Test za anksioznost.

Test za anksioznost.

Test za anksioznost.

Zakažite svoj termin

Prijavi se i testiraj se!




 

Uvod

Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj momenat kada se, “zamislimo”, kada se toliko koncentrišemo na neku aktivnost, ideju, misao da okolina prestaje da postoji. To je momenat kada se disanje usporava, tonus mišića opada, srce počne da kuca malo sporije a pogled postaje staklast, difuzan i nestaje u daljini. Svaki put kada sanjarimo o nečem lepom, mi smo u hipnotičkom stanju.

Upravo ovo stanje koristi hipnoterapija. Hipnotičko stanje koje je inače prirodna pojava, samo se produbljuje u hipnoterapiji i koristi se da se um usadi pozitivna ideja. U toku hipnoterapije, obučeni stručnjak, hipnoterapeut, Vam pomaže da se relaksirate, oslobodite negativnih osećanja i prihvatite nova pozitivna mišljenja, stavove i obrasce ponašanja.

Ukoliko postoji iskrena-snažna želja i spremnost da rešite psihičke, emotivne i fiziološke probleme, hipnoterapija je brza i efikasna metoda, sa pozitivnim rezultatima koji se javljaju nakon samo nekoliko odlazaka kod terapeuta. Zbog predrasuda vezanih za hipnozu potrebno je naglasiti da je iskustvo telesne i mentalne relaksacije tokom seanse prijatan i interesantan doživljaj, u potpunosti pod Vašom kontrolom.

Da li ste se do sada susreli sa kliničkim testom za anksioznost?

Upitnik koji je pred vama konstruisan je da bi Vam pomogao da utvrdite sa kojim se tačno anksioznim poremećajem sučavate. Upitnik je zasnovan na zvaničnoj klasifikaciji anksioznih poremećaja koju koriste stručnjaci za mentalno zdravlje, poznatoj pod nazivom “DSM – IV” (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje – četvrto izdanje).

Da li znate zašto se neki ljude brzo i trajno eliminišu anksioznost dok se drugi sa ovim problemom neuspešno bore godinama? Šta čini tu razliku? Ne, nije u pitanju, ni upornost, a nema ni sreća mnogo veze sa tim. Ono što danas jednu osobu izdvaja iz mase i čini je uspešnom jeste spremnost da se suoči sa problemom, spremnost da reši problem, spremnost na akciju …

Besplatno i na lak način otkrite da li ste anksiozni.

Da li ste spremni da se suočite sa pitanjima iz upitnika kako bi ste napokon saznali da li ste anksiozni i/ili koji oblik anskioznog poremećaja je kod Vas prisutan? Ukoliko ste odlučni da se oslobodite anksioznosti popunite prijavu koja se nalazi na desnoj strani ekrana. Sve sto treba da uradite da bi ste odradili test za anksioznost jeste da nam pošaljete zahtev i mi ćemo na Vašu e-mail adresu da pošaljemo link sa kojeg mozete da pristupite testu. Nakon što odgovorite na sva pitanja biće nam potrebno 24h da pregledamo i analiziramo dobijene odgovore kako bi smo došli do zaključaka da li imate anksioznost ili koji tačno oblik anksioznosti je kod Vas prisutan. Dobijene odgovore prosledićemo na Vašu mail adresu.

Veliki broj ljudi koji trpi anksioznost ostaje uskraćen za adekvatan psihodijagnostiku pa samim tim ostaju uskraćeni i za efikasno rešenje problema. Istraživanja koja je sproveo Nacionalni institut za mentalno zdravlje pokazala su da anksiozni poremećaji spadaju u najučestalije mentalne probleme. U protekloj godini, oko 17% populacije patilo je od napada panike, fobija ili drugih anksioznih poremećaja. Međutim samo mali procenat ljudi se podvrgne terapiji.

Ovaj upitnik je tu da bi vam pomogao da utvrdite sa kojim se tačno anksioznim poremećajem suočavate. Otkrivanje problema je već pola rešenja… A za kompetno rešenje problema potrebna Vam je pomoć stručnjaka.
Želimo da ponudimo svim ljudima koji prolaze kroz anksioznost, pouzdanu, preciznu i besplatnu psihodijagnostiku jer uslov za efikasno izlečenje od anksioznosti jeste precizno dijagnostikovanje problema..

Još jednom sve činjenice o testu

  •  Testiranje je besplatno
  •  Potrebno samo 10 min da obavite testiranje
  •  Ovim testom dobićete pouzdane i validne informacije
  •  Testiranje se obavlja preko računara
  •  Rezultate testa dobićete na Vašu mail adresu

Bolujete od anksioznosti
Testirajte se SADA!

