Postporođajna depresija

01Šta je postporođajna depresija?

Postporođajna depresija je složena mešavina fizičkih i emocionalnih promena i promena ponašanja koje se dešavaju kod nekih žena nakon porođaja. Dijagnoza se ne zasniva samo na vremenu između porođaja i početka simptoma, već i na težini depresije.

Postporođajna depresija je povezana sa hemijskim, društvenim i psihološkim promenama koje se dešavaju kada se rodi beba. Hemijske promene uključuju nagli pad hormona nakon porođaja. Tačna veza između ovog pada i depresije još uvek nije jasna. Ali zna se da se nivoi estrogena i progesterona, ženskih reproduktivnih hormona, tokom trudnoće višestruko povećavaju, a zatim naglo padaju nakon porođaja – u roku od nekoliko dana približavaju se nivoima od pre trudnoće.

Pored ovih hemijskih promena, socijalne i psihološke promene koje donosi rođenje bebe – neispavanost, nova odgovornost, promena identiteta i odnosa – dodatno povećavaju rizik od depresije.

02Tipovi postporođajnih promena raspoloženja

• Baby blues – prolazne promene raspoloženja u prvim danima posle porođaja
• Postporođajna depresija – teža i dugotrajnija depresija
• Postporođajna (postpartalna) psihoza – retko, ali hitno stanje

„Baby blues“ se javlja kod čak 70 odsto žena u danima neposredno nakon porođaja. Možda imate nagle promene raspoloženja, kao što je osećaj da ste veoma srećni, a zatim veoma tužni. Možete plakati bez razloga i osećati se nestrpljivo, nervozno, nemirno, uznemireno, usamljeno i tužno. Baby blues može trajati samo nekoliko sati ili do 1–2 nedelje nakon porođaja. Obično ne zahteva lečenje, a često pomaže pridruživanje grupi podrške ili razgovor sa drugim mamama. Ako simptomi traju duže od dve nedelje ili se pojačavaju, to više nije „blues“ i vredi se javiti stručnjaku.

03Postporođajna psihoza – hitno stanje

Postporođajna psihoza je veoma ozbiljna mentalna bolest koja može uticati na nove majke. Može se javiti brzo, najčešće u prvim danima ili nedeljama nakon porođaja. Žene mogu da izgube dodir sa stvarnošću, imaju slušne halucinacije (čuju stvari koje se zapravo ne dešavaju, na primer glas osobe koja priča) i sumanute ideje (snažno veruju u stvari koje su očigledno iracionalne).

Vizuelne halucinacije (viđenje stvari koje ne postoje) su ređe. Ostali simptomi uključuju nesanicu, osećaj uznemirenosti i ljutnje, nemir, hodanje tamo-amo i neobična osećanja i ponašanja.

Postporođajna psihoza je hitno medicinsko stanje. Ne čeka se da prođe – odmah se zove 194 ili 112, ili se ide u najbližu hitnu službu.

Ženama koje imaju postporođajnu psihozu potrebno je lečenje odmah i skoro uvek su potrebni lekovi, koje propisuje i prati psihijatar. Ponekad je potrebno bolničko lečenje, jer postoji opasnost da žena povredi sebe ili nekog drugog. Uz pravovremeno lečenje većina žena se oporavlja.

04Postporođajna depresija nije retka

Većina novopečenih majki doživljava „baby blues“ nakon porođaja. Otprilike 1 od 10 žena razvije težu i dugotrajniju depresiju nakon porođaja, a otprilike 1 od 1.000 žena ozbiljnije stanje – postpartalnu psihozu. Ni tate nisu imune: istraživanja pokazuju da oko 1 od 10 novopečenih očeva ima depresiju tokom godine u kojoj im se dete rodi.

Naravno, uobičajeno je osećati umor i biti posebno emotivan posle porođaja – to je veliki događaj posle kog se život menja iz korena. Posebno ako je u pitanju prvo dete, period odmah nakon rođenja ključan je za prilagođavanje i povezivanje majke i deteta. Uobičajena je i nervoza zbog praćenja svakog detalja vezanog za dete i njegov razvoj. Međutim, ako je stres koji osećate preveliki ili se osećate kao da ste bez energije, vredi se posavetovati i ustanoviti da li je postporođajna depresija uzrok.

Postporođajna depresija se može pojaviti odmah nakon porođaja, a u nekim slučajevima i do 12 meseci kasnije. Može se javiti i posle pobačaja. Iako obično pogađa žene, javlja se i kod muškaraca. Nastaje pod uticajem hormonskih promena, stresa i iscrpljenosti, i samog porođaja kao trenutka koji menja život. Bez obzira na uzroke, posledice su ozbiljne i roditelji koji osećaju simptome treba da potraže pomoć.

