Pretražite po tagu «hipnoza»

Nađeno članaka: 46

Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!

30. March 2014. Comments Off on Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja! Pusenje

Najveća studija ikada organozovana pokazuje da:

Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje.

Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!

Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike.

Meta – analiza , statističkom obradom rezultata iz više od 600 studija, i 72.000 ljudi iz Amerike i Evrope, poredila je brojne načine za prestanak pušenja.

Prosečna hipnoza je preko tri puta efikasnija od metoda zamene nikotina i 15 puta je efikasnija od pokušaja da sami pušači ostave pušenje.

Strah od ludila, strah od smrti

27. March 2014. 1 Comment Strah

Strah od  ludila

ako nam se tokom paničnog ataka javi i tz. depersonalizacija-derealizacija gde nam okolina ili mi sami, izgleda čudno, nekako drugačije i izmenjeno. To je samo jedna od tegoba koje se javljaju tokom jake emocije, ali osobe koje nemaju podatak da se radi samo o neprijatnom simptomu a ne predznaku teške mentalne bolesti, doživljavaju ovakve epizode kao najstrašnije iskustvo koje su imali u životu. Na sreću, sve ovo prolazi nakon uspešnog hipnoterapijskog  tretmana.

strah od ludila, strah od smrti

Strah od smrti

mogu biti i malo drugačiji, poput onih koji se javljaju kod hipohondrije, gde osobe veruju da su obolele od teške bolesti, od koje se ne umire odmah, nego polagano i u velikom procentu – poput raka, AIDS-a, hemofilije i sl. Njih je teško razuveriti, jer stalno sumnjaju da su rezultati medicinskih istraživanja koji nisu pronašli nikakvo telesno oštećenje pogrešni, te menjaju lekare i odlaze na brojna ispitivanja i bolnička lečenja.

I strah od ludila se ne javljaju samo kod paničnog poremećaja, već se mogu videti i kod tz. depersonalizacionog poremećaja, gde u kliničkoj slici dominira osećaj nerealnosti. Recimo, osoba ima utisak kao da joj je telo vazdušasto, kao da su joj ruke lake kao pero, da svet gleda kao kroz staklo, da je kao u nekom filmu i posmatrač svega što se oko nje dešava a ne neposredni učesnik i sl. Ono što je suština je da sve ove i još veliki broj drugih veoma neprijatnih doživljaja, osoba opisuje sa „kao da” jer ih je veoma teško moguće opisati obzirom da su neobični i čudni, a sve vreme shvata da je to posledica psihičkog problema a ne realnost. Zbog ovako neobičnih iskustva retko se odluče da se jave lekaru, ili kad dodju, ne daju potatke o tome već o posledičnim tegobama – recimo o strahu, poremećaju sna, napetosti i sl. Ovaj strah  spada u grupu neurotičnih poremećaja.

3Iako su sve napred navedena stanja, strah za osobu koja ih ima veoma neprijatno, one se tretiraju, leče.

Uspeh je veći kada strah  kraće traje, odnosno ako se ranije jave psihologu. Zbog predrasuda i odbijanja da se na vreme jave psihologu, mnogi strahovi  prelaze u hronična stanja, kada je ponekad potreban tretman i do kraja života. Da je na vreme započet tretman, te osobe bi nastavile dalje da žive bez tegoba ili, eventualno, sa blagim tegobama koje ih ne remete.

Čak i kad se radi o teškim psihijatrijskim poremećajima, kada se na vreme počne lečenje propadanje ličnosti je znatno manje i očuvanost funkcionalnosti duža. I kod najtežih psihijatrijskih oboljenja adekvatna terapija sprečava bolnička lečenja, pojavu neadekvatnog ponašanja usled napredovanja bolesti i česta pogoršanja. Najnovija istraživanja govore čak i o mogućem zaustavljanju ili usporavanju procesa kod psihoza ako se skrati vreme od pojave prvih simptoma i početka tretmana, tako i strah.

Specifične fobije

23. March 2014. Comments Off on Specifične fobije Fobije

Definicija specifičnih fobija

Specifične fobije predstavljaju intezivni strah i izbegavnje jedne određene vrste objekta ili situacija. Strah i izbegavanje dovoljno su snažni da ometaju svakodnevnu rutinu, posao ili odnose, i da uzrokuju značajnu duševnu patnju.

