Poznate ličnosti i hipnoza

01Zašto nas zanima kako poznati koriste hipnozu

Kada čujemo da je neki glumac, sportista ili umetnik koristio hipnozu, ona nam odjednom deluje bliže i manje tajanstveno. Ako je pomogla njima, možda može i nama.

Oko poznatih ličnosti i hipnoze kruži mnogo priča. Neke su dobro dokumentovane – sami akteri su o njima govorili u intervjuima ili su zabeležene u biografijama. Druge su vremenom preuveličane, prepričavane s portala na portal, pa se danas teško može utvrditi šta je zaista bilo.

Zato smo u ovom tekstu zadržali samo primere koji su, prema dostupnim izvorima, javno poznati i često navođeni. Cilj nije da slavna imena „dokažu“ da hipnoza deluje, već da pokažemo koliko su različiti razlozi zbog kojih ljudi posežu za njom: navike, strah, koncentracija, oporavak posle krize.

02Hipnoza i ostavljanje pušenja

Najčešća tema u pričama o poznatima i hipnozi je pušenje. To ne iznenađuje – pušenje je duboko ukorenjena navika, a hipnoza radi upravo sa automatskim obrascima ponašanja.

• Matt Damon je, prema dostupnim izvorima, javno govorio u televizijskim emisijama da mu je hipnoza pomogla da ostavi cigarete.
• Ellen DeGeneres je govorila javno da je pušenje ostavila uz pomoć hipnoze, a seansa sa hipnoterapeutom bila je deo njene emisije.

Ovi primeri pokazuju nešto važno: hipnoza ne „oduzima“ želju čarobnim štapićem. I kod poznatih je ona bila podrška odluci koju su već doneli – pomogla im je da promene odnos prema cigareti i lakše izdrže prve nedelje.

03Kada strah ili telo stanu na put poslu

Mnoge poznate ličnosti imale su strah od javnog nastupa, tremu pred kamerom ili telesne reakcije koje su im otežavale rad. Strahovi se uglavnom ne nalaze u logici, već u podsvesnim, naučenim reakcijama – zato samo „uveravanje sebe“ često ne pomaže.

Jedan primer koji se često navodi je Kevin Costner: prema dostupnim izvorima, tokom snimanja filma na otvorenom moru angažovao je hipnoterapeuta kako bi lakše podnosio morsku bolest. To je dobra ilustracija praktične strane hipnoze – ne radi se o misteriji, već o učenju tela da drugačije reaguje na neprijatan nadražaj.

Ako vas trema ili strah od govora pred ljudima koči na poslu, sa tim se može raditi ciljano, kroz kombinaciju razgovora i hipnoze koja deluje tamo gde strah i nastaje – u podsvesnom umu.

04Sportisti, vizuelizacija i fokus

U vrhunskom sportu razlika između pobede i poraza često je u glavi. Zato sportisti već decenijama koriste mentalnu pripremu: vizuelizaciju, rad na fokusu, upravljanje tremom pred takmičenje.

Golfer Jack Nicklaus je u svojim knjigama i intervjuima javno opisivao kako je pre svakog udarca u mislima jasno „video“ putanju i cilj loptice. To nije hipnoza u užem smislu, ali je vrlo blisko onome što se radi u hipnotičkom stanju – pažnja se sužava, slika postaje živa, a telo se priprema za pokret.

Upravo te tehnike danas su deo rada sa sportistima: smanjenje ometanja, jačanje koncentracije i učvršćivanje osećaja „ja to mogu“. Više o tome pročitajte na stranici hipnoza za sportiste.

05Umetnici i hipnoza: od Mocarta do Rahmanjinova

Istorija hipnoze isprepletana je sa istorijom umetnosti. Mocart je, prema dostupnim izvorima, poznavao Franca Antona Mesmera, čije se ime vezuje za „mesmerizam“, preteču hipnoze. U operi „Così fan tutte“ postoji i komična scena u kojoj se pominje Mesmerov magnet – što pokazuje koliko je ova tema tada bila popularna.

Najpoznatiji i najbolje dokumentovan primer je Sergej Rahmanjinov. Posle neuspeha svoje Prve simfonije zapao je u dugu stvaralačku krizu i, prema biografijama, išao je na seanse kod lekara Nikolaja Dalja, koji je u radu koristio i hipnotičke sugestije. Nakon toga je napisao Drugi klavirski koncert, koji je posvetio upravo Dalju.

Hipnoza nije stvarala umetnost umesto umetnika – pomogla je da se ukloni blokada koja ga je sprečavala da stvara.

06Hipnoza i počeci psihoterapije

U starim tekstovima često se piše da su Frojd i Jung „razvili modernu psihijatriju iz hipnoze“. To je preuveličano. Ono što je tačno jeste da je Sigmund Frojd u mladosti učio kod francuskog neurologa Šarkoa, koji je proučavao hipnozu, i da je hipnozu koristio u ranom radu sa pacijentima, pre nego što je razvio psihoanalizu.

Drugim rečima, hipnoza je bila jedan od koraka na putu ka razgovornoj terapiji kakvu danas poznajemo. Savremena hipnoterapija je nešto drugo od onoga što se radilo u 19. veku – zasniva se na saradnji sa klijentom, a ne na autoritetu hipnotizera.

07Šta od svega ovoga važi za vas

Poznata imena su zanimljiva, ali vama je važnije pitanje: može li hipnoza pomoći baš u vašoj situaciji? Najčešći razlozi zbog kojih nam se ljudi javljaju vrlo su slični onima iz priča o poznatima:

• želja da se ostavi pušenje ili neka druga navika
• trema, strah od javnog nastupa ili od neuspeha
• pad koncentracije i fokusa pod pritiskom – u sportu ili biznisu
• stvaralačka ili profesionalna blokada posle neuspeha
• stres, napetost i loš san

Kod ljudi iz biznisa to su najčešće pregovori, prezentacije i odluke pod pritiskom, a kod sportista takmičenja i oporavak posle povrede. Princip je isti: rad sa podsvesnim reakcijama koje svesna volja ne može sama da promeni.

08Kako da razlikujete činjenice od mitova

Na internetu ćete naći duge spiskove poznatih koji su navodno „sve postigli pod hipnozom“ – da je neko napisao celu poeziju u transu, otkrio naučnu teoriju tokom seanse ili ratovao uz posthipnotičke sugestije. Za većinu takvih tvrdnji ne postoje pouzdani izvori, pa smo ih iz ovog teksta namerno izostavili.

Hipnoza je ozbiljna, komplementarna metoda koja može značajno pomoći, ali nije čudo i ne zamenjuje lekara kada je potrebna medicinska pomoć. Kao i kod poznatih, uspeh zavisi od vaše motivacije, saradnje sa terapeutom i spremnosti da novo ponašanje vežbate i posle seanse.

Ako želite da saznate više o tome kako hipnoza zaista izgleda u praksi, pogledajte stranicu Hipnoza.