Šta Klijenti Kazu O Testiranju

“Milica – Novinar”

Test je najpametnija stvar koju sam mogla da uradim jer sam shvatila da psihijatri nemaju ni vremena ni volje da se bave sa svakim pacijenotom.

“Nikola – Bankar”

Mnogo mi znači što je test klinički, danas toliko ima nekih testova na netu za koje ne znam odakle potiču i ko je autor. Ipak svako bi trebalo da radi posao za koji se specijalizovao.

“Violeta – Student Farmacije”

Test je odličan sve mi je pogodio. Dobila sam rezultat “Agorafobija bez predhodnog paničnog poremećaja”, jedna od situacija je da mogu da vozim po gradu, ali se plašim da vozim van grada iz straha da ću izgubiti kontrolu…Nikada nisam dozivela panični napad ali se plašim da bi mogao da mi se desi… 

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Imate pitanja a niste imali koga da pitate…?

Hipnoza za Anksioznost

Hipnoza za Anksioznost

Hipnoza za Anksioznost

Zakažite svoj termin

Uvod

Hipnoza kojom se eliminisu anksioznost i napadi panike pokazala se kao veoma moćan psihoterapeutski alat. Upotreba  hipnoze u rešavanju anksioznosti ogleda se u  promeni misaonog  procesa koji dovodi do anksioznosti i panike. Tokom procesa hipnoterapije klijent smanjuje uznemirenost od prethodnog negativnog iskustva koje je doživeo u prošlosti i pokrece podsvesne mehanizme promene, tako da u situaciji koja ga je ranije uznemiravala sada reaguje funkcionalno u skaldu sa svojim licnim vrednostima.

Anksiozne poremećaje delimo na:

Kako hipnoza leči anksioznost?

Hipnoza menja osnovni način  podsvesnog  razmišljanja i sistema verovanja koji podržavaju anksioznost. Pristupa se promeni sistemu  verovanja pomoću hipnoze i hipnoterapije kako bi se srušio stari sistem verovanja a samim tim i navike u ponašanju i reagovanju. Hipnozom “ulazimo” u podsvesni um kako bi smo osvetili stare programe zatim eliminišemo stare programe a na njihovo mesto unosimo željeni novi obrazac.

Anksioznost se javlja tokom tinejdžerskih godina ili u ranom odraslom dobu, uzroci javljanja anksioznosti su različiti. Hipnoza nam omogućava da kod svakog klijenta odkrijemo tačan uzrok problema. Veoma često je anskioznost povezana sa velikim životnim promenama koje su potencijalno stresne: Završetak studija, venčanje, rođenje prvog  deteta itd. Kada se javi anksioznost u odredjenoj situaciji tada podsvest počne da izbegava takve situacije jer ima jedan primarni zadatak u životu, a to je da vas zaštiti. Ako vas  nešto uplašiti ili ozbiljno osramotiti podsvest će nastojati da izbegne istu situaciju. To je ono što se zove tehnika  izbegavanja. Problem se javlja kada pocnemo da izbegavamo situacije koje su svakodnevne kao što su samostalano kretanje, odlazak medju ljude, cekanje u redu, lift, autobus, javni nastup i svim tim izbegavanjem ozbiljno narušimo kvalitet života i sebi i nama najbližim ljudima. Zato neki ljudi čvrsto odluče da naprave promenu u svom životu uz pomooć hipnoze.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Depresija stanje savremenog doba

Depresija stanje savremenog doba

Depresija stanje savremenog doba

Zakažite svoj termin

Uvod

Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste,  nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana osećanjima koje nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju  imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se ostvari uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili zla da ne zaslužuje da živi ili da je njen život besmislen. Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su upitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

Danas se pod nazivom “depresija” kriju različiti kognitivni, afektivni, psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu sa definicijom koju smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je u depresiji zato što je uveren da je neadaptacija njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno besmisleno i pokvareno mesto.

Depresija se može upoznati  kroz osnovne simptome

  • Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period  pre  bolesti.
  • Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekad oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan.
  • Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u čemu je bolesnik pre uživao.
  • Strah se javlja kod mnogih depresivnih osoba, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše dogoditi.
  • Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom.
  • Loše misli najčešće o bolesti, samoubistvu i smrti.
  • Teškoće u donošenju odluka.
  • Niska energija i brzo umaranje.
  • Osjećaj krivice, bezvrednosti i bespomocnosti.
  • Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
  • Razdražljivost.
  • Nemogućnost opuštanja.
  • Gubitak telesne težine ili gojaznost.
  • Uzroci depresije

    Ponekad je depresija nasledna bolest a naročito bipolarni tip. Veoma je često da i kod drugih tipova depresije saznamo da je neko od predaka bio tankih živaca ili je bolovao od drugih psihičkih poremećaja.