Specificne fobije

Najčešće specifične fobije:

Fobija od životinja. Ova fobija uključuje strah i izbegavanje zmija, slepih miševa, pacova, paukova, pčela, pasa i drugih životinja. Obično se ove fobije javljaju još u detinjstvu, i tada se uzimaju u obzir kao normalni strahovi. Samo ako ovi strahovi opstaju i u adolescenciji i ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje ili izazivaju značajan stepen stresa onda se oni klasifikuju kao specifične fobije.

Akrofobija (strah od visine). Kod akrofobije postoji tendencija da se osoba plaši visokih spratova građevina ili da se nađete na vrhu planine, brda ili visokih mostova. U takvim situacijama može iskusiti vrtoglavicu ili  impuls da skoči, obično doživljen kao uticaj neke spoljašnje sile koja  tera da se ,,strmoglavi“ sa litice.

Fobija od liftova. Ova fobija uključuje kako strah od toga da će sajle koje drže lift popucati i da će se lift srušiti tako i strah da će se lift pokvariti i da će osoba koja ima strah od lifta ostati zarobljena unutar lifta. U ovakvim slučajevima osoba može imati panične reakcije iako nema istoriju paničnih napada ili agorafobiju.

Fobija od aviona. Najčešće uključuje strah od toga da će se avion strušiti. Sa druge strane, može uključivati strah od visokog pritiska u kabini koji može izazvati gušenje. Strah od letenja je veoma česta fobija.

Fobija od lekara/zubara. Ova fobija počinje sa strahom od bolne procedure koja se odigrala u lekarskoj ordinaciji a koju osoba ima u svom iskustvu. Kasnije se to iskustvo generalizuje na sve što ima veze sa lekarima/zubarima. Opasnost od ove fobije dovodi do izbegavanja  neophodnih medicinskih tretmana a da izbegavanje medicinskih tretmana može da dovede do ozbiljnog narušavanja zdravlja pa i do smrti.

Fobija od krvi. Ova fobija podrazumeva da osoba ima tendenciju onesvešćivanja (pre nego paničnog napada) ako vidi krv ili oseti bol prilikom primanja injekcije ili slučajne povrede koja je izazvala krvarenje. Pre onesvešćšivanja dolazi do jake mučnine i jakog gadjenja.

Fobija od bolesti. Obično ova fobija obuhvata strah od bolesti, patnje i/ili smrti. Obično se ljudi sa ovom fobijom boje od nekih određenih bolesti kao što su: srčani udar,  kancer. sida ili se boje neke retke i teške bolesti. Postoji tendencija da se konstantno traži potvrda lekara da je osoba zdrava kao i izbegavanje situacije za koju smatra da ima veze sa bolešću od koje se plaši.

 

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje

20. March 2014. Comments Off on Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj  nije redak problem, ljudi koji pate od Opsesivno-Kompulsivni poremećaj (OKP) zadržavaju svoje probleme za sebe. To je zbog vrlo iracionalne prirode opsesija, mnogi su plaše da otkriju svoj problem. U Srbiji nepostoji tačan uvid koliki je broj ljudi koji ima Opsesivno-Kompulsivni poremecaj. U Velikoj Britaniji je radjeno istraživanje da je više od milion ljudi patio do OKP. OKP naravno obuhvata i opsesivne misli i kompulsivna ponašanja. Nema sumnje, da je OKP utiče na ljude u svim kulturama, zanimanjima i radikalnih grupa. Pre opisa neke od sadašnjih pristupa, treba reći  da opsesije i prinuda po sebi su deo našeg života. Ne postoji jedna osoba koja nije okupirana nekom  iracionalnom idejom ili ko nije bio zabrinut zbog misli koje se odnose na krivice, perfekcionizam, ili neki aspekt savesti.

opsesivno-kompulsivni poremecaji i lecenje

Šta izaziva Opsesivno-Kompulsivni poremecaj?

