Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost?

Anksioznost je deo normalnog života. Ljudi su programirani da se nose sa određenom količinom anksioznosti na redovnoj osnovi.

Slično stresu, zdrava količina anksioznosti je ono što nas tera da damo sve od sebe, bilo da se radi o učenju za test, redovnim pregledima kod lekara ili razmišljanju o važnoj životnoj odluci.

Svi imamo anksioznost u nekom trenutku. Ali za većinu ljudi, to je situaciono i privremeno. Međutim, kada strah ili intenzivne fizičke reakcije počnu da se uvlače zajedno sa anksioznošću, to se pretvara u anksiozni poremećaj.

Anksioznosti sami sebi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se anksioznost širi našim telom.

Način na koji razmišlja osoba koja ima anksioznost se znatno razlikuje 

Anksiozne osobe se značajno razlikuju od onih koji nisu anksiozni po tome kako procenjuju buduće događaje. U nastavku su neke od najčešćih pogrešnih procena anksioznog uma:

• Oni precenjuju verovatnoću negativnih budućih događaja.
• Oni potcenjuju koliku moć imaju nad promenom negativnih situacija.
• Oni previše planiraju da prihvate sve moguće buduće scenarije.
• Ne uspevaju da smanje pesimizam nakon uspeha (pogrešna ponovna kalibracija greške predviđanja).
• Imaju hiperfokusiran sistem pažnje.
• Oni su slepi za dostupne sigurne opcije.

Kada nismo sigurni u vezi sa određenim budućim događajem (posebno negativnim) osciliramo između efikasnih i efektivnih strategija planiranja. Dakle, mogli bismo sebi reći: „Ne želim da gubim mnogo sadašnjeg trenutka pripremajući se za neizvestan događaj, pa ću uraditi minimalno planiranje.“

Ovo je ipak efikasno u nekoliko slučajeva kada se negativni događaj materijalizuje , bili bismo neadekvatno pripremljeni. S druge strane, možemo dozvoliti da ova buduća briga proguta naš sadašnji trenutak i da budemo dobro pripremljeni za ovaj neizvesni „potencijalni” negativni događaj i sve njegove moguće iteracije.

Ovo je efektivna (ali ne i efikasna) pripremna strategija, jer se negativni događaj najverovatnije neće desiti. Ljudi sa kliničkim anksioznim poremećajima su skloniji tome da budu previše konzervativni. Oni rade dve stvari: precenjuju verovatnoću budućih negativnih događaja i angažuju se u razrađenim efektivnim, ali ne i efikasnim strategijama. Izuzetno zamarajući rad mozga.

Da se ​​tome doda, ljudi koji pate od anksioznosti imaju nizak osećaj kontrole. Dakle, nisu sigurni u svoju sposobnost da se suoče sa opasnostima od budućih negativnih događaja – ako se dogode. Ljudi bez anksioznosti mogu da osete slabu kontrolu nad ishodom budućeg događaja, ali su bolji u proceni izvesnosti događaja. Dakle, osoba sa anksioznošću radi naporno i difuzno da bi se pozabavila događajem „šta ako…” uz visoku psihološku cenu i na račun sadašnjeg trenutka.

Mozak sve vreme radi ovu neverovatnu stvar: predviđa budući ishod događaja, a zatim, ako se ne dogodi, prilagođava svoja sadašnja predviđanja o budućnosti. Dakle, osoba predviđa da će zaboraviti svoj govor, ali na kraju ga se seća. U budućim sličnim događajima, mozak kaže „prošli put sam bio dobro, verovatno će i ovaj put biti dobro“, a ovaj proces je ključan za izgradnju samopouzdanja.

Situacije su najrazličitije moguće, od ličnih do socijalnih. Na primer, dovoljno je da na poslovnom razgovoru pomislimo: “A šta ako kažem nešto glupo.”  i eto je nelagodnost koju smo sebi sami stvorili. Tada počnemo da razmišljamo o tom negativnom scenariju, počinjemo da ga zamišljamo i što se više udubljujemo u taj negativni film, što se više identifikujemo sa negativnim ishodom utoliko se osećaj nelagode I preterane brige pojačava i razvija.

