Poremećaj prilagođavanja dijagnoza 43.2 spada u grupu poremećaja povezanih sa traumom i stresom, oni uključuju poremećaje kod kojih je izloženost traumatskom ili stresnom događaju eksplicitno naveden kao dijagnostički kriterijum (DSM5) .
Šta je poremećaj prilagođavanja?
Poremećaj prilagođavanja je emocionalna ili bihevioralna reakcija na stresni događaj ili promenu u životu osobe. Reakcija se smatra nezdravim ili preteranim odgovorom na događaj ili promenu u roku od tri meseca nakon što se desio.
Po definiciji, poremećaj prilagođavanja počinje u roku od 3 meseca od početka stresora i ne traje duže od 6 meseci od nastanka stresora ili prestanka njegovih posledica. Ako je stresor akutni događaj (npr. otpuštanje sa posla), početak poremećaja obično je trenutan (tj. u roku od nekoliko dana) i traje relativno kratko (tj. ne više od nekoliko meseci). Ako stresor ili njegove posledice potraju, poremećaj prilagođavanja takođe može biti duže prisutan i postati uporni oblik.
Poremećaji prilagođavanja su česti, iako prevalencija može uveliko varirati u zavisnosti od proučavane populacije i korišćene metode procene. U bolničkim psihijatrijskim konsultacijama jeste često najčešća dijagnoza, često dostižući 50%. Burnout sindrom, sindrom izgaranja ili profesionalnog sagorevanja zapada u poremećaje prilagođavanja.
Dijagnostički kriterijumi za poremećaj prilagođavanja – F43.2
A. Razvoj emocionalnih ili bihevioralnih simptoma kao odgovor na prepoznatljive stresor(e) koji se javlju u roku od 3 meseca od pojave stresora.
B. Ovi simptomi ili ponašanja su klinički značajni, o čemu svedoče jedan ili oba od sledećih kriterijuma:
-
- Izraženi stres koji nije proporcionalan ozbiljnosti ili intenzitetu stresora, uzimajući u obzir spoljašnji kontekst i kulturne faktore koji bi mogli uticati na ozbiljnost simptoma i njihov izgled.
- Značajno oštećenje u društvenim, profesionalnim ili drugim važnim oblastima funkcionisanja.
C. Poremećaj izazvan stresom ne ispunjava kriterijume za drugi mentalni poremećaj i nije samo pogoršanje prethodnog mentalnog poremećaja.
D. Simptomi ne predstavljaju normalnu žalost.
- E. Kada stresor ili njegove posledice prestanu, simptomi ne traju za više od dodatnih 6 meseci.
Poremećaj prilagođavanja ima i nekoliko podkategorija:
309.0 (F43.21) Poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem: Loše raspoloženje, plačljivost ili osećanje beznađa su preovlađujući.
309.24 (F43.22) Poremećaj prilagođavanja sa anksioznošću: nervoza, zabrinutost, nervoza ili anksioznost odvajanja preovlađuje.
309.28 (F43.23) Poremećaj prilagođavanja sa mešanom anksioznošću i depresivnim raspoloženjem: kombinacija depresije a, anksioznost je preovlađujuća.
309.3 (F43.24) Poremećaj prilagođavanja zajedno sa poremećajem ponašanja: Preovlađuje poremećaj ponašanja.
309.4 (F43.25) Poremećaj prilagođavanja sa mešovitim poremećajem emocija i ponašanja: Emocionalni simptomi (npr. depresija, anksioznost) i poremećaj ponašanja su dominantni.
309.9 (F43.20) Neodređeni poremećaj prilagođavanja: Za neprilagođene reakcije koje se ne mogu klasifikovati kao jedan od specifičnih podtipova poremećaja prilagođavanja.