U poslednjih nekoliko godina, postalo je jasno da je osnova OKP nalazi u neznatnim razlikama u strukturi i hemij mozga. Naše znanje ovih moždanih razlika je u ekspanziji sa najnovijim dostignućima u mozgu snimanja. S obzirom da je moguće da se skenira mozak koristeći neke od najnovijih magnetna rezonanca i  skenear. Ipak, i pored priznanja da su neki delovi mozga različiti u OKP obolelih, mi još uvek ne znamo kako ove strukturne razlike odnose se na preciznim mehanizmima OKP. Još jedan interesantan pravac istraživanja je u oblasti genetike i najnoviji rad se obavlja u nekoliko delova sveta i ukazuje da  može biti značajana genetska osnova za OKP, takođe je jasno da strukturni i hemijski uzroci nisu ceo odgovor. Opsesivno i kompulsivno razmišljanje i ponašanje se može naučiti iz različitih iskustava, na primer, u detinjstvu, nakon traumatičnih događaja iz jedne ili druge vrste i, ukoliko su izložene majke, oca ili drugog značajnog rođaka sa OKP. Dakle, ljudi mogu da se rodi sa biološkim sklonosti ka OKP, ali se  nikada ne razvije u poremećaj, dok drugi se rađaju sa istim predispozicijama, ali pod uticajem negativnih okolnosti javlja se Opsesivno-kompulsivni poremecaj.

Opsesivno-kompulsivni poremecaj i Lečenje

Osobe koje imaju OKP sve više se odlučuju na metod hipnoterapije jer je vrlo efikasna u kombinaciji sa kognitivnom terapijom. Na taj nacin osoba se edukuje kako da razmišlja I kako da se ponaša uz relaksacioni trenig koji je veom koristan za Opsesivno-kompusivni poremecaj.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

16. March 2014. Comments Off on Socijalna fobija ishod savremenog doba Socijalna Fobija

Šta je socijalna fobija?

Socijalna fobija je jedna od najčešćih fobija u savremenoj društvenoj sredini. Socijalna fobija je strah od toga da će nas drugi protumačiti kao nesposobne, smotane, glupe ili lude. Ljudi koji imaju socijalnu fobiju imaju osećaj da šta god da rade sve će biti primećeno od strane drugih.

U suštini, socijalna fobija je strah od ljudi. Ako patite od socijalne fobije/socijalne anksioznosti, taj strah postaje stvarno faktor koji izuzetno kvari kvalitet života.

Simptomi socijalne fobije:

  • suva usta
  • crvenjenje
  • nemogućnost uriniranja  u javnim toaletima
  • dijareja
  • mucanje
  • znojenje (dlanova, ispod pazuha, čelo, lice, čitavo telo)
  • lupanje srca

Na kraju krajeva, nabrojani simptomi kada počnu da se manifestuju dok ste okruženi ljudima, mogu da  stvore toliku neprijatnost koja može da naraste čak i do pravog napada panike.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Osobe  sa socijalnom fobijom, mogu da organizuju ceo svoj život tako da izbegavaju situacije u kojima može doći do socijalne interakcije.   To može da uključuje izbegavanje korišćenja mobilnih telefona           ( kuckanje ili pisanje pred drugima),  potpisivanje svog imena, izbegava slavlja, proslava i okupljanja,  kao sve što bi moglo da ih stavi u centar pažnje.

Socijalna fobija može da se manifestuje kao izbegavanje situacija koja uključuje sukob sa kolegama, posebno izbegavanje sukoba sa autoritetom, kao što su: šef, direktor, menadzer, policajac, supružnik.   Medjuljudske raspave ili sukobi mogu dramatično povećati simptome socijalne fobije/socijalne anksioznosti, donoseći sa sobom intenzivan strah i nelagodu.

Efekat socijalne fobije može biti toliko uporan i neprijatan da osoba posrne za alkoholom kao za oblikom samopomoći. Masovna je pojava da ljudi koji imaju socijalnu fobiju/anskioznost ublažavaju neprijante simptome i nalaze olkšanje u alkoholu, kako bi se  “opustili malo”.

Tokom vremena socijalna fobija lako može da se razvijaju u depresivni poremećaj kao i u agorofobiju.

Strah od javnog nastupa (ili trema) je takođe oblik socijalne fobije (socijalne anksioznosti), ali  ipak  pojedinci koji imaju tremu mogu da vode  savršeno normalan život, bez problema sve do momenta  kada  se od njih zahteva da budu u centru pažnje (npr: da stoje pred drugima, da govore javno, da prikažu odredjenu veštinu itd.). U takvim situacijama, socijalna anksioznost  može da se pojavi  u punoj  snazi i svi poznati simptomi socijane fobije tada mogu da izbiju na površinu.

