Hipnoza za Anksioznost

Hipnoza za Anksioznost

Anksioznost ne mora da bude stil života

Hipnoza kojom se eliminisu anksioznost i napadi panike pokazala se kao veoma moćan psihoterapeutski alat. Upotreba  hipnoze u rešavanju anksioznosti ogleda se u  promeni misaonog  procesa koji dovodi do anksioznosti i panike. Tokom procesa hipnoterapije klijent smanjuje uznemirenost od prethodnog negativnog iskustva koje je doživeo u prošlosti i pokrece podsvesne mehanizme promene, tako da u situaciji koja ga je ranije uznemiravala sada reaguje funkcionalno u skaldu sa svojim licnim vrednostima.

Anksioznost ne mora da bude stil zivota

Postoje različitih  vrste anksioznosti. Neophodno je tačno utvrditi koji tip anksioznosti ima klijent kako bi se hipnoza adekvatno primenila.

Anksiozne poremećaje delimo na:

Kako hipnoza leči anksioznost?

Hipnoza menja osnovni način  podsvesnog  razmišljanja i sistema verovanja koji podržavaju anksioznost. Pristupa se promeni sistemu  verovanja pomoću hipnoze i hipnoterapije kako bi se srušio stari sistem verovanja a samim tim i navike u ponašanju i reagovanju. Hipnozom „ulazimo“ u podsvesni um kako bi smo osvetili stare programe zatim eliminišemo stare programe a na njihovo mesto unosimo željeni novi obrazac.

Anksioznost se javlja tokom tinejdžerskih godina ili u ranom odraslom dobu, uzroci javljanja anksioznosti su različiti. Hipnoza nam omogućava da kod svakog klijenta odkrijemo tačan uzrok problema. Veoma često je anskioznost povezana sa velikim životnim promenama koje su potencijalno stresne: Završetak studija, venčanje, rođenje prvog  deteta itd. Kada se javi anksioznost u odredjenoj situaciji tada podsvest počne da izbegava takve situacije jer ima jedan primarni zadatak u životu, a to je da vas zaštiti. Ako vas  nešto uplašiti ili ozbiljno osramotiti podsvest će nastojati da izbegne istu situaciju. To je ono što se zove tehnika  izbegavanja. Problem se javlja kada pocnemo da izbegavamo situacije koje su svakodnevne kao što su samostalano kretanje, odlazak medju ljude, cekanje u redu, lift, autobus, javni nastup i svim tim izbegavanjem ozbiljno narušimo kvalitet života i sebi i nama najbližim ljudima. Zato neki ljudi čvrsto odluče da naprave promenu u svom životu uz pomooć hipnoze.

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Sta je hipnoterapija?

Sta je hipnoterapija?

Hipnoterapija je jedinstvena metoda koja Vam pruža mogućnost da se vratite kroz vreme(u podsvest koja čuva sva vaša sećanja) sve do onih situacija i dešavanja koje su izazvale Negativna osećanja i pogrešne stavove u Vama. Regresivnom Hipnozom koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog Uma da ponovo oživi prošle situacije koje kao da se ponovo dešavaju i iscelimo stare rane.

sta je hipnoterapija

Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite

Polazeći od sadašnjih situacija i fokusirajući se na Vaša osećanja u vezi njih krećemo iz sadašnjosti unazad prateći trag negativnih osećanja. I što dublje ulazimo u prošle situacije trag osećanja je sve jasniji i nepogrešivo nas vodi do situacije gde je nastao.
Sa svakom novom-starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vašim sadašnjim znanjem i životnim iskustvom. Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite. To emotivno pražnjenje menja u Vama doživljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vaši stavovi. Kao rezultat emotivnog pražnjenja sva stara nekad loša iskustva transformišu se u iskustva koja Vam daju emotivnu snagu i kao rezultat toga Vi imate potpunu kontrolu nad Vašim životom.

Hipnoterapija je izuzetno interesantan proces koji vam donosi olakšanje, duboki unutrašnji Mir i Harmoniju i trajno eliminiše probleme koji su vas mučili.

Sad Vam je  jasno da je Hipnoterapija  100% Vaše potpuno prirodno stanje, odnosno Vaša unutrašnja komunikacija sa samim sobom. Vi ste ti koji bira da Vam se to stanje i dogodi. Zato što je to Vaša unutrašnja komunikacija sa sopstvenim osećanjima. U celoj toj priči Ja sam samo vodič. Vi možete prekinuti ovaj proces u svakom trenutku čak i sa najmanjom idejom da ne želite da Vam se  dešava.
Naš život se sastoji od neograničenog broja situacija. Svaka od tih situacija izaziva neka osećanja u nama. Ključ uspeha se ogleda u našoj sposobnosti fokusiranja na “Dobra osećanja’’ , a pri tome se maksimalno oslobađati “Negativnih osećanja’’, nikako ih ne potiskivati duboko u sebe. Upravo zato, setite se mojih reči: “Sva naša osećanja kako dobra tako i loša, traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo’’, prepustite se putovanju gde ce Vas vodic biti hipnoterapija.