Dijagnostičke karakteristike:
Prisustvo emocionalnih simptoma (osećaj napetosti, razdražljivost, nemir, zabrinutost, nemogućnost opuštanja, depresija) ili bihevioralnih simptoma (Izbegavanje zadataka; problemi sa spavanjem; teškoće u izvršavanju radnih zadataka; uznemirenost, uzvrpoljenost ; tremor; napeto lice; stiskanje pesnica; plakanje; promene u konzumiranju pića, jedenja ili pušenja) kao odgovor na prepoznatljivi stresor je suštinska karakteristika poremećaja prilagođavanja (kriterijum A).
Stresor može biti pojedinačni događaj (npr. prekid romantične veze) ili mogu postojati višestruki stresori (npr. izražene poslovne poteškoće i bračni problemi). Stresori mogu biti kratkotrajni i ciklični (npr. mogu povezani sa sezonskim poslovnim krizama, neispunjenim seksualnim odnosima) ili kontinuiranim (npr. uporna bolna bolest sa sve većim invaliditetom, život u komšiluku prepunom kriminala).
Stresori mogu uticati na jednog pojedinca, celu porodicu ili veću grupu ili zajednica (npr. prirodna katastrofa). Neki stresori mogu pratiti specifičan razvoj događaja (npr. odlazak u školu, napuštanje roditeljskog doma, ponovni ulazak u roditeljski dom, ulaženje u brak, postati roditelj, neostvarivanje profesionalnih ciljeva, odlazak u penziju).
Poremećaji prilagođavanja mogu se dijagnostikovati nakon smrti voljene osobe kada intenzitet, kvalitet ili postojanost reakcija tuge premašuje ono što se normalno može očekivati, kada se uzmu u obzir kulturne, verske norme ili norme koje odgovaraju uzrastu.
Poremećaji prilagođavanja su povezani sa povećanim rizikom od pokušaja samoubistva i samoubistva.
Funkcionalne posledice poremećaja prilagođavanja
Subjektivni stres ili oštećenje u funkcionisanju povezano sa poremećajima prilagođavanja se često manifestuje kao smanjen učinak na poslu ili u školi i privremene promene u društvenim odnosima.
I možda se ne izgleda uvek tako, ali ljudi su jaki i sposobni. Svako ima snage u sebi da je iskoristi dok prevazilazi poteškoće, uključujući poremećaj prilagođavanja.
Primanje podrške od terapeuta, doktora, prijatelja ili člana porodice može poboljšati tretman poremećaja prilagođavanja. Uz terapiju, veštine suočavanja, a povremeno i lekove, ljudi mogu u potpunosti da prevaziđu stresore i simptome poremećaja prilagođavanja i žive životom u kojem napreduju.
Diferenciranje dijagnoza
Kod poremećaja prilagođavanja, stresor može biti bilo koje težine, a ne ozbiljnosti i tipa koje zahteva kriterijum akutnog stresnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Takođe, postoje i tajming i razmatranja profila simptoma.
Poremećaji prilagođavanja mogu se odmah dijagnostikovati i opstaju do 6 meseci nakon izlaganja stresnom ili traumatskom događaju, dok akutni stresni poremećaj može se javiti samo između 3 dana i 1 meseca izlaganja stresoru. A PTSP se ne može dijagnostikovati dok ne prođe najmanje mesec dana od nastanka traumatičnog događaja.
Poremećaj prilagođavanja je reakcija na stresor (npr. ako imate neku medicinsku bolest). Kada se loše stvari dogode, većina ljudi se uznemiri, to nije poremećaj prilagođavanja. Dijagnozu treba postaviti samo kada je veličina uznemirenosti (npr. promene raspoloženja, anksioznosti ili ponašanja) prevazilazi ono što se inače očekuje (što može varirati u različitim kulturama) ili kada se neželjeni događaj precipitira funkcionalno oštećenje.
Lečenje poremećaja prilagođavanja je moguće!
Većinu vremena, nakon stresnog događaja, tehnike suočavanja, poput razgovora o svojim problemima sa voljenima, uzimanja slobodnog vremena ili dodatnog odmora, mogu vam pomoći da se osećate bolje u roku od nekoliko meseci. Ali ako ste nedavno doživeli stresan događaj i vaši uobičajeni koraci za samopomoć ne funkcionišu, možda imate poremećaj prilagođavanja.