Socijalna fobija  je izazvana  zbog toga sto  osoba  brine sta će drugi misliti o njoj  i o njenim  sposobnostima, stim da svoje misli o sebi, projektuje na druge ljude.

Narcisoidnost i egocentričnost su glavne karakteristike socijalne fobije.

Najvažnije od svega jeste da je problem rešiv uz pomoć hipnoze.

Pozovite i uverite se sami!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

U osnovi Agorofobija leže panični napadi

9. March 2014. Comments Off on U osnovi Agorofobija leže panični napadi Panicni napadi

Koga I kako muče Panicni napadi

Stres je jedan od glavnih okidača panicnih napada. Moguće je da i sami prepoznamo određeni nivo stresa koji je prerastao naše mogućnosti da ga se oslobodimo, ali isto tako je moguće da je trenutak “okidač” odavno prošao i da ga se uopšte ne sećamo. Ponekad je upravo zato teško rešavati problem paničnih napada, jer u stvari ne znamo zašto nam se događaju, a ono racionalno u nama traži objašnjenje. Postoji mnogo relaksirajućih tehnika za snižavanje nivoa stresa i sve su korisne. Razumeti svoje stresove i naučiti kako se s njima nositi, može nam samo pomoći tokom života. No, panični napadi su najverovatnije samo kulminacija jednog dužeg stresnog perioda ili posledica  stresnog događaja s kojim je sve počelo. Nije važno KAKO i ZAŠTO su nas dostigli ti ružni panicni napadi, činjenica je da su sada ovde, nisu ugodni i želimo ih se rešiti. Prestanite se mučiti analizama vašeg detinjstva, odnosa s ljudima, analizom vlastite ličnosti, raščlanjivanjem onoga što je neko rekao i zašto, kakva je dijagnoza, kakva je prognoza, koja je najbolja tableta i sl. Panični napadi se hrane sami sobom, ne našom prošlošću. To je toliko čest poremećaj da muči i najinteligentnije među nama, čak i one najhrabrije. Oni su jednostavno u svojoj sveukupnosti posebni entitet. Sve ono što osećamo tokom napada je toliko snažno da je isto toliko zastrašujuće i onda nakon toga sledi jedna opšta anksioznost koja obeležava svaki naš dan. Ali to ne znaci da ludimo, da smo bolesni da nismo normalni …. činimo samo ono što nam se čini tako normalno i prirodno – borimo se protiv tog straha svim snagama želeći ga kontrolisati i uspostaviti kontrolu nad životom za koji nam se čini da ga gubimo. Zapravo nastojimo zaustaviti sav strah, a to je skoro pa nemoguće. Umesto toga pokusajmo ga prihvatiti, dopustiti da postane deo nas i na taj način zaustaviti te preterane reakcije.

Dakle nije prostor ili situacija ono što panicni napadi jesu, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti

Najvažnije je znati da nam ništa spolja ne uzrokuje taj strah i napade, nikakva situacija ili misao, nikakav prostor, auto, nikakva strana senzacija u telu, u očima, stomaku, glavi, oko srca, nikakvi pretrpani prostor, nije ni moždani tumor, ni rak, ni nervni slom … mi ih sami uzrokujemo! Misliti da nam određena situacija ili prostor izaziva napad je pogrešno. Naravno da nam je svima jasan strah u određenom prostoru ili situaciji ako smo tamo prvi put doživeli napad. Dakle nije prostor ili situacija ono što izaziva panicni napad, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti. Moramo znati da sve dolazi iz nas. Svi mi preuveličavamo strane senzacije u sopstvenom telu dajući im veliku važnost i prioritet. Udaljavamo se od svakodnevnog života, koji smo imali pre napada, nastojeći se sakriti od života koji sledi. Ne znam da li vam je teško prihvatiti činjenicu da nisu situacije, osećaji, prostori krivi za napade? Ali ključ je upravo u tome, prestati se SAKRIVATI od njih i konačno im se prepustiti. To vam je kao da napustite sujeverje i prihvatite racionalni pristup. Šta se dešava kad smo svesni nekih čudnih senzacija u telu (obično uzrokovanih napetošću)? Počinjemo se brinuti zato što nam se čini da dolaze neočekivano. I umesto da tražimo uzroke napetosti, tražimo uzroke svoga straha. Zašto se bojim? Ako nam neko preti na bilo koji način, možemo razviti strah od te osobe. Kad vidimo na ulici znak za opasnost trudimo se da vozimo pažljivije. Ali za nove senzacije tipa srce koje lupa kao ludo, ubrzano disanje, bolovi u mišićima, zamagljeni vid, ono čudno stanje koje liči vrtoglavici, a opet nije vrtoglavica, glavobolja, mučnina …. svi mogući simptomi preopterećenja (stresom, poslom, nespavanjem i sl) –  kad im nalepimo etiketu nepoznatog uzroka, reagujemo strahom. Ovaj novi strah izgleda da nema uzroka, izvora, ni smisla!  Za sve nas dolazi kao iz vedra neba. Posto je nepoznatog uzroka, analiziramo ga i nasa zabrinutost postaje naglašenija. Može se dogoditi da ovo nepoznato osećanje straha projektujemo u budućnost i kako ćemo se osećati u budućnosti i tu počinjemo sa “A, šta ako” pitanjima – hipotetičnim situacijama da bi ustanovili kako ćemo se osećati u budućnosti ako isti strah bude prisutan. I tako zabrinutost postaje beskrajna pošto ne uspevamo odgonetnuti uzroke. I naravno malo ko ne počne izmišljati uzroke tipa tumori, rak… I u tom trenutku nam se čini da je uistinu u opasnosti nas život, a ako ne onda život sigurno mentalno zdravlje. Ovaj doživljaj pretnje pokreće i jednu sasvim telesnu funkciju koja preuzima od nas tu brigu – nas simpatički (autonomni) nervni sistem (SNS), koji je odgovoran za naše preživljavanje – brine se o otkucajima srca, krvnom pritisku, siri nam zenice, siri bronhije tokom disanja, pretvara pohranjeni skrob u šećer, sprečava probavu i gastrointestinalne aktivnosti, opušta mišiće bešike i debelog creva … jednom rijeci priprema nas za bežanje Ili za bitku. S ovim beži ili se bori odgovorom puni nas intenzivnim strahom koji je toliko snažan da je prvobitni odgovor pobeći i sakriti se. Ali kuda? Ne znamo ni kuda pobeći i još manje zašto. Zamislite istu ovo reakciju naših dalekih rođaka koji su živeli u pećinama koji su se našli s planinskim lavom za leđima ili ispred ogromnog medveda. Najednom reakcija ima jako puno smisla. SNS ne možemo svesno kontrolisati, ali zato je jako pod uticajem naših misli i verovanja (sa kvakom da ga ne možemo kontrolisati).

Panicni napadi nisu ništa drugo nego nas SNS koji je preuzeo kontrolu da se brine za nas

I ne možemo ga zaustaviti. Nemamo nikakvu svesnu kontrolu kad SNS preuzme. Kad do toga dođe svaki pokusaj preuzimanja kontrole samo pogoršava situaciju i čini da duže traje. Naprotiv, ako prestanemo pokušavati preuzeti kontrolu sve prestaje. I to je svetlo na izlazu iz tunela. Važno je znati da se ovo opisano može dogoditi svakome, nema veze jeste li osobe slabe volje, osetljivi, ovakvi ili onakvi. Moram potražiti spisak slavnih osoba koje su patile od ovog poremećaja, do tada verujte mi na reč u visokom smo društvu! SNS je nasa zaštita, kao vrstu nas je doveo do današnjih dana. No, kako se brinemo i fokusiramo sve naše misli i energiju na nepoznate uzroke, SNS mora da preuzme stvar u svoje ruke. Početni preveliki stres proizvodi fizičku reakciju kojom započinje preterana zabrinutost, koja potiče SNS da reaguje kad se počnemo osećati ugroženima. Visoki nivo zabrinutosti pokreće mehanizam za preživljavanje SNSa. To je normalna reakcija našeg tela na nas strah. SNS se održava u stanju budnosti našom zabrinutosti i strahom. Strah od sledećeg paničnog napada u osnovi postaje razlog da SNS reaguje. To je jedan kružni proces. Prihvatiti paniku, ne sprečavati je,  pokazuje našem SNS da je sve u redu, nema potrebe za brigom i pripremanjem tela na reakciju kada nadolaze panicni napadi.

