Maskirana i nasmešena depresija

MASKIRANA ( LARVIRANA ILI SKRIVENA ) DEPRESIJA

Maskirana depresija se više ne koristi kao dijagnoza. Ovo je verovatno zato što je termin nejasan, a lista simptoma povezanih sa njim je toliko široka da je često dovodila do pogrešne dijagnoze. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje verzija 5 (DSM-5) više ne navodi maskiranu depresiju kao kliničku dijagnozu.

Stanje podrazumeva prisustvo neurofizioloških poremećaja karakterističnih za depresiju (poremećaji pamćenja, pažnje i koncentracije), uz istovremeno odsustvo simptoma depresije ili prisustvo samo jednog od njih. Zbog toga, ovaj poremećaj se često naziva i depresijom bez depresije (lat.: depresio sine depresione), a ponekad se koristi i naziv larvirana depresija.

Maskirana depresija je termin koji su psiholozi i lekari nekada koristili da opisuju depresiju fizičkim simptomima, a ne mentalnim simptomima ili simptomima raspoloženja. Zbog svoje širine skrivena depresija se ne dijagnostikuje kao takva, ali jedan od oblika skrivene depresije je „nasmešena depresija“.

Ljudi sa „maskiranom“ depresijom mogu dobro da funkcionišu u svom svakodnevnom životu i izgleda da su dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja – ali prikrivaju fizičke i mentalne simptome depresije. Ljudi ponekad ovo stanje nazivaju „nasmešena depresija“.

Danas se jasnije razumeju fizički simptomi depresije. Depresija može izazvati bol, poremećaj sna i probleme sa veštinama razmišljanja kao što su donošenje odluka i koncentracija.

Iako se maskirana depresija više ne koristi kao dijagnoza, možda ćete i danas čuti slične termine. Termin „skrivena depresija“ može se koristiti da opiše iskustvo nekoga sa depresijom ko je ne pokazuje spolja.

Drugi klinički izrazi koji se danas koriste za opisivanje ovog stanja uključuju:

• somatski simptomi
• somatoformni poremećaj
• poremećaj somatizacije

Dobijanje tačne dijagnoze i lečenje može ublažiti mnoge fizičke simptome zajedno sa psihološkim.

Ako imate simptome depresije, razgovarajte sa stručnim licem šta se dešava u vašem telu i umu. Vaše opšte zdravlje i dobrobit će imati koristi od plana lečenja koji odgovara vašim specifičnim potrebama.

Ako želimo da shvatimo depresiju, onda moramo da shvatimo i emocije. Jer, depresija je tuga koja postaje patološka. Depresija je poremećaj emocija. Moguće je da je zajednička crta za sve, veoma različita emotivna stanja, to da ona predstavlja neku vrsta reakcije na signale koji se dovode u vezi sa kaznom, zlom, nepravdom…

Maskirana / skrivena depresija simptomi 

Prepoznavanje fizičkih simptoma depresije je važno jer je tačna dijagnoza osnova za efikasan plan lečenja i bolje zdravstvene rezultate.

Bez jasnog razumevanja načina na koji depresija utiče na telo, moguće je pogrešno protumačiti simptome kao fizičku bolest. Ali lečenje fizičkih simptoma bez lečenja osnovne depresije nije efikasno.

Neki istraživači misle da je depresija još uvek nedovoljno dijagnostikovana – i kao rezultat toga, nelečena – posebno u nekim populacijama koje su ugroženije :

• starije odrasle osobe
• deca i adolescenti
• ljudi sa hroničnim bolestima
• ljude koji se oporavljaju od traumatičnih iskustava
• ljude iz marginalizovanih ili siromašnih zajednica

Somatske tegobe kod depresije

Iako to više nije formalna dijagnoza, neki ljudi je i dalje koriste da opisuju svoje simptome. Tokom perioda kada su psiholozi i psihijatri koristili termin kao kliničku dijagnozu, fizički simptomi povezani sa maskiranom depresijom uključivali su:

• hronični bol, posebno glavobolja, bol u leđima i zglobovima
• teškoće sa spavanjem
• ubrzan rad srca
• gastrointestinalni problemi
• umor

SKRIVENA DEPRESIJA SIMPTOMI

Ljudi kojima je ranije dijagnostikovana maskirana depresija često su prijavljivali i kognitivne simptome i simptome ponašanja, uključujući:

• problemi sa koncentracijom
• seksualna disfunkcija
• manjak energije
• teškoće u školi
• socijalno povlačenje

Međutim kada je reč o atipičnim simptomima, njih je možda čak i teže prepoznati kao simptome depresije, jer uključuju:

• fizički bol ili stomačni problemi koji nisu povezani sa drugim zdravstvenim problemom fizičke prirode
• umor ili nedostatak energije
• promene i poteškoće prilikom spavanja
• debljanje, gubitak kilograma ili promene apetita
• razdražljivost, mrzovoljnost ili preterana osetljivost
• osećanje beznađa ili bezvrednosti
• problemi sa pažnjom, koncentracijom ili pamćenjem
• gubitak interesovanja za seks

Somatske tegobe kod depresije

Depresija može uzrokovati fizičke, kognitivne simptome i simptome ponašanja pored promena raspoloženja. Istraživači procenjuju, na primer, da oko dve trećine onih sa depresijom ima dugotrajan, neobjašnjiv fizički bol.