Osoba sa poremećajem prilagođavanja često doživljava osećaj depresije i/ili anksioznosti. Kao rezultat toga, osoba može ponašati se u suprotnosti sa „pravilima i propisima“ porodice, posla ili društva ili, umesto da se ponaša, može imati tendenciju da se povuče iz društva i izoluje. Drugi možda neće doživeti poremećaje u ponašanju, ali će početi da pate od fizičkih problema i bolesti. Ne postoje dve osobe koje razvijaju identične simptome kao odgovor na poremećaj prilagođavanja.
Ako zaista želite pomoć da se zdravo nosite sa svojim osećanjima i emocijama, promenite ponašanje i poboljšate svoj život, slobodno me kontaktirajte za besplatnu početnu konsultaciju.
Lečenje poremećaja prilagođavanja: lekovi
Lekovi za mentalno zdravlje nisu uvek deo lečenja poremećaja prilagođavanja jer je poremećaj izazvan stresom. Međutim, poremećaj prilagođavanja može se javiti sa depresijom i/ili anksioznošću. Kada se to dogodi, privremeno uzimanje lekova može biti od pomoći.
Ponekad, takođe, lekovi za spavanje mogu pomoći ljudima da steknu san koji je neophodan za rešavanje poteškoća. Moj lični savet je da uvek ukoliko možete koristite proizvode na biljnoj bazi (npr. ulje valerijane, kantarion…) kako bi ne bi došlo do zavisnosti od medikamenata.
Lečenje poremećaja prilagođavanja: Veštine suočavanja sa stresom
Veštine suočavanja su misli koje ljudi imaju i radnje koje preduzimaju da bi postigli mentalno zdravlje i dobrobit. One igraju ključnu ulogu u lečenju poremećaja prilagođavanja. Što više veština suočavanja ljudi razvijaju i koriste, to su bolje opremljeni da se nose sa stresorima i simptomima poremećaja prilagođavanja. Iako ova lista ni u kom slučaju nije iscrpna, sadrži dokazane tehnike za koje mnogi ljudi smatraju da su korisne u lečenju poremećaja prilagođavanja.
- Samoistraživanje i samospoznaja – kroz vođenje dnevnika i beleženje zahvalnosti, tražite obrasce da biste otkrili šta znači za vas i poboljšava vaše blagostanje ;
- Napravite mesta za pozitivno menjanjem dela stresora koji možete i stvaranjem zdravlja oko onoga što ne možete ;
- Svesnost – budite u sadašnjem trenutku umesto da razmišljate o stresoru ;
- Preformulišite svoje misli o problemu ;
- Povećajte fizičku aktivnost ;
- Kreirajte strategije za smirenje ;
- Promenite stvari u svom okruženju (preuredite liste obaveza, zatražite pomoć oko stvari kao što su kućni poslovi, kupovina, itd.) ;
- Razvijte rutinu za ponovno uspostavljanje osećaja normalnosti ;
- Oslonite se ili izgradite sistem socijalne podrške ;
- Poboljšajte navike spavanja – lečenje vašeg sna pomaže u povećanju sposobnosti da se nosite sa stresom i funkcionišete.
Lečenje poremećaja prilagođavanja: hipnoterapija
Terapeutski tretman za poremećaj prilagođavanja bavi se stresorom(ima) koje ljudi doživljavaju i pomaže ljudima da definišu ciljeve i unaprede veštine suočavanja. Terapija poremećaja prilagođavanja je obično kratka i vremenski ograničena. Nije neobično da terapija traje samo četiri do šest sesija, ali postoje individualne razlike i kod terapeuta i kod klijenata koje određuju tačan broj poseta terapiji.
Hipnoterapija sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom; pristup koji pomaže ljudima da preformulišu probleme i poglede tako što uče da identifikuju automatske negativne misli i zamene ih realističnijim, a hipnozom se taj proces ubrzava i dolazi se do mnogo bržih rezultata i zdravijim reagovanjem na stres.