Depresija stanje savremenog doba

5. March 2014. Comments Off on Depresija stanje savremenog doba Depresija

Depresija stanje savremenog doba

Šta je depresija?

Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste,  nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana osećanjima koje nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju  imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se ostvari uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili zla da ne zaslužuje da živi ili da je njen život besmislen. Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su upitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

Danas se pod nazivom “depresija” kriju različiti kognitivni, afektivni, psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu sa definicijom koju smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je u depresiji zato što je uveren da je neadaptacija njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno besmisleno i pokvareno mesto.

sta je deoresija

Depresija se može upoznati  kroz osnovne simptome

  • Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period  pre  bolesti.
  • Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekad oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan.
  • Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u čemu je bolesnik pre uživao.
  • Strah se javlja kod mnogih depresivnih osoba, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše dogoditi.
  • Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom.
  • Loše misli najčešće o bolesti, samoubistvu i smrti.
  • Teškoće u donošenju odluka.
  • Niska energija i brzo umaranje.
  • Osjećaj krivice, bezvrednosti i bespomocnosti.
  • Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
  • Razdražljivost.
  • Nemogućnost opuštanja.
  • Gubitak telesne težine ili gojaznost.

Uzroci depresije

Ponekad je depresija nasledna bolest a naročito bipolarni tip. Veoma je često da i kod drugih tipova depresije saznamo da je neko od predaka bio tankih živaca ili je bolovao od drugih psihičkih poremećaja.

Svaki čovek može oboleti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja, oni koji teže podnose nepravdu i kritiku, depresija se češće javlja.

Izloženost hroničnom stresu menja funkciju i gradju mozga i mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa, kod mnogih depresija.

Sta je hipnoterapija?

1. March 2014. Comments Off on Sta je hipnoterapija? Hipnoterapija

Hipnoterapija je jedinstvena metoda koja Vam pruža mogućnost da se vratite kroz vreme(u podsvest koja čuva sva vaša sećanja) sve do onih situacija i dešavanja koje su izazvale Negativna osećanja i pogrešne stavove u Vama. Regresivnom Hipnozom koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog Uma da ponovo oživi prošle situacije koje kao da se ponovo dešavaju i iscelimo stare rane.

sta je hipnoterapija

Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite

Polazeći od sadašnjih situacija i fokusirajući se na Vaša osećanja u vezi njih krećemo iz sadašnjosti unazad prateći trag negativnih osećanja. I što dublje ulazimo u prošle situacije trag osećanja je sve jasniji i nepogrešivo nas vodi do situacije gde je nastao.
Sa svakom novom-starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vašim sadašnjim znanjem i životnim iskustvom. Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite. To emotivno pražnjenje menja u Vama doživljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vaši stavovi. Kao rezultat emotivnog pražnjenja sva stara nekad loša iskustva transformišu se u iskustva koja Vam daju emotivnu snagu i kao rezultat toga Vi imate potpunu kontrolu nad Vašim životom.

Hipnoterapija je izuzetno interesantan proces koji vam donosi olakšanje, duboki unutrašnji Mir i Harmoniju i trajno eliminiše probleme koji su vas mučili.

Sad Vam je  jasno da je Hipnoterapija  100% Vaše potpuno prirodno stanje, odnosno Vaša unutrašnja komunikacija sa samim sobom. Vi ste ti koji bira da Vam se to stanje i dogodi. Zato što je to Vaša unutrašnja komunikacija sa sopstvenim osećanjima. U celoj toj priči Ja sam samo vodič. Vi možete prekinuti ovaj proces u svakom trenutku čak i sa najmanjom idejom da ne želite da Vam se  dešava.
Naš život se sastoji od neograničenog broja situacija. Svaka od tih situacija izaziva neka osećanja u nama. Ključ uspeha se ogleda u našoj sposobnosti fokusiranja na “Dobra osećanja’’ , a pri tome se maksimalno oslobađati “Negativnih osećanja’’, nikako ih ne potiskivati duboko u sebe. Upravo zato, setite se mojih reči: “Sva naša osećanja kako dobra tako i loša, traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo’’, prepustite se putovanju gde ce Vas vodic biti hipnoterapija.