Samopouzdanje – najvažniji faktor ličnog uspeha

Samopouzdanje – najvažniji faktor ličnog uspeha

Samopouzdanje

Samopouzdanje uključuje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti, utiče na sva relevatna ponašanja (suzdržanost, poverenje u ljude, asertivnost i sl.). Često se verbalizuje do određene mere (osoba iskazuje da je dobra u nečemu) ili kao verovanje u opštu dobrotu i sposobnost. Na samoupouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih

samopouzdanje, faktor licnog uspeha

 

 

 

 

 

 

 

 

Koliko puta ste se zapitali zbog čega su neke osobe toliko sigurne u sebe, dok druge nemaju dovoljno vere u svoje sposobnosti? Kada verujemo u sebe, osećamo se toliko kreativno i ispunjeno da možemo da postignemo i više od onoga što se od nas očekuje. U suprotnom, sputavaju nas strahovi i koče sumnje. Šta utiče na naše samopouzdanje? Izgled, obrazovanje, novac, sredina u kojoj smo odrasli, vaspitanje. Samopouzdanje je crta ličnosti s kojom se ne rađamo, već ga stičemo i razvijamo čitavog života. To je, u stvari, sigurnost u sebe i svoje sposobnosti, odnosno kako sebe vidimo i vrednujemo. Jedan je od najvažnijih faktora ličnog uspeha i može se sticati i razvijati, ali i gubiti. Veće je kada smo zadovoljni sobom i svojim trenutnim ili životnim uspesima, ali i kada nas i drugi poštuju i uvažavaju.
– Postoje dve vrste samopouzdanja, kratkoročno emocionalno samopouzdanje i dugoročno logično samopouzdanje. Kada smo svesno samopouzdani, osećamo se jako lepo i moćno, imamo osećaj kao da su nam sposobnosti bolje i izoštrenije nego obično. Svesno podižemo svoje samopouzdanje tako što slušamo muziku koja nas “diže”, na primer, pre govora u javnosti, takmičenja ili važnog izlaska i sastanka. Kao i sve druge emocije, ovaj osećaj ne može da traje dugo, pa se pre ili kasnije vraćamo na staro. Dugoročno logično samopouzdanje zasnovano je na logičkim zaključcima koje imamo o sebi i svojim sposobnostima. Ova vrsta samopouzdanja potiče iz našeg životnog iskustva i izgrađuje se vremenom. Na primer, kada smo svesni da smo u nekoj aktivnosti, znanju ili veštini mnogo bolji od drugih, matematici, muzici, zanatskoj veštini, nekoj naučnoj disciplini ili profesionalnoj aktivnosti. Gubitak samopouzdanja u velikoj meri odvlači životnu, pokretačku energiju. A nedostatak energije ometa ostvarivanje životnih ciljeva, želja i potreba, što stvara frustracije i nezadovoljstvo sobom. Nezadovoljstvo sobom je najkraći put da se  izgubi samopouzdanje.

Poznate licnosti  i hipnoza

Poznate licnosti i hipnoza

Hipnoza i slavne licnosti koji su je koristili za gubljenje kilograma

Hipnoza i slavne licnost

Orlando Bloom je bio toliko navučen na čokoladu u detinjstvu da je njegova majka morala da angažuje hipnoterapeuta da mu pomogne da reguliše težinu I oblikuje svoje telo.

Fergie pevačica grupe Black Eyed Peas (a takođe I solo izvođač), ima hipnoterapeuta uvek pri ruci, preko telefona kada je na turneji. Pevačica koja se okušala I kao glumica (igrala je u filmu Rob-a Marshal-a “Devet”), morala je da dobije I izgubi nekoliko kulograma za tu ulogu.

Lily Allen (pevačica)

Sarah Ferguson, Vojvodkinja od Jorka(bivša članica Britanske Kraljevske porodice)

Sophie Dahl (model)

Geri Halliwell (pevačica)

Chuck Clausen ( bivši trener Filadelfijskih Orlova)

Poznati koji su koristili hipnozu za uspeh u karijeri

Mnoge poznate ličnosti su imale strah od javnog nastupa.

Imamo vrlo efikasan program koji eliminiše strahove u vezi govora u javnosti. Efikasan je jer deluje direktno u onom delu gde svi Vaši strahovi I nastaju, u Vašem podsvesnom umu.

