Šta leži u osnovi svih depresija?

01Depresija kao doživljaj gubitka

Osnovni kontekst u kome se javlja depresija je „fundamentalan gubitak“ i povezan je sa osećanjem žalosti.

Ova veza se najbolje može uočiti kada se depresija javlja kao reakcija na neki značajan gubitak. Gubitak je takav da pogađa samu suštinu bića te osobe, tako da ona nije u stanju da osmisli svoj budući život bez izgubljenog objekta, što doživljava kao gubitak svog života.

Ovo je psihodinamsko viđenje depresije – jedan od važnih načina da se ona razume. Depresija ipak retko ima samo jedan uzrok: u njenom nastanku zajedno učestvuju biološki činioci, nasleđe, životne okolnosti, stres i način na koji osoba tumači ono što joj se dešava. Ali ideja gubitka pomaže da se razume ono što mnogi ljudi sa depresijom osećaju, a teško rečima opisuju.

02Žalost za samim sobom

Depresija je neka vrsta žalosti za samim sobom, odnosno za sopstvenom suštinom, koja se doživljava kao nepovratno izgubljena. Osoba sa simptomima depresije se žali da je bezvredna, ponaša se kao da je „izgubila“ svoj ego. U stvarnosti ona je izgubila objekat.

„Objekat“ ne mora da bude osoba. To može biti partner, posao, zdravlje, sportska karijera, ugled, ideal o sebi ili životni plan koji se srušio. Kod obične žalosti svet postaje prazan; kod depresije prazno i bezvredno postaje sopstveno ja.

U žalosti je svet postao siromašniji. U depresiji osoba oseća da je ona sama postala ništa.

03Kada se izgubi pravo na budućnost

Depresivno osećanje je intenzivno i osoba mu se prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada uvidi da ne može da ispuni određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smisao svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti.

Takvi uslovi su često neizgovoreni: „Vredim samo ako uspem“, „Vredim samo ako me on/ona voli“, „Vredim samo dok sam najbolji“. Kod sportista se to ponekad vidi posle teške povrede ili kraja karijere, a kod ljudi iz biznisa posle propasti firme ili gubitka pozicije – spolja to izgleda kao jedan neuspeh, a iznutra kao gubitak celog identiteta.

04Iscrpljenost i gubitak životne energije

Posledica je da depresivna osoba nema dovoljno energije, životne snage ili libida. Umara se pri najlakšim aktivnostima, kao što je održavanje higijene. Zbog toga njen ego nema snage da se odupre depresivnim mislima, niti da se aktivira u nekoj zdravoj ili prijatnoj aktivnosti.

Zato saveti tipa „samo se pokreni“ ili „razmišljaj pozitivno“ obično ne pomažu, a često pojačaju osećaj krivice. Osoba ne odbija da se pokrene zato što neće – već zato što trenutno nema iz čega da crpi snagu.

05Bezvrednost, krivica i inferiornost

Rezultat takvog razmišljanja su osećanja bezvrednosti, beskorisnosti, nesposobnosti i potpune inferiornosti. Misli se vrte u krug oko sopstvenih grešaka, propusta i „dokaza“ da osoba ništa ne vredi.

• „Ništa ne radim kako treba.“
• „Samo sam teret drugima.“
• „Drugi mogu, samo ja ne mogu.“
• „Tako će uvek biti.“

Ove misli deluju kao istina, ali su u velikoj meri simptom depresije, a ne objektivna procena. Kada se depresija leči, menja se i način na koji osoba vidi sebe.

06Poremećen odnos sa svetom

Posledica ovakvog stava i ovakve preokupacije je poremećaj subjektivnog odnosa sa svetom: više ništa nije važno, ništa ne može privući pažnju i interesovanje, osoba ne može da se koncentriše, nema motiva i energije, odbija da misli o spoljašnjim stimulusima ili to čini vrlo sporo i sa naporom.

Radi se o psihomotornoj inhibiciji – usporenom mišljenju, govoru i pokretima – kojoj se pridružuju poremećaji spavanja, gubitak apetita i gubitak seksualnog interesovanja.

07Zatvorenost u sebe

Osoba koja je preokupirana depresivnim predstavama i koja oseća depresivno raspoloženje potpuno je okupirana sobom, tako da se može govoriti o ravnodušnosti prema svetu koji je okružuje i prema aktuelnim zbivanjima. To je depresija.

Okolina to ponekad pogrešno tumači kao sebičnost ili lenjost. U stvari, sva energija odlazi na unutrašnju borbu, pa za druge ljude, posao i obaveze jednostavno ne ostaje ništa. Razumevanje umesto prekora prvi je korak kojim bližnji mogu da pomognu.

08Kako se iz gubitka izlazi

Ako je u osnovi depresije doživljaj gubitka, onda je deo lečenja i to da se taj gubitak prepozna, ožali i da se postepeno izgradi novi odnos prema sebi – onaj u kome vrednost osobe nije uslovljena jednim ciljem, jednom osobom ili jednim uspehom.

U tome pomažu psihoterapija i rad na uverenjima, a hipnoza može biti komplementarna metoda za smanjenje napetosti i jačanje osećaja unutrašnje snage. Kod umerene i teške depresije važno je uključiti i psihijatra, jer je ponekad potrebna i terapija lekovima. Više o tome pročitajte u tekstu Depresija – lečenje.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.