Lečenje Socijalne fobije

28. February 2014. Comments Off on Lečenje Socijalne fobije Socijalne Fobije

Lekovi i antidepresivi u lečenju socijalne fobije

Ako odete kod psihijatra da  traže pomoć za vaše socijalne fobije ili  anksiozni poremećaj dobićete  lekove. Ovo može biti velika pomoć u kratkom roku. Međutim, dugotrajna upotreba može imati neprijatne ili štetne sporedne efekte. Benzodiazepini imaju anti-anksiozne svojstva i redovno se preporučuje za lečenje stresa i socijalne fobije. Nažalost, dok takvi lekovi mogu da pomognu u početku uz simptome socijalne fobije, preterana upotreba može da dovede do pogoršanja. Prekomerna upotreba može da izazove pojavu paničnog poremećaja ili pogoršati simptome. alkohola ili zavisnost lekova je odgovoran za oko polovinu svih slučajeva tretiranih mentalnog zdravlja kod oboljenja kao što su napad panike.

lecenje socijalne fobije

Mnogi moji  klijenti koji dolaze u potrazi za rešenjem za svoje socijalne fobije su već bili kod lekara I dobili recept, ali svesni da lekovi nedaju trajno rešenje i spremni su da pronađu trajni  izlaz i koji će ih osloboditi od socijalne fobije. Farmaceutske kompanije su spremni da promovišu Antidepresivi kao ključ. U najboljem slučaju, Antidepresivi mogu samo ublaže  anksioznost, i obično problem se vraća čim prestane se sa upotrebom lekova. Klinička ispitivanja pokazuju da je hipnoterapija efikasnija od lekova u dužem vremenskom periodu. Nedavno su naučnici izjavili da postoje ozbiljne sumnje u pogledu efikasnosti lekova. Da biste saznali više, možete pročitati istinu o antidepresiva. Ako je socijalna anksioznost uništava vaš život, ne patite u tišini. Možete početi proces suočavanja sa socijalnom fobijom i vodii normalan život. Molim vas da me kontaktirate da saznate više o tome kako hipnoterapija može da pomogne. Pa hajde, probajte! Prevazilaženje socijalne fobije!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Uzroci anksioznih poremećaja

10. February 2014. Comments Off on Uzroci anksioznih poremećaja Anksioznih Poremecaja

Uzroci anksioznih poremećaja

anksioznih poremećaja

 

 

 

 

 

Dugoročni, predisponirajući uzroci anksioznih poremećaja

1. Nasleđe
2. Okolnosti u detinjstvu
• Roditelji prenose preobazriv pogled na svet
• Roditelji su suviše kritični i postavljaju preterano visoke zahteve
• Emocijonalna nesigurnost i zavisnost
• Roditelji sputavaju samopotvrđivanje
3. Nagomilan stres

Biološki uzroci anksioznih poremećaja
1. Fiziološke osnove panike
2. Napadi panike
3. Generalizovana anksioznost
4. Opsesivno-kompulsivni poremećaj
5. Zdrastvena stanja koja doprinose nastanku anksioznosti i napada panike

Kratkotrajni uzroci – „okidači“ anksioznih poremećaja
1. Stresori koji ubrzavaju napade panike
• Značajan lični gubitak
• Značajna životna promena
• Stimulansi i opojne droge
2. Uslovljavanje i poreklo fobija
3. Trauma, jednostavne fobije i posttraumatski stresni poremećaj

Održavajući uzroci anksioznih poremećaja
1. Izbegavanje fobičnih situacija
2. Anksiozan unutrašnji govor
3. Iskrivljena uverenja
4. Potisnuta osećanja
5. Nedostatak asertivnosti
6. Nedostatak sposobnosti za brigu o sebi
7. Mišićna napetost
8. Stimulansi i drugi faktori u ishrani
9. Visoko stresan način života
10. Nedostatak smisla ili svrhe života

Strana 1 od 512345»
2016 © psihoBata - Hipnoza, Depresija, Anksioznost