Strah da li ćemo zaista reći nešto glupo se pojačava i postaje osećaj koji stvarno možemo da osetimo u svom telu iako se u realnosti ništa od spomenutog nije ni dogodilo. Ovakav ili sličan scenarijo može da se pojavi u svim situacijama, npr: na kafi sa prijateljima, dovoljno je da pomislimo iz nekog razloga “A šta ako prospem kafu tu pred svima.  Svi bi mi se smejali i pomislili bi da sam trapav/a.”

U takvim razmišljanjima prestajemo da uživamo u kafi i umesto toga postajemo oprezni, obazrivi u vezi sa svojim ponašanjem. Primenite ovakav negativan scenario na bilo koju situaciju i  eto recepta da stvorite anksioznost.

Kako razumeti osobu koja pati od anksioznosti?

Ukoliko želite da pomognete anksioznoj osobi, neophodno je razumete da mozak anksiozne osobe funkcioniše drugačije.

Postoje moždane mreže i specifične hemikalije mozga uključene u stalno prilagođavanje naših „greški predviđanja“. Ovaj sistem je pokvaren kod ljudi koji pate od anksioznosti. Dakle, iako događaj prođe bolje nego što je zabrinuta osoba očekivala, oni ne prilagođavaju svoja očekivanja za buduće slične događaje.

Drugi sistem koji je pokvaren kod anksioznih ljudi je sistem pažnje mozga. Njihov sistem pažnje je hiperfokusiran na pretnje i negativne ishode. Oni su hiper-budni, uvek u potrazi za pretećim stvarima. Broj stvari koje neanksiozni ljudi mogu protumačiti kao negativne je znatno manji od anksioznih osoba. Dakle, uznemirena osoba većinu neutralnih događaja/komentara može protumačiti kao negativne. Ako reč ima više značenja, verovatno će izabrati najnegativnije značenje.

Ovi konstantni proračuni u anksioznom mozgu izazivaju stanje hiper-budnosti. Pored toga, ove mukotrpne mentalne transakcije su veoma iscrpljujuće. Anksiozni ljudi se obično istroše do ili pre 18 časova.

Šta kažete na pronalaženje bezbednih, sigurnih ili spasonosnih opcija kada se negativni događaj zaista dogodi? Ljudi koji nisu anksiozni mogu da pronađu „bezbedna mesta“ ili pronađu ljude koji ih podržavaju. Uznemireni pojedinci ne primećuju nikakve bezbedne i sigurne opcije u blizini.

Postoje dva razloga zašto anksiozne osobe ne uspevaju da dopru do bezbednosnih opcija: paralizovani su strahom i hiperfokusirani na negativni događaj da bi primetili bilo koje druge detalje kao što je pomoć u blizini. Ove pogrešne procene izazivaju ogroman psihološki bol, posebno ako su uparene sa rizičnim tipovima ličnosti (npr. visoko osetljiva ličnost).

Druga poznata vrsta anksioznosti razvija se iz pogleda na svet koji imaju mnogi drugi ljudi, a koji se u psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja ljudi koji slabo tolerišu frustracije je odprilike sledeće: “Život bi trebao da bude lak i da se odvija na način na koji meni odgovara, bez previše prepreka i nerviranja, a ako se ne odvija na takav način, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem“.

Ako imate ovakve misli ili varijacije na temu ove ideje, onda ste u zamci da ponovo sebe frustrirate i činite anksioznim u pogledu komfora života. Tipične varijacije ove ideje su misli: „Moram da se osećam dobro. Ne smem da budem anksiozan/a-zabrinut/a. Moram da budem opušten/a.“

Ako dozvolite sebi da razvijete ovakve poglede na svet i da zahtevate od sebe da budete  smireni, opušteni i da vam uvek bude udobno, kada se nađete u situacijama koje nisu udobne, ni prijatne i ne slažu se sa vašim zahtevima, napad brige, anksioznosti i neprijatnosti pojaviće se odmah. Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo lako možete da postanete anksiozni.

Kako pomoći osobi koja je anksiozna?

Prvo morate shvatiti da je anksioznost ljudska osobina, a ne mana. Dajem nekoliko konkrentnih načina kako da podržite i pomognete osobi koja pati od anksioznosti.

