Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Anksioznost

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Anksioznosti sami sabi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se anksioznost širi našim telom.

Situacije su najrazličitije moguće, od ličnih do socijalnih. Na primer, dovoljno je da na poslovnom razgovoru pomislimo: “A šta ako kažem nešto glupo.”  i eto je nelagodnost koju smo sebi sami stvorili. Tada počnemo da razmišljamo o tom negativnom scenariju, počinjemo da ga zamišljamo i što se više udubljujemo u taj negativni film, što se više identifikujemo sa negativnim ishodom utoliko se osećaj nelagode I preterane brige pojačava i razvija. Strah da li ćemo zaista reći nešto glupo se pojačava i postaje osećaj koji stvarno možemo da osetimo u svom telu iako se u realnosti ništa od spomenutog nije ni dogodilo. Ovakav ili sličan scenarijo može da se pojavi u svim situacijama, npr: na kafi sa prijateljima, dovoljno je da pomislimo iz nekog razloga “A šta ako prospem kafu tu pred svima.  Svi bi mi se smejali i pomislili bi da sam trapav/a.” U takvim razmišljanjima prestajemo da uživamo u kafi I umesto toga postajemo oprezni, obazrivi u vezi sa svojim ponašanjem. Primenite ovakav negativan scenario na bilo koju situaciju I eto recepta da stvorite anksioznost.

Nije svaka anksioznost koju doživimo povezana sa samoporažavajućim mislima oko ličnih slabost

Druga poznata vrsta anksioznosti razvija se iz pogleda na svet koji imaju mnogi drugi ljudi, a koji se u psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja ljudi koji slabo tolerišu frustracije je odprilike sledeće:“Život bi trebao da bude lak i da se odvija na način na koji meni odgovara, bez previše prepreka i nerviranja, a ako se ne odvija na takav način, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem“.  Ako imate ovakve misli ili varijacije na temu ove ideje, onda ste u zamci da ponovo sebe frustrirate i činite anksioznim u pogledu komfora života. Tipične varijacije ove ideje su misli: „Moram da se osećam dobro. Ne smem da budem anksiozan/a-zabrinut/a. Moram da budem opušten/a.“

Ako dozvolite sebi da razvijete ovakve poglede na svet i da zahtevate od sebe da budete  smireni, opušteni i da vam uvek bude udobno, kada se nađete u situacijama koje nisu udobne, ni prijatne i ne slažu se sa vašim zahtevima, napad brige, anksioznosti i neprijatnosti pojaviće se odmah. Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo lako možete da postanete anksiozni.

• Komentari
• Trackbacks
• O članku

Comments are closed.

objavljeno	23. decembra 2013.
u	Anksioznost
tagovi	anksioznost, depresija, hipnoza, panični napad
O autoru	admin Aleksandar Jankovic http://psihobata.com Svi tekstovi ovog autora