Pacijenti sa velikom depresijom često prijavljuju bol. Dugotrajan neobjašnjiv fizički bol ima oko dve trećine pacijenata sa depresijom.

Prisustvo dugotrajnog neobjašnjivog bola otežava ispravnu dijagnozu depresije. Štaviše, ovi dugotrajni neobjašnjivi bolovi su prediktor lošeg odgovora na lečenje i hroničnijeg toka depresije. Bol, u toku depresije, takođe negativno utiče na funkcionisanje i kvalitet života. Česti komorbiditet depresije i dugotrajnog neobjašnjivog bola inspirisao je formulaciju hipoteze u vezi sa zajedničkim neurobiološkim mehanizmom oba stanja.

Dokazi iz studija su pokazali da frontalno-limbička disfunkcija kod depresije može objasniti abnormalnu obradu bola, što dovodi do prisustva dugotrajnog neobjašnjivog bola. Povećani nivoi proinflamatornih citokina i supstance P kod pacijenata sa velikim depresivni poremećajem takođe mogu razjasniti patofiziologiju dugotrajnog neobjašnjivog bola.

Skeniranje mozga pokazuje da su oblasti mozga uključene u regulisanje emocija i fizičkog bola poremećene depresijom. Depresija je takođe povezana sa proizvodnjom hemikalija zvanih citokini, koji mogu izazvati upalu i bol. Citokini (interleukini) su pored molekula antitela, najvažniji sekrecioni proizvodi ćelija imunskog sistema.

Citokini su široka klasa biološki aktivnih proteina koji igraju centralnu ulogu u imunološkom sistemu i u inflamatornom odgovoru na homeostatske i štetne stimuluse. Citokini takođe igraju ključnu ulogu u stvaranju bola u uslovima kao što je artritis i, posledično, neutralizacija citokina može imati analgetički efekat.

Na isti način su povezani i depresija i poremećaj sna. Depresija vas može sprečiti da dobro spavate, a nedostatak sna može dovesti do dublje depresije. Problemi sa koncentracijom i poteškoće u donošenju odluka takođe se smatraju ključnim simptomima depresije.

Maskirana depresija i skrivena depresija lečenje

Dobijanje tačne dijagnoze i lečenje može ublažiti mnoge fizičke simptome zajedno sa psihološkim.

S obzirom da ona ostaje „ispod radara“ kako za druge ljude, tako često i za samog pacijenta, za uspostavljanje njene dijagnoze često je potrebna opsežna dijagnostika i često sami pacijenti nakon niza somatskih pretraga i odlazaka kod drugih specijalista pravu dijagnozu dobiju tek nakon psihodijagnostike i kod stručnjaka za mentalno zdravlje.

Ako imate simptome depresije, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom o tome šta se dešava u vašem telu i umu. Vaše opšte zdravlje i dobrobit će imati koristi od plana lečenja koji odgovara vašim specifičnim potrebama.

SKRIVENA DEPRESIJA – NASMEŠENA DEPRESIJA

Depresija se može  potisnuta na nesvesnom nivou. Nasmešena depresija kao prijatan oblik –  tek sa pažljivom opservacijom se uočavaju depresivni elementi, dok je maskirani oblik  depresije potpuno potisnut, tako da se izražava indirektno kroz hipohondrijski ili neki drugi simptom koji je ekvivalent depresivnosti: nesanica, hronični umor, anoreksija, “slučajno” samopovređivanje itd.

Nasmešena depresija je kada se potisnuta depresivnost kompenzuje prijatnim osećanjma radosti, sreće i veselja. Ove osobe pokušavaju da “misle pozitivno” i da se fokusiraju na izolovane pozitivne aspekte realnosti, odnosno da neprijatnost depresije “istisnu” prijatnim osećanjima.

Rezultat ovog mehanizma odbrane je neadekvatna veselost, euforija, koju treba shvatiti kao energiju depresivnog osećanja transformisanu u prijatno stanje. Nekada je ova odbrana stabilna te osoba ne doživljava depresivno osećanje, a nekada je nestabilna tako da se naizmenično smenjuju euforična i depresivna raspoloženja.

U strukturi ličnosti kod kojih se naizmenično smenjuju faze depresije sa fazama manije mogu se uočiti dva sistema ličnosti koja omogućavaju doživljavanje nihilističkog i grandioznog selfa. U tom kontekstu nasmešena  depresija se shvata kao manifestacija grandioznog selfa i psihotična odbrana od maskiranih i nasmesenih depresija.