    Svaki čovek može oboleti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja, oni koji teže podnose nepravdu i kritiku, depresija se češće javlja.

    Izloženost hroničnom stresu menja funkciju i gradju mozga i mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa, kod mnogih depresija.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Strah od straha

Strah od straha

Strah od straha

Zakažite svoj termin

Uvod

Takav strah je nešto najgore šta možemo sebi uraditi. Sa svim našim negativnim osećajima moramo biti tolerantni pa tako i sa ovim. Razne nesretne prilike kroz naš život su nas učinile plašljivim tako da i sama pomisao na budućnost ili neke buduće događaje u nama stvara strah kako ćemo reagovati na njih. Toliko ih ponavljamo da nam postaju svakodnevnica. Pobediti ih možemo samo drugačijim načinom razmišljanja(optimizmom).

Nisu toliko važne okolnosti oko nas niti problemi s kojima se susrećemo nego naš stav prema njima. Mnogi ljudi se boje npr. zmija,a neznaju da im mnogo više šteti taj strah nego ugriz zmije(osim nekih ekstraotrovnih a njih kad nas nema). Mnogi se boje morskih pasa a neznaju da u svetu broj nastradalih od njih je jako malo. S druge strane niko se ne boji da sedne za volan pijan ili drogiran a tu je mnogo veća opasnost. Opravdani strah je dobar i čuva nas od neprilika ali on je neuporedivo manji od naših iluzornih strahova.

Ne postoji osoba koja nema svojih problema i neprilika ali kad ih hrabro pogledamo u oči gubi se taj strah od straha. Tada nam je bol neuporedivo manja pa kažemo:”..gde ste problemi da vam pokažem ko sam..”. Život nam tada postaje radostan izazov jer i ako pogrešimo nije greh. Bolje pokušati i pogrešiti nego ne pokušati ništa. Greške nam postaju pouka i jedini put unutarnjem miru. Greška nema smisla ako ne izvučemo pouku. Kad se odreknemo želje da budemo savršeni problemi neće otići odmah ali ih se nećemo panično bojati već hrabro krenuti u nove izazove.

Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama

Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu, nego se prepustiti da nas vodi strah.

Specifične fobije

Specifične fobije

Specifične fobije predstavljaju intezivni strah i izbegavnje jedne određene vrste objekta ili situacija. Strah i izbegavanje dovoljno su snažni da ometaju svakodnevnu rutinu, posao ili odnose, i da uzrokuju značajnu duševnu patnju. Najčešće specifične fobije: Fobija...

read more
REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Uzroci anksioznih poremećaja

Uzroci anksioznih poremećaja

Uzroci anksioznih poremećaja

Zakažite svoj termin

Uvod

Dugoročni, predisponirajući uzroci anksioznih poremećaja

1. Nasleđe
2. Okolnosti u detinjstvu
• Roditelji prenose preobazriv pogled na svet
• Roditelji su suviše kritični i postavljaju preterano visoke zahteve
• Emocijonalna nesigurnost i zavisnost
• Roditelji sputavaju samopotvrđivanje
3. Nagomilan stres

Biološki uzroci anksioznih poremećaja
1. Fiziološke osnove panike
2. Napadi panike
3. Generalizovana anksioznost
4. Opsesivno-kompulsivni poremećaj
5. Zdrastvena stanja koja doprinose nastanku anksioznosti i napada panike

Kratkotrajni uzroci – „okidači“ anksioznih poremećaja
1. Stresori koji ubrzavaju napade panike
• Značajan lični gubitak
• Značajna životna promena
• Stimulansi i opojne droge
2. Uslovljavanje i poreklo fobija
3. Trauma, jednostavne fobije i posttraumatski stresni poremećaj

Održavajući uzroci anksioznih poremećaja
1. Izbegavanje fobičnih situacija
2. Anksiozan unutrašnji govor
3. Iskrivljena uverenja
4. Potisnuta osećanja
5. Nedostatak asertivnosti
6. Nedostatak sposobnosti za brigu o sebi
7. Mišićna napetost
8. Stimulansi i drugi faktori u ishrani
9. Visoko stresan način života
10. Nedostatak smisla ili svrhe života

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.