Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost?

01Anksioznost je deo normalnog života

Anksioznost je deo normalnog života. Ljudi su programirani da se nose sa određenom količinom anksioznosti na redovnoj osnovi.

Slično stresu, zdrava količina anksioznosti je ono što nas tera da damo sve od sebe, bilo da se radi o učenju za test, redovnim pregledima kod lekara ili razmišljanju o važnoj životnoj odluci. Sportista pred finale i preduzetnik pred važan sastanak osećaju upravo tu korisnu tremu.

Svi imamo anksioznost u nekom trenutku. Ali za većinu ljudi, to je situaciono i privremeno. Međutim, kada strah ili intenzivne fizičke reakcije počnu da se uvlače zajedno sa anksioznošću i traju, to može prerasti u anksiozni poremećaj.

Anksioznost u velikoj meri sami sebi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr.: „A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima“, vrlo lako možemo da osetimo kako se anksioznost širi našim telom.

02Kako anksiozni um procenjuje budućnost

Anksiozne osobe se značajno razlikuju od onih koji nisu anksiozni po tome kako procenjuju buduće događaje. U nastavku su neke od najčešćih pogrešnih procena anksioznog uma:

• Precenjuju verovatnoću negativnih budućih događaja.
• Potcenjuju koliku moć imaju nad promenom negativnih situacija.
• Previše planiraju da bi obuhvatili sve moguće buduće scenarije.
• Ne uspevaju da smanje pesimizam nakon uspeha (pogrešna ponovna kalibracija „greške predviđanja“).
• Imaju hiperfokusiran sistem pažnje.
• Slepi su za dostupne sigurne opcije.

Kada nismo sigurni u vezi sa određenim budućim događajem (posebno negativnim), osciliramo između efikasnih i efektivnih strategija planiranja. Mogli bismo sebi reći: „Ne želim da gubim mnogo sadašnjeg trenutka pripremajući se za neizvestan događaj, pa ću uraditi minimalno planiranje.“ To je efikasno, ali u retkim slučajevima kada se negativni događaj zaista dogodi, bili bismo neadekvatno pripremljeni.

S druge strane, možemo dozvoliti da buduća briga proguta naš sadašnji trenutak i da budemo pripremljeni za neizvestan „potencijalni“ negativni događaj i sve njegove moguće varijante. To je efektivna, ali ne i efikasna strategija, jer se negativni događaj najverovatnije neće desiti. Ljudi sa anksioznim poremećajima skloniji su upravo tome: precenjuju verovatnoću negativnih događaja i angažuju se u razrađenim, iscrpljujućim pripremama.

03Nizak osećaj kontrole i „šta ako…“

Ljudi koji pate od anksioznosti često imaju nizak osećaj kontrole. Nisu sigurni u svoju sposobnost da se suoče sa budućim negativnim događajima – ako se dogode. Ljudi bez anksioznosti takođe mogu da osete slabu kontrolu nad ishodom, ali bolje procenjuju koliko je događaj zaista verovatan. Zato osoba sa anksioznošću radi naporno i difuzno da bi se pozabavila svakim „šta ako…“, uz visoku psihološku cenu i na račun sadašnjeg trenutka.

Mozak sve vreme predviđa ishod budućih događaja, a zatim, ako se predviđanje ne ostvari, prilagođava svoja očekivanja. Osoba predviđa da će zaboraviti svoj govor, ali ga se na kraju seća. Sledeći put mozak kaže: „Prošli put sam bio dobro, verovatno će i ovaj put biti dobro.“ Taj proces je ključan za izgradnju samopouzdanja.

Na primer, dovoljno je da na poslovnom razgovoru pomislimo: „A šta ako kažem nešto glupo?“ i eto nelagodnosti koju smo sami stvorili. Što se više udubljujemo u taj negativni film i identifikujemo sa negativnim ishodom, to se nelagoda i preterana briga više pojačavaju – i postaju osećaj u telu, iako se u realnosti ništa od toga nije dogodilo.

Isto se dešava i na kafi sa prijateljima: „A šta ako prospem kafu pred svima? Svi bi mi se smejali i pomislili bi da sam trapav/a.“ Prestajemo da uživamo u kafi i postajemo oprezni u vezi sa svojim ponašanjem. Primenite ovakav scenario na bilo koju situaciju i eto recepta za anksioznost.

04Hiperbudna pažnja i umor

Ukoliko želite da pomognete anksioznoj osobi, važno je da razumete da njen mozak funkcioniše drugačije. Kod mnogih anksioznih ljudi „greške predviđanja“ se ne ispravljaju kako bi trebalo: iako događaj prođe bolje nego što su očekivali, oni ne prilagođavaju očekivanja za buduće slične situacije.

Drugi sistem koji radi drugačije je sistem pažnje. On je hiperfokusiran na pretnje i negativne ishode. Anksiozni ljudi su hiperbudni, uvek u potrazi za pretećim stvarima, pa i neutralne događaje i komentare mogu protumačiti kao negativne. Ako reč ima više značenja, verovatno će izabrati ono najnegativnije.

Ovi neprestani proračuni su veoma iscrpljujući, pa se mnogi anksiozni ljudi osećaju potpuno istrošeno već do kasnog popodneva. Pored toga, kada se negativan događaj zaista dogodi, oni teško primećuju „bezbedna mesta“ i ljude koji bi ih podržali – paralizovani su strahom i previše usmereni na pretnju da bi videli pomoć u blizini. To je posebno bolno kod visoko osetljivih osoba.