Depresija sa osmehom tj. nasmešena depresija nije oksimoron. To je ozbiljna atipična manifestacija depresije u kojoj bolesnik maskira tipične simptome depresije kao što su tuga i letargija sa spoljašnjim izgledom srećnog, uspešnog, produktivnog života.

Dok otprilike 10 posto američke populacije pati od depresije, ne doživljavaju je svi oboljeli na isti način. Tipično, depresija je povezana sa dubokim osećajem tuge, očaja i letargije, figurativnom, a ponekad i doslovnom nesposobnošću da se ustane iz kreveta koja iscrpljuje energiju i utiče na sve aspekte života.

Nasuprot tome, neko ko živi sa nasmešenom depresijom  oseća istu tugu iznutra, ali je u stanju da funkcioniše normalno i predstavlja fasadu zadovoljstva i sreće spoljašnjem svetu.

Nasmešena depresija nije klinička ili zvanična dijagnoza; najčešće se dijagnostikuje kao atipična depresija. To nije isto što i depresija visokog funkcionisanja, koja je slična običnoj depresiji, ali je manje teška, omogućavajući ljudima da funkcionišu skoro normalno uprkos upornoj tuzi i niskoj energiji, ali bez veselog spoljašnjeg izgleda koji karakteriše depresiju sa osmehom.

Nasmešena depresija predstavlja jedinstvene izazove, među kojima je i dijagnoza. Porodica i prijatelji možda nisu u stanju da uoče znakove depresije, a oboleli često sami ne priznaju problem. Na kraju krajeva, ako imam „složen“ život – stabilnu vezu, dobre prijatelje, zadovoljavajući posao, bez finansijskih briga – koji razlog imam da se osećam tužno? Rezultat može biti krivica za svoja stvarna osećanja i stid koji ih sprečava da bilo kome priznaju svoju nesreću.

Još jedno ozbiljno razmatranje u suočavanju sa nasmešenom depresijom je povećana ranjivost na samoubistvo. Dok tipična depresija iscrpljuje energiju i onima koji pate od nje možda nedostaje sposobnost da deluju u skladu sa samoubilačkim namerama, oni sa nasmejanom depresijom koji imaju snage da se bave svakodnevnim životom uprkos unutrašnjem osećaju beznađa mogu takođe imati energiju i motivaciju da slede takve misli.

Kada ljudi u očima javnosti umiru samoubistvom, šok koji sledi često je posledica fasade koja je maskirala depresiju, često godinama. Opasnost koju predstavlja nasmešena depresija čini da je od ključne važnosti da budete svesni ko je u opasnosti i znakova i simptoma – kod sebe ili kod drugih – kako bi lečenje moglo da počne ekspeditivno.

Uzrok nasmešene depresije

Ne postoji poseban uzrok nasmešene depresije. Ponekad ga pokreće neki događaj – gubitak posla ili veze ili osećaj svrhe i smisla nečijeg života – ili to može biti konstantno stanje koje nije povezano ni sa jednim specifičnim faktorom. Oni u kulturnom ili porodičnom okruženju koje stigmatizuje izražavanje negativnih osećanja kao slabost („Samo prebrodi to!“) verovatno će imati srećno lice i zadržati svoja prava osećanja za sebe.

Ovo je često posebno tačno za muškarce koji su podložni ograničavajućim idejama o muškosti i manje je verovatno da će od žena tražiti pomoć za emocionalne probleme. Temperament može biti faktor u sklonosti razvoju depresije sa osmehom. Povezan je sa onima koji su skloni perfekcionizmu, koji imaju nerealna očekivanja – koju sami ili drugi postavljaju – za svoje živote, i koji se zadržavaju na svakom malom neuspehu ili sramoti kao pokazatelju bezvrednosti.

Prepoznatljivi simptom depresije – duboku, produženu tugu – može uspešno maskirati neko sa nasmešenom depresijom, ali mogu biti prisutni i drugi simptomi: promene u apetitu, spavanju, nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja. Nemogućnost pronalaženja zadovoljstva radeći stvari u kojima se nekada uživalo, još jedno obeležje tipične depresije, možda takođe nije prisutna kod onih sa nasmešenom depresijom.

Oni zapravo mogu pokazati zadovoljstvo spolja, a zatim se vratiti u opšte stanje tuge kada su sami. Možda osećaju da bi izražavanje svojih pravih osećanja opteretilo one oko njih ili mogu iskreno verovati da njihov aktivan, naizgled srećan život znači da su dobro. Ali neko sa nasmejanom depresijom nije dobro i nije verovatno da će se poboljšati bez lečenja od strane stručnjaka za mentalno zdravlje.

Lečenje nasmešene depresije

Lečenje nasmešene depresije je generalno slično onom za druge manifestacije depresije – kombinacija promena načina života, lekova i psihoterapije. U bilo kom obliku, depresija je teško i iscrpljujuće stanje, ali preduzimanje prvih koraka – priznavanjem problema i traženjem pomoći – stavilo je milione ljudi na put oporavka.