Reakcije na stres, anksioznost i paniku su arhaične.
Sve reakcije koje su se našim precima javljale kao reakcija na strah, a u današnje vreme se javljaju kao reakcije na anksioznost i paniku, predstavljaju primitivan odgovor organizma koji je u psihologiji poznat kao „bori se ili beži“. Zovemo ga primitivanim jer je nasleđen od životinjskih vrsta, a predstavlja urođeni genetski mehanizam koji nam pomaže da se zaštitimo u životu. Kad se nađemo u modu bori se ili beži, hemijski proces koji se odvijaju u našim mozgovima se menjaju. Deo mozga zadužen za kontrolu našeg racionalnog mišljenja je zaobiđen i ulazimo direktno u mod kojie zadužen za borbu ili beg.
Kada je „bori se ili beži“ sistem aktiviran, sve u našem okruženju, opažamo kao pretnju za opstanak. U suštini ovog mehanizma je da zaobilazi našu racionalnost. U stanju pripravnosti vidimo sve i svašta kao potencijalnu opasnost. Možemo preterano reagovati i na nebitni komentar. Naš strah je preteran. Naše misli su iskrivljene. Naš fokus je sužen i usmeren samo na one pojave koje nam mogu nauditi. Strah postaje naše sočivo kroz koje gledamo ceo svet.
Ovaj mehanizam je dizajniran tako da izaziva mnogobrojne mišićne reakcije i kontrakcije i veliki fizički napor. Fizička aktivnost efektivno metaboliše (razrađuje) hormone stresa koji su opušteni kao rezultat aktivacije „bori se ili beži“ odgovora. Kada „opasnost“ prođe, odnosno kada pretnja bude eliminisana, naše telo i um se vraćaju u mirno sranje.
Anksioznost, panika i duboka relaksacija
Duboka relaksacija koju ostvarujemo hipnozom omogućava da se prisetimo, kako je to kad smo opušteni. Kad smo pod tenzijom, stresom, kada su napadi panike tu, veoma je teško da se opustimo. Kao da obučemo tesnu neudobnu grubu odeću koju ne umemo da skinemo sa sebe.
Hipnoza i relaksacija upravo prekidaju ovaj negativni tok. Za nekoliko minuta prekidamo negativno napeto stanje i ponovo smo u prilici da osetimo sve blagodeti komfora, mira i sigurnosti u svom telu. Kad uspemo da jednom prekinemo negativno stanje na par minuta, onda nam je mnogo lakše da ponovimo sve to još jednom. Kad neutrališemo anksioznost na par minuta, mi uspemo da se setimo, da osetimo kako je to kad smo opušteni. Stari misaoni tok se vraća i opet smo mi oni stari.
Kad uspemo da prekinemo anksioznost na desetak minuta dnevno, onda možemo da uspemo da je prekinemo i na nekoliko sati i nekoliko dana i nedelja. Relaksacija, mir i opuštenost zauzimaju ono mesto gde je nekad bila anksioznost.