1. Shvatite razlike u tome kako se anksioznost manifestuje

Sada kada malo bolje razumete kako razmišljaju osobe koje imaju anksioznost i razlike u funkcionisanju mozga anksiozne osobe. lakše je razumeti nekoga ko se oseća uplašeno (ili pod stresom) i ponaša se tako što je razdražljiv ili defanzivno, i pronaći saosećanje prema njemu. Obraćajući pažnju na to kako se anksioznost manifestuje kod osobe do koje vam je stalo, možete naučiti njene obrasce i biti u boljoj poziciji da pomognete.

2. Uskladite svoju podršku sa njihovim preferencijama i stilom vezivanja

Najbolje je pitati nekoga koju vrstu podrške više voli nego da pogađate! Međutim, iz istraživanja znamo da će ljudi koji izbegavaju vezivanje (obično oni koji su iskusili odbijanje podrške ili odnosa u prošlosti) verovatno najbolje reagovati na snažne ispoljavanja konkretne praktične podrške. To može uključivati pomoć anksioznoj osobi da razdvoji zadatke na korake kojima se može upravljati ili razgovarati o specifičnim opcijama kako da se nosi sa teškom situacijom, kao što je kako da odgovori na ljutu e-poštu, ali i dalje priznajući njihovu autonomiju i nezavisnost dok to radi.

Drugi tip anksioznih osoba će više voleti emocionalnu podršku, posebno oni koji su sigurnim odnosima ili koji imaju „zaokupljeni“ stil privrženosti zbog straha da će biti napušteni ili da će njihove emocije i problemi biti previše za osobe do kojih im je stalo. Ovakvi ljudi dobro reaguju na izjave u kojima se naglašava da su deo stabilnog tima — na primer, njihov navijač kaže: „Ovo je teško, ali mi se volimo i zajedno ćemo to prebroditi.“

3. Pronađite načine da iskoristite svaki uvid koji imaju u svojoj anksioznosti

Ako vaša voljena ili bliska osoba ima uvid u svoju anksioznost, možete joj pomoći da uoči kada se pojavljuju njeni obrasci vođeni anksioznošću. Imajte na umu da se ljudi koji imaju uvid u svoju anksioznost često i dalje osećaju prinuđenim da se „prepuste“ svojim anksioznim mislima.

Na primer, osoba sa zdravstvenom anksioznošću može logično da zna da je odlazak lekaru svake nedelje na više testova nepotreban, ali ne može sebi da pomogne. Ako vašoj voljenoj osobi nedostaje uvid u svoju anksioznost ili ima problema sa upravljanjem kompulzijama, najbolje je da ih ohrabrite da odu kod stručnjaka koji je specijalizovan za lečenje anksioznosti. Hipnoterapija se pokazala kao jedna od najefikasnijih metoda za lečenje anksioznosti.

4. Pomozite joj da ublaži svoje misli i razmišljanje

Tipično, anksiozni ljudi imaju prirodnu pristrasnost prema razmišljanju o najgorim scenarijima. Da biste im pomogli da steknu neku perspektivu o ovome, možete koristiti tehniku kognitivne terapije gde ih zamolite da razmotre tri pitanja:

• Šta je najgore što se može dogoditi?
• Šta je najbolje što se može dogoditi?
• Šta je najrealnije ili najverovatnije?

Dakle, ako je vaša voljena osoba zabrinuta što je trebalo da se čuje sa roditeljima pre nekoliko sati, ali nije, možete im predložiti da razmotre najgora, najbolja i najverovatnije objašnjenja za nedostatak kontakta.

Vodite računa da ne uveravate svoju voljenu osobu da se njeni strahovi neće ostvariti. Korisnije je naglasiti njihovu sposobnost suočavanja.

Na primer, ako su zabrinuti zbog napada panike u avionu, mogli biste da kažete: „To bi bilo izuzetno neprijatno i zastrašujuće, ali ti bi se se nosila/o sa tim.“

I, ako se vaša voljena osoba oseća uznemireno što je neko drugi ljut na njih ili razočaran u nju, često je korisno podsetiti ih da uvek možete da birate samo svoje postupke, a ne da u potpunosti kontrolišete reakcije drugih ljudi.

