samopoštovanju. Pomaže i da se razvije veći stepen tolerancije na stresne situacije, kao i sposobnost lakšeg i bržeg adaptiranja na nove i nepoznate situacije.