Test za anksioznost.

Test za anksioznost.

Da li ste se do sada susreli sa kliničkim testom za anksioznost?

Upitnik koji je pred vama konstruisan je da bi Vam pomogao da utvrdite sa kojim se tačno anksioznim poremećajem sučavate. Upitnik je zasnovan na zvaničnoj klasifikaciji anksioznih poremećaja koju koriste stručnjaci za mentalno zdravlje, poznatoj pod nazivom „DSM – IV“ (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje – četvrto izdanje).

Da li znate zašto se neki ljude brzo i trajno eliminišu anksioznost dok se drugi sa ovim problemom neuspešno bore godinama? Šta čini tu razliku? Ne, nije u pitanju, ni upornost, a nema ni sreća mnogo veze sa tim. Ono što danas jednu osobu izdvaja iz mase i čini je uspešnom jeste spremnost da se suoči sa problemom, spremnost da reši problem, spremnost na akciju …

Besplatno i na lak način otkrite da li ste anksiozni.

Da li ste spremni da se suočite sa pitanjima iz upitnika kako bi ste napokon saznali da li ste anksiozni i/ili koji oblik anskioznog poremećaja je kod Vas prisutan? Ukoliko ste odlučni da se oslobodite anksioznosti popunite prijavu koja se nalazi na desnoj strani ekrana. Sve sto treba da uradite da bi ste odradili test za anksioznost jeste da nam pošaljete zahtev i mi ćemo na Vašu e-mail adresu da pošaljemo link sa kojeg mozete da pristupite testu. Nakon što odgovorite na sva pitanja biće nam potrebno 24h da pregledamo i analiziramo dobijene odgovore kako bi smo došli do zaključaka da li imate anksioznost ili koji tačno oblik anksioznosti je kod Vas prisutan. Dobijene odgovore prosledićemo na Vašu mail adresu.

Veliki broj ljudi koji trpi anksioznost ostaje uskraćen za adekvatan psihodijagnostiku pa samim tim ostaju uskraćeni i za efikasno rešenje problema. Istraživanja koja je sproveo Nacionalni institut za mentalno zdravlje pokazala su da anksiozni poremećaji spadaju u najučestalije mentalne probleme. U protekloj godini, oko 17% populacije patilo je od napada panike, fobija ili drugih anksioznih poremećaja. Međutim samo mali procenat ljudi se podvrgne terapiji.

Ovaj upitnik je tu da bi vam pomogao da utvrdite sa kojim se tačno anksioznim poremećajem suočavate. Otkrivanje problema je već pola rešenja… A za kompetno rešenje problema potrebna Vam je pomoć stručnjaka.
Želimo da ponudimo svim ljudima koji prolaze kroz anksioznost, pouzdanu, preciznu i besplatnu psihodijagnostiku jer uslov za efikasno izlečenje od anksioznosti jeste precizno dijagnostikovanje problema..

Još jednom sve činjenice o testu

  •  Testiranje je besplatno
  •  Potrebno samo 10 min da obavite testiranje
  •  Ovim testom dobićete pouzdane i validne informacije
  •  Testiranje se obavlja preko računara
  •  Rezultate testa dobićete na Vašu mail adresu

 

Klinicki test za anksioznost DSM-IV

Prijavi se i testiraj se!




 

Bolujete od anksioznosti
Testirajte se SADA!

 

Šta Klijenti Kazu O Testiranju

„Milica – Novinar“

Test je najpametnija stvar koju sam mogla da uradim jer sam shvatila da psihijatri nemaju ni vremena ni volje da se bave sa svakim pacijenotom.

„Nikola – Bankar“

Mnogo mi znači što je test klinički, danas toliko ima nekih testova na netu za koje ne znam odakle potiču i ko je autor. Ipak svako bi trebalo da radi posao za koji se specijalizovao.

„Violeta – Student Farmacije“

Test je odličan sve mi je pogodio. Dobila sam rezultat „Agorafobija bez predhodnog paničnog poremećaja“, jedna od situacija je da mogu da vozim po gradu, ali se plašim da vozim van grada iz straha da ću izgubiti kontrolu…Nikada nisam dozivela panični napad ali se plašim da bi mogao da mi se desi… 

Strah od ludila, strah od smrti

Strah od ludila, strah od smrti

Strah od  ludila

ako nam se tokom paničnog ataka javi i tz. depersonalizacija-derealizacija gde nam okolina ili mi sami, izgleda čudno, nekako drugačije i izmenjeno. To je samo jedna od tegoba koje se javljaju tokom jake emocije, ali osobe koje nemaju podatak da se radi samo o neprijatnom simptomu a ne predznaku teške mentalne bolesti, doživljavaju ovakve epizode kao najstrašnije iskustvo koje su imali u životu. Na sreću, sve ovo prolazi nakon uspešnog hipnoterapijskog  tretmana.

strah od ludila, strah od smrti

Strah od smrti

mogu biti i malo drugačiji, poput onih koji se javljaju kod hipohondrije, gde osobe veruju da su obolele od teške bolesti, od koje se ne umire odmah, nego polagano i u velikom procentu – poput raka, AIDS-a, hemofilije i sl. Njih je teško razuveriti, jer stalno sumnjaju da su rezultati medicinskih istraživanja koji nisu pronašli nikakvo telesno oštećenje pogrešni, te menjaju lekare i odlaze na brojna ispitivanja i bolnička lečenja.