5. Ponudite podršku, ali nemojte preuzimati kontrolu

Izbegavanje je ključna karakteristika anksioznosti, tako da se ponekad možemo osećati povučeno da „pomognemo“ radeći stvari za svoje voljene koje izbegavaju i nenamerno hranimo njihovo izbegavanje. Na primer, ako vaš uznemireni cimer smatra da je telefoniranje neverovatno stresno i na kraju to uradite umesto njega, on neće prevazići izbegavanje.

Treba imati na umu je da podrška znači pomoći nekome da pomogne sebi, a ne da čini stvari umesto njega. Na primer, možete ponuditi da prisustvujete prvoj terapiji sa svojom voljenom osobom ako ona zakaže termin. Ili, ako nisu sigurni kako da izaberu terapeuta, možda ćete smisliti načine da to uradite i date im predlog, ali pustite ih da izaberu.

Izuzetak može biti kada je nečija anksioznost praćena teškom depresijom. Ako ne mogu da se izvuku iz kreveta, možda će biti toliko zatvoreni da im privremeno trebaju ljudi da urade sve što je potrebno da im pomognu da ostanu živi.

Takođe, ponekad voljene osobe su toliko zahvaćene anksioznim poremećajem da su u čistom režimu preživljavanja i treba im više praktične pomoći da bi stvari obavile. Međutim, u manje ekstremnim okolnostima, najbolje je ponuditi podršku bez preuzimanja radnji i kontrole ili preterivanja sa uveravanjem.

6. Ako neko ima ozbiljniji problem anksioznosti, izbegavajte da ga stigmatizujete

Šta možemo učiniti za ljude sa ozbiljnijim problemima? Ljudi koji doživljavaju stvari kao što su panični poremećaj, depresija pomešana sa anksioznošću, posttraumatski stres ili opsesivno razmišljanje (uključujući misli vezane za poremećaje u ishrani) mogu se plašiti da bukvalno polude. Pomaganje može biti izvan vaših mogućnosti.

Još uvek možete biti podrška na mnogo načina. Kada neko doživi značajnu anksioznost, korisno je da ga uverite da se vaša ukupna percepcija o njemu nije promenila. Oni su i dalje ista osoba; oni samo trpe privremenu problemsku situaciju koja je izmakla kontroli. Nisu slomljeni i nije se promenilo ko su. Koliko je to moguće, možete pomoći osobi da ostane povezana sa pozitivnim aspektima svog identiteta tako što ćete učestvovati ili podsticati njena interesovanja i hobije.

Ponekad pojedinci koji imaju problema sa hroničnom anksioznošću nisu zainteresovani da se promene. Na primer, možda ste prijatelji sa nekim ko ima agorafobiju ili poremećaj u ishrani, ali njihovo stanje je dugoročno i stabilno. U ovim slučajevima možete prihvatiti tu osobu kako se ne bi osećala izolovano.

7. Čuvajte sebe i brinite o sebi

Shvatite da je vaš cilj da pomognete, a ne da izlečite osobu ili da je oslobodite anksioznosti. Preuzimanje prevelike odgovornosti je zapravo simptom anksioznosti, pa se uverite da i sami ne upadnete u tu zamku.

Imajte na umu da vaša podrška ne mora biti direktno fokusirana na anksioznost. Na primer, vežba je izuzetno korisna za anksioznost; tako da biste možda jednostavno mogli da ponudite da idete u šetnju ili zajedno pohađate čas joge. Takođe je u redu postaviti neka ograničenja na svoju podršku. 20-minutni razgovor za oslobađanje od stresa tokom šetnje mnogo je verovatnije koristan (i manje iscrpljujući) od dvočasovne maratonske diskusije.

Pomaganje nekome sa anksioznošću nije uvek lako i možete se osećati kao da grešite. Ali, ako se podsetite da i vi i vaša voljena osoba dajete sve od sebe, to vam može pomoći da stvari držite u perspektivi. Važno je ostati saosećajan i, kako se kaže, prvo staviti sopstvenu masku za kiseonik. Na taj način ćete imati bistriju glavu da shvatite šta se dešava sa vašom uznemirenom voljenom osobom i kako zaista možete biti od pomoći.

Pročitajte tekst koliko su hipnoterapija i hipnoza efikasne u lečenju anksioznosti.

Anksioznost je intenzivan poremećaj, ali dobra vest je da se anksioznost može lečiti i izlečiti. Povratite moć sadašnjeg trenutka i već danas potražite tretman za svoju anksioznost.