05Niska tolerancija na frustraciju

Druga poznata vrsta anksioznosti razvija se iz pogleda na svet koji se u psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja je otprilike: „Život bi trebalo da bude lak i da se odvija na način koji meni odgovara, bez previše prepreka i nerviranja, a ako se ne odvija tako, to je grozno i ja to ne mogu da podnesem.“

Tipične varijacije ove ideje su misli: „Moram da se osećam dobro. Ne smem da budem anksiozan/a. Moram da budem opušten/a.“

Kada zahtevate od sebe da uvek budete smireni i da vam uvek bude udobno, svaka neudobna situacija postaje okidač za brigu.

Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo lako možete da postanete anksiozni. To se često vidi kod ambicioznih ljudi u biznisu i sportu, koji od sebe traže besprekornu smirenost pod pritiskom.

06Kako pomoći: razumevanje i prava vrsta podrške

Prvo morate shvatiti da je anksioznost ljudska osobina, a ne mana. Evo nekoliko konkretnih načina da podržite osobu koja pati od anksioznosti.

1Shvatite kako se anksioznost manifestuje

Kada razumete kako anksiozna osoba razmišlja, lakše je razumeti nekoga ko se oseća uplašeno i ponaša se razdražljivo ili defanzivno, i pronaći saosećanje. Posmatrajući kako se anksioznost ispoljava kod osobe do koje vam je stalo, naučićete njene obrasce.

2Uskladite podršku sa njenim stilom

Najbolje je pitati koju vrstu podrške osoba voli, umesto da pogađate. Ljudi koji izbegavaju bliskost (često oni koji su u prošlosti iskusili odbijanje) obično bolje reaguju na konkretnu, praktičnu pomoć – na primer, da zadatak razdvoje na korake ili razmotre kako da odgovore na ljutu e-poruku – uz poštovanje njihove nezavisnosti. Drugi će više voleti emocionalnu podršku i rečenice poput: „Ovo je teško, ali zajedno ćemo to prebroditi.“

3Iskoristite uvid koji osoba ima

Ako osoba ima uvid u svoju anksioznost, pomozite joj da primeti kada se javljaju obrasci vođeni anksioznošću. Ljudi i sa uvidom često osećaju prinudu da se „prepuste“ mislima – osoba sa zdravstvenom anksioznošću može znati da su nedeljni odlasci na testove nepotrebni, a ipak ne može da se zaustavi. Tada je najbolje ohrabriti je da potraži stručnjaka za anksioznost.

07Kako pomoći: misli, podrška bez kontrole, bez stigme

4Pomozite joj da ublaži misli

Anksiozni ljudi imaju prirodnu sklonost ka najgorim scenarijima. Možete koristiti tehniku kognitivne terapije sa tri pitanja:

• Šta je najgore što se može dogoditi?
• Šta je najbolje što se može dogoditi?
• Šta je najrealnije ili najverovatnije?

Ne uveravajte osobu da se njeni strahovi neće ostvariti – korisnije je naglasiti njenu sposobnost suočavanja: „To bi bilo izuzetno neprijatno, ali ti bi se nosio/la sa tim.“ Podsetite je i da uvek bira samo svoje postupke, a ne reakcije drugih ljudi.

5Ponudite podršku, ali ne preuzimajte kontrolu

Izbegavanje je ključna karakteristika anksioznosti. Ako umesto anksioznog cimera stalno obavljate telefonske razgovore, on neće prevazići izbegavanje. Podrška znači pomoći nekome da pomogne sebi. Izuzetak je kada je anksioznost praćena teškom depresijom ili je osoba u „režimu preživljavanja“ – tada joj treba više praktične pomoći i hitna stručna pomoć lekara ili psihijatra.

6Izbegavajte stigmatizaciju

Ljudi sa paničnim poremećajem, posttraumatskim stresom ili opsesivnim mislima mogu se plašiti da će „poludeti“. Uverite ih da se vaša percepcija o njima nije promenila – i dalje su ista osoba koja trpi privremenu, tešku situaciju. Podstičite njihova interesovanja i hobije, i prihvatite ih i kada nisu spremni za promenu, kako se ne bi osećali izolovano.

08Čuvajte i sebe

Vaš cilj je da pomognete, a ne da izlečite osobu. Preuzimanje prevelike odgovornosti je i samo jedan od obrazaca anksioznosti, pa pazite da i sami ne upadnete u tu zamku.

Podrška ne mora biti direktno fokusirana na anksioznost. Fizička aktivnost je izuzetno korisna, pa možete ponuditi šetnju ili zajednički čas joge. U redu je postaviti i granice: 20-minutni razgovor tokom šetnje verovatno je korisniji i manje iscrpljujući od dvočasovne maratonske diskusije. Važno je, kako se kaže, prvo staviti sopstvenu masku za kiseonik.

Ako želite da saznate više o tome kako hipnoterapija može da pomogne, pročitajte tekst o hipnozi protiv anksioznosti. Anksioznost je intenzivno iskustvo, ali dobra vest je da se uz odgovarajuću pomoć može značajno ublažiti, a kod mnogih ljudi i prevazići. Povratite moć sadašnjeg trenutka.