Šta leži u osnovi svih depresija?

Uvod

Osnovni kontest u kome se javlja depresija je „fundimentalan gubitak“ i povezan je sa osećanjem žalosti. Ova veza se najbolje može uočiti kada se depresija javlja kao reakcija na neki značajni gubitak. Gubitak je takav da pogađa samu suštinu bića te osobe tako da ona nije u stanju da osmisli svoj budući život bez izgubljenog objekta, što doživljava kao gubitak svog života. Depresija je neka vrsta žalosti za samim sobom, odnosno za sopstvenom suštinom, koja je nepovratno izgubljena. Osoba sa simptomima depresije se žali da je bezvredna, ponaša se kao da je „izgubila“ svoj ego. U stvarnosti ona je izgubila objekat. Depresivno osećanje je intenzivno i subjekt se prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada osoba uvidi da ne može da ispuni određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smiso svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti. Posledica je da depresivna osoba nema dovoljno energije, životne snage ili libida. Umara se pri najlakšim aktivnostima, kao što je održavanje higijene. Zbog toga njen ego nema snage da se odupre depresivnim mislima, niti da se aktivira u nekoj zdravoj ili prijatnoj aktivnosti.

Rezultat takvog razmišljanja su osećanja bezvrednosti, bezkorisnosti, nesposobnosti, totalne inferiornosti. Posledica ovakvog stava i ovakve preokupacije je poremećaj subjektivnog odnosa sa svetom: više ništa nije važno, ništa ne može privući njegovu pažnju i interesovanje, on se ne može skoncentrisati, nema motiva i energije, odbija da misli o spoljašnjim stimulusima ili to čini vrlo sporo i sa naporom. Radi se o potpunoj psihomotornoj inhibiciji, tome se pridružuju poremećaji spavanja, drastičan gubitak apetita i gubitak seksualnog interesovanja.

Osoba koja je preokupirana depresivnim predstavama i koja oseća depresivno raspoloženje potpuno je okupirana sobom, tako da se može govoriti o ravnodušnosti prema svetu koji okružuje i prema aktuelnim zbivanjima . To je depresija.