Test Big 5
Zakažite testiranjeDa li nasleđujete tipove ličnosti od Vaših roditelja ili ih Vi formirate tokom odrastanja? Odgovor je i jedno i drugo. Na formiranje strukture ličnosti uticaj imaju geni u okolina. Prema istraživanjima postoje 5 osnovnih tipova ličnosti: otvoreni, savesni, ekstrovertni, prilagodljivi i neurotični. Kod većine formirana ličnost se sastoji iz svih ovih tipova, ali je jedan tip uvek dominantan. Psihologija ličnosti je jedna od najzanimljivih grana psihologije koju psiholozi vole da iztražuju. Psiholozi mogu da pomoću testova ustanove, daju dijagnozu i da po potrebi tretiraju određene poremećaje ličnosti.
Poremećaj ličnosti može jako negativno uticati na svakodnevni život osobe jer diretno utiče na tok njegovih misli, na njegovo ponašanje kao i na stepen interakcije u međuljudskim odnosima.
Vaš sklop ličnosti je jedinstven i predstavlja ono što zaista Vi jeste. Vaš “personality” je odgovoran za Vaša interesovanja, kakav je Vaš karakter, kakve imate manire i uopšte kakav je Vaš način ponašanja u svakodnevnim situacijama. Sve ovo zajedno direktno utiče na to kakav je vaš odnos sa prijateljima, izbor partnera, izbor posla kojim se bavite.
Test “BIG 5” predstavlja osnovnih 5 tipova ličnosti:
1. Otvoreni za nova iskustva
Ovaj tip ličnosti je znatiželjan i radoznao. Izažena je znatiželja za druge ljude i okolinu, i “otvoreni” su za nova znanja i iskustva.
2. Savesni
Tip ličnosti kod kojih je izražena osobina brižnosti, dosta pažnje obraćaju na detalje. Planiraju unapred
3. Ekstrovertni
Ekstrovertni tipovi su energični i oni tu energiju crpe učestvovanjem u društvenim aktvinostima.
4. Prilagodljivi
Tip ličnosti koji će prihvatiti skoro sve samo da stvari teku glatko. Izbegavaju svađu. Spremni su da pomognu drugom u nevolji. Pošteni su i pažljivi.
5. Neurotični
Neurotični tipovi imaju tendenciju da su često uznemireni mislima koje vrte u svojim glavama. Često se osećaju ranjivo i nesigurno. Obična situacija može za njih predstavljati stres. Imaju često nagle promene raspoloženja.
Ovaj model je počeo da se razvija ’90-tih i koriste ga psiholozi, razni istraživači. Ova tema je takođe interesantna političarima i ljudima koji su na vodećim pozicijama. Primenu je našao i u raznim biznis sferama od strane profesionalaca. Najveću primenu ima naravno kod psihologa i koristi se da bi se eventualno identifikovao neki poremećaj ličnosti kod testiranog subjekta.
Pre svega cilj ovog testa je da bolje upoznate sebe. Imajte na umu da jedan test ne može da definiše osobu i ne može Vas u potpunosti opisati iako će mnoge stvari iz ovog testa biti merodavne. Cilj je da osvestite dobre i loše strane Vaše ličnosti i promenite kod sebe ono što želite. Postoje mnogi online testovi koji nisu detaljni i daju samo površne informacije na kraju testa. Takvi testovi nisu od neke validnosti. Samo obučeni i kvalifikovani profesionalci mogu da rade procenu testa i da daju dijagnozu.
Najčešće vrste misli koje izazivaju anksioznost
Uvod Bilo koja čudna situacija mora biti opažena kao opasna Situacija ili osoba nije bezbedna sve dok se ne dokaže da je bezbedna Uvek je najbolje da očekuješ najgore Moja sigurnost i bezbednost zavise od predviđanja i pripremanja za sve moguće opasnosti Ne mogu da...
Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost
Uvod Anksioznosti sami sabi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se...
Generalizovana anksioznost!
Uvod Generlizovana anksioznost kratak osvrt: Nemiri, osećaj kao da smo na „ivici“ Lako umaranje Teškoće u koncentraciji ili osećaj da nam je glava prazna Iritabilnost, razdražljivost Mišićna tenzija Poremećaj sna Sve su to simptomi koji su veoma poznati osobama...
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije je vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Trihotilomanija
Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj, poznatija kao poremećaj čupanja dlaka. Radi se o porivu za čupanjem dlaka sa delova tela- glave, trepavica, obrva, brade, pazuha, grudi, nogu i ostalih delova tela.
Test za anksioznost.
Uvod Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj momenat kada se, “zamislimo”, kada se...
Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!
Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje. Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike. Meta – analiza ,...
Strah od ludila, strah od smrti
Uvod Iako nam se tokom paničnog ataka javi i tz. depersonalizacija-derealizacija gde nam okolina ili mi sami, izgleda čudno, nekako drugačije i izmenjeno. To je samo jedna od tegoba koje se javljaju tokom jake emocije, ali osobe koje nemaju podatak da se radi samo o...