I strah od ludila se ne javljaju samo kod paničnog poremećaja, već se mogu videti i kod tz. depersonalizacionog poremećaja, gde u kliničkoj slici dominira osećaj nerealnosti. Recimo, osoba ima utisak kao da joj je telo vazdušasto, kao da su joj ruke lake kao pero, da svet gleda kao kroz staklo, da je kao u nekom filmu i posmatrač svega što se oko nje dešava a ne neposredni učesnik i sl. Ono što je suština je da sve ove i još veliki broj drugih veoma neprijatnih doživljaja, osoba opisuje sa „kao da“ jer ih je veoma teško moguće opisati obzirom da su neobični i čudni, a sve vreme shvata da je to posledica psihičkog problema a ne realnost. Zbog ovako neobičnih iskustva retko se odluče da se jave lekaru, ili kad dodju, ne daju potatke o tome već o posledičnim tegobama – recimo o strahu, poremećaju sna, napetosti i sl. Ovaj strah  spada u grupu neurotičnih poremećaja.

3Iako su sve napred navedena stanja, strah za osobu koja ih ima veoma neprijatno, one se tretiraju, leče.

Uspeh je veći kada strah  kraće traje, odnosno ako se ranije jave psihologu. Zbog predrasuda i odbijanja da se na vreme jave psihologu, mnogi strahovi  prelaze u hronična stanja, kada je ponekad potreban tretman i do kraja života. Da je na vreme započet tretman, te osobe bi nastavile dalje da žive bez tegoba ili, eventualno, sa blagim tegobama koje ih ne remete.

Čak i kad se radi o teškim psihijatrijskim poremećajima, kada se na vreme počne lečenje propadanje ličnosti je znatno manje i očuvanost funkcionalnosti duža. I kod najtežih psihijatrijskih oboljenja adekvatna terapija sprečava bolnička lečenja, pojavu neadekvatnog ponašanja usled napredovanja bolesti i česta pogoršanja. Najnovija istraživanja govore čak i o mogućem zaustavljanju ili usporavanju procesa kod psihoza ako se skrati vreme od pojave prvih simptoma i početka tretmana, tako i strah.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Šta je socijalna fobija?

Socijalna fobija je jedna od najčešćih fobija u savremenoj društvenoj sredini. Socijalna fobija je strah od toga da će nas drugi protumačiti kao nesposobne, smotane, glupe ili lude. Ljudi koji imaju socijalnu fobiju imaju osećaj da šta god da rade sve će biti primećeno od strane drugih.

U suštini, socijalna fobija je strah od ljudi. Ako patite od socijalne fobije/socijalne anksioznosti, taj strah postaje stvarno faktor koji izuzetno kvari kvalitet života.

Simptomi socijalne fobije:

  • suva usta
  • crvenjenje
  • nemogućnost uriniranja  u javnim toaletima
  • dijareja
  • mucanje
  • znojenje (dlanova, ispod pazuha, čelo, lice, čitavo telo)
  • lupanje srca

Na kraju krajeva, nabrojani simptomi kada počnu da se manifestuju dok ste okruženi ljudima, mogu da  stvore toliku neprijatnost koja može da naraste čak i do pravog napada panike.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Osobe  sa socijalnom fobijom, mogu da organizuju ceo svoj život tako da izbegavaju situacije u kojima može doći do socijalne interakcije.   To može da uključuje izbegavanje korišćenja mobilnih telefona           ( kuckanje ili pisanje pred drugima),  potpisivanje svog imena, izbegava slavlja, proslava i okupljanja,  kao sve što bi moglo da ih stavi u centar pažnje.

Socijalna fobija može da se manifestuje kao izbegavanje situacija koja uključuje sukob sa kolegama, posebno izbegavanje sukoba sa autoritetom, kao što su: šef, direktor, menadzer, policajac, supružnik.   Medjuljudske raspave ili sukobi mogu dramatično povećati simptome socijalne fobije/socijalne anksioznosti, donoseći sa sobom intenzivan strah i nelagodu.

Efekat socijalne fobije može biti toliko uporan i neprijatan da osoba posrne za alkoholom kao za oblikom samopomoći. Masovna je pojava da ljudi koji imaju socijalnu fobiju/anskioznost ublažavaju neprijante simptome i nalaze olkšanje u alkoholu, kako bi se  „opustili malo“.

Tokom vremena socijalna fobija lako može da se razvijaju u depresivni poremećaj kao i u agorofobiju.