05Kako nam postporođajna depresija može naškoditi

Simptomi variraju od osobe do osobe, ali većina prijavljuje stalni osećaj neispavanosti i umora, probleme sa snom, smanjen ili izgubljen apetit, slabost i gubitak energije, anksioznost, utučenost, preteranu emotivnost, nisko samopoštovanje, osećaj nesposobnosti da se brine o novorođenčetu i stid zbog teškoća da se izbori sa situacijom. Najčešći znaci su:

• problemi sa spavanjem (i kada beba spava)
• promene apetita
• težak umor
• niži libido
• česte promene raspoloženja

Ova osećanja mogu sprečiti majku da uživa u periodu koji bi trebalo da bude srećan. Postporođajna depresija pogađa samopouzdanje, često baš u vezi sa majčinstvom – osoba sumnja u svoje kvalitete kao roditelja. Ako se depresija zakomplikuje, može uticati na sposobnost majke da brine o detetu. Usled uverenja da nije sposobna, majka može izbegavati brigu o detetu, što vodi distanciranju i otežanom povezivanju. Neke žene se povlače u sebe, a neke pomišljaju da pobegnu ili imaju suicidne misli. Zato, ako bilo koji od ovih simptoma prepoznajete kod sebe, molim vas da na vreme potražite stručnu pomoć.

06Uticaj postporođajne depresije na porodicu

Postporođajna depresija pogađa i porodicu. Majke se ponekad povlače i distanciraju od roditelja i drugih članova porodice, jer sumnjaju u svoje sposobnosti i osećaju stid. U nekim slučajevima postanu zavisne od porodice, jer osećaju da nisu sposobne same da se staraju o bebi. Oba ishoda imaju negativan uticaj na odnose i samopouzdanje majke.

Depresija utiče i na odnos između majke i oca deteta. Tenzija i frustracija mogu nastati iz nerazumevanja, stresa i iscrpljenosti oba roditelja. Samo prepoznavanje i dijagnostikovanje depresije pomaže da partneri imaju više razumevanja i strpljenja jedno za drugo.

Što se tiče odnosa majke i deteta, važno je zapamtiti da je dete veoma malo i da, ako se depresija leči i majka se oporavi, malo je verovatno da će dete imati bilo kakvo sećanje na te teškoće. Mnoge žene brinu da li će veza sa detetom biti jaka, ali u većini slučajeva depresija koja se leči nema trajan uticaj na taj odnos. Rizik je veći uglavnom kod težih oblika, kada se pomoć ne potraži.

07Kako partner i porodica mogu da pomognu

Podrška bližnjih je jedan od najvažnijih činilaca oporavka. Partner i porodica često prvi primete promene – i mogu mnogo da učine:

• preuzmite deo noćnih buđenja, kako bi majka imala bar jedan duži blok sna
• pomozite oko obroka, kućnih poslova i obaveza, bez čekanja da vas zamoli
• slušajte bez osuđivanja i bez rečenica tipa „trebalo bi da budeš srećna“
• podstaknite je da se javi stručnjaku i ponudite da idete zajedno
• obratite pažnju i na sebe – i očevi mogu imati postporođajnu depresiju

Partneri navikli na veliki tempo – sportisti na pripremama, preduzetnici, ljudi na zahtevnim pozicijama – često nesvesno nastave „po starom“. Tih nekoliko meseci posle porođaja vredi planirati kao tim, jer tada podrška znači najviše.

08Postporođajna depresija – lečenje i kako terapija može da pomogne

Ključno je da potražite pomoć, podršku i savetovanje ako osetite simptome postporođajne depresije. Prilika da razgovarate o svojim osećanjima sa nekim ko ne sudi i nije pristrasan, kao što je terapeut, donosi veliko olakšanje. Nema potrebe da se osećate neprijatno jer tražite pomoć – svakome je s vremena na vreme potrebna, a rano majčinstvo je posebno stresno razdoblje u kojem savetovanje i terapija imaju važnu ulogu.

Najbolji ishodi postižu se kada psihoterapeut sarađuje sa ginekologom, izabranim lekarom i, kada je potrebno, psihijatrom. Ginekolog prati telesni oporavak i hormonski status, a ako su potrebni lekovi, o njima odlučuje psihijatar, uzimajući u obzir i dojenje. Lekove nikada ne započinjite i ne prekidajte sami. Više o pristupu pročitajte na stranici Terapija postporođajne depresije.

Terapija će vam pomoći da povratite samopouzdanje i oslobodite se strahova. Bilo da je reč o nekoliko manjih, na prvi pogled beznačajnih simptoma ili o težem obliku, vreme je da potražite pomoć. Uz stručnu podršku većina majki se oporavi, povrati snagu i počne da uživa u majčinstvu.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.