Steve Hooker iz Australije osvojio je zlatnu medalju 2008 u skakanju sa motkom nakon što mu je hipnoterapeut pomogao da vizuelizuje svoj uspeh, da  blokira skretanje pažnje I ojača fokus na njegovu igru.

Carl Jung i Sigmund Freud su razvili modernu psihijatriju kao rezultat proučavanja I praktikovanja hipnoze.

Hipnoza i slavne licnost

Mozart (1756-91) je po svemu sudeći komponovao njegovu poznatu operu”Cosi fan tutte” dok je bio pod hipnozom.

Albert Einstein (1879-1955) fizičar- poznato je to da je imao svoje hipnotičke seanse svako popodne. Njegova teorija relativnnosti mu je pala na pamet tokom jedne od tih njegovih senasi. On je takođe upotrebljavao stanja transa u razvijanju svojih ideja.

– Za Jimmy Connors -a, se kaže da je upotrebljavao tehnike hipnoze u vežbanju njegovih pobedničkih udaraca pred US open.

Kevin McBride, proslavljeni Irski šampion u teškoj bokserskoj kategoriji poziva svog hipnoterapeuta pre svakog meča, da bi ušao u najbolje stanje svesti.

– Golfer Jack Niklaus pohvalio je hipnoterapiju I tehnike vizuelizacije kao isključivi razlog za njegovu poboljšanu koncentraciju.

– Lord Tennyson Alfred (1809-92)je napisao svoju kompletnu poeziju u stanju hipnoze.

Rachmaninov (1873-1943) po opštoj pretpostvaci komponovao je jedan od svojih koncerata prateći post-hipnotičku sugestiju.

Hipnoza i slavne licnosti koji su je koristili za lični razvoj:

Mark Knopfler, Matt Damon, Drew Barrymore, Ellen DeGeneres, Ashton Kutcher i Charlize Theron, su ostavili pušenje kroz hipnozu.

– Holivudski glumac Aaron Eckhart pripisao je hipnozi večnu promenu svog života pošto je posle određenog boja senasi ostavio pušenje I alkohol.

Kevin Costner je leteo kod svog ličnog hipnoterapeuta sa namerom da reguliše svoju morsku bolest.

Jackie Kennedy Onassis je koristila hipnozu da olakša I prevaziđe tragične događaje u svom životu.

Sir Winston Churchill (1874-1965) političar, upotrebljavao je post-hipnotičke sugestije da bi ostao budan noćima I izbegao umor tokom II sv.rata.

Razlike između fobije i straha

Razlike između fobije i straha

Šta fobije predstavljaju?

Fobije predstavljaju poseban oblik straha koji se vezuje za određene objekte, situacije, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobijski stah, svesne su da je on nerealan, nelogičan ili čak preteran. Reč fobija potiče od grčke reči fobos što znači bekstvo, užas, panika, strah.

fobije i strah

Razlike između fobije i straha

Da bi postojanje straha ukazivalo na fobičan poremećaj potrebno je da strah ometa svakodnevno funkcionisanje osobe, ili da osoba zbog njega trpi. Znači osoba ne boluje od fobije ukoliko se čitav život bojala npr. zmija, ali joj taj strah nije smetao. Dakle o fobiji se govori onda kad strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava obavljanje uobičajenih životnih funkcija. Ovde se spominju pojmovi fobički karakter i fobička odbrana. Fobički karakter se odnosi na ličnost koja izbegava sve situacije koje mogu stvoriti fobiju, a fobička odbrana se odnosi na bilo koje postupke u kojima se izbegavaju fobičke situacije. Najviši odgovorni činilac nastanka fobije je dečiji strah. Neke dečije fobije nestaju na pragu puberteta, ali manji deo može da se prenese i u odraslo doba. Često nije lako ni dokučiti kod odraslih da li je to neka nova pojava, ili ponovo aktivirana fobija iz detinjstva. Često se prvobitni objekat straha, zameni nekim drugim, novim, a pravi uzrok biva potisnut. To je mehanizam nastanka fobija

Simptomi fobije

Kada osoba koja pati od fobije dođe u kontakt, ili zna da će uskoro doći u kontakt sa stvarima i situacijama kojih se boji, ona razvija neke akutne fizičke simptome. Anksioznost se može prezentovati velikim brojem simptoma, a različiti ljudi reaguju različitim simptomima. Simptomi napada su: brzo lupanje srca, gubljenje daha, bol u prsima, crvenjenje i znojenje, osećaj bolesti i slabost, drhtanje ruku ili celog tela, smetenost, suva usta.. Iskustvo može biti tako neugodno intenzivno da bolesnik često misli da proživljava akutni srčani udar. Neke osobe osećaju reakcje svog tela tako izraženim ekstremnim i van kontrole da imaju osećaj da su tek posmatrači cele situacije, tj. svoje fobije