Strah od javnog nastupa (ili trema) je takođe oblik socijalne fobije (socijalne anksioznosti), ali  ipak  pojedinci koji imaju tremu mogu da vode  savršeno normalan život, bez problema sve do momenta  kada  se od njih zahteva da budu u centru pažnje (npr: da stoje pred drugima, da govore javno, da prikažu odredjenu veštinu itd.). U takvim situacijama, socijalna anksioznost  može da se pojavi  u punoj  snazi i svi poznati simptomi socijane fobije tada mogu da izbiju na površinu.

Socijalna fobija  je izazvana  zbog toga sto  osoba  brine sta će drugi misliti o njoj  i o njenim  sposobnostima, stim da svoje misli o sebi, projektuje na druge ljude.

Narcisoidnost i egocentričnost su glavne karakteristike socijalne fobije.

Najvažnije od svega jeste da je problem rešiv uz pomoć hipnoze.

Pozovite i uverite se sami!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Lečenje Socijalne fobije

Lečenje Socijalne fobije

Lekovi i antidepresivi u lečenju socijalne fobije

Ako odete kod psihijatra da  traže pomoć za vaše socijalne fobije ili  anksiozni poremećaj dobićete  lekove. Ovo može biti velika pomoć u kratkom roku. Međutim, dugotrajna upotreba može imati neprijatne ili štetne sporedne efekte. Benzodiazepini imaju anti-anksiozne svojstva i redovno se preporučuje za lečenje stresa i socijalne fobije. Nažalost, dok takvi lekovi mogu da pomognu u početku uz simptome socijalne fobije, preterana upotreba može da dovede do pogoršanja. Prekomerna upotreba može da izazove pojavu paničnog poremećaja ili pogoršati simptome. alkohola ili zavisnost lekova je odgovoran za oko polovinu svih slučajeva tretiranih mentalnog zdravlja kod oboljenja kao što su napad panike.

lecenje socijalne fobije

Mnogi moji  klijenti koji dolaze u potrazi za rešenjem za svoje socijalne fobije su već bili kod lekara I dobili recept, ali svesni da lekovi nedaju trajno rešenje i spremni su da pronađu trajni  izlaz i koji će ih osloboditi od socijalne fobije. Farmaceutske kompanije su spremni da promovišu Antidepresivi kao ključ. U najboljem slučaju, Antidepresivi mogu samo ublaže  anksioznost, i obično problem se vraća čim prestane se sa upotrebom lekova. Klinička ispitivanja pokazuju da je hipnoterapija efikasnija od lekova u dužem vremenskom periodu. Nedavno su naučnici izjavili da postoje ozbiljne sumnje u pogledu efikasnosti lekova. Da biste saznali više, možete pročitati istinu o antidepresiva. Ako je socijalna anksioznost uništava vaš život, ne patite u tišini. Možete početi proces suočavanja sa socijalnom fobijom i vodii normalan život. Molim vas da me kontaktirate da saznate više o tome kako hipnoterapija može da pomogne. Pa hajde, probajte! Prevazilaženje socijalne fobije!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Strah od straha

Strah od straha

Strah od straha

Takav strah je nešto najgore šta možemo sebi uraditi. Sa svim našim negativnim osećajima moramo biti tolerantni pa tako i sa ovim. Razne nesretne prilike kroz naš život su nas učinile plašljivim tako da i sama pomisao na budućnost ili neke buduće događaje u nama stvara strah kako ćemo reagovati na njih. Toliko ih ponavljamo da nam postaju svakodnevnica. Pobediti ih možemo samo drugačijim načinom razmišljanja(optimizmom). Nisu toliko važne okolnosti oko nas niti problemi s kojima se susrećemo nego naš stav prema njima. Mnogi ljudi se boje npr. zmija,a neznaju da im mnogo više šteti taj strah nego ugriz zmije(osim nekih ekstraotrovnih a njih kad nas nema). Mnogi se boje morskih pasa a neznaju da u svetu broj nastradalih od njih je jako malo. S druge strane niko se ne boji da sedne za volan pijan ili drogiran a tu je mnogo veća opasnost. Opravdani strah je dobar i čuva nas od neprilika ali on je neuporedivo manji od naših iluzornih strahova. Ne postoji osoba koja nema svojih problema i neprilika ali kad ih hrabro pogledamo u oči gubi se taj strah od straha. Tada nam je bol neuporedivo manja pa kažemo:“..gde ste problemi da vam pokažem ko sam..“. Život nam tada postaje radostan izazov jer i ako pogrešimo nije greh. Bolje pokušati i pogrešiti nego ne pokušati ništa. Greške nam postaju pouka i jedini put unutarnjem miru. Greška nema smisla ako ne izvučemo pouku. Kad se odreknemo želje da budemo savršeni problemi neće otići odmah ali ih se nećemo panično bojati već hrabro krenuti u nove izazove.

strah od straha

Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama

Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu, nego se prepustiti da nas vodi strah.