Razlike između fobije i straha

01Šta fobije predstavljaju?

Fobije predstavljaju poseban oblik straha koji se vezuje za određene objekte, situacije, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobični strah najčešće su svesne da je on nerealan, nelogičan ili preteran.

Reč fobija potiče od grčke reči fobos, što znači bekstvo, užas, panika, strah. Ipak, između običnog straha i fobije postoji suštinska razlika – i ona ne leži u tome koliko je strah jak, već u tome šta radi vašem životu.

02Strah kao zaštita

Strah je prirodna i korisna emocija. On nas upozorava na opasnost, ubrzava reakcije i priprema telo da se bori ili pobegne. Bez straha bismo prelazili ulicu bez gledanja, prilazili ivici litice i ulazili u rizike koje ne možemo da podnesemo.

Normalan strah je srazmeran stvarnoj opasnosti, prolazi kada opasnost nestane i ne sprečava nas da živimo uobičajeno. Fobija je, nasuprot tome, strah koji je mnogo jači nego što situacija zahteva i koji traje i onda kada znamo da nam realno ništa ne preti.

03Razlike između fobije i straha

Da bi postojanje straha ukazivalo na fobični poremećaj, potrebno je da strah ometa svakodnevno funkcionisanje osobe ili da osoba zbog njega pati. To znači da osoba nema fobiju ako se čitav život bojala, na primer, zmija, ali joj taj strah nije smetao.

Dakle, o fobiji se govori onda kada strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava obavljanje uobičajenih životnih funkcija.

• Strah – srazmeran opasnosti, prolazan, ne menja bitno način života.
• Fobija – preteran, uporan, praćen izbegavanjem i ozbiljnim ograničenjima u svakodnevici.

04Fobični karakter i fobična odbrana

U ovom kontekstu pominju se pojmovi fobični karakter i fobična odbrana. Fobični karakter odnosi se na ličnost koja izbegava sve situacije koje mogu izazvati fobični strah, a fobična odbrana na bilo koje postupke kojima se izbegavaju fobične situacije.

Izbegavanje donosi kratkoročno olakšanje, ali dugoročno učvršćuje fobiju: um nikada ne dobije priliku da proveri da je situacija zapravo podnošljiva. Tako osoba koja izbegava liftove počinje da izbegava i visoke zgrade, pa gužve, pa putovanja – i krug se širi.

05Kako fobije nastaju

Jedan od važnih činilaca nastanka fobije jeste strah iz detinjstva. Neke dečje fobije nestaju na pragu puberteta, ali manji deo može da se prenese i u odraslo doba. Kod odraslih često nije lako ni dokučiti da li je reč o novoj pojavi ili o ponovo aktiviranoj fobiji iz detinjstva.

Često se prvobitni objekat straha zameni nekim drugim, novim, a pravi uzrok biva potisnut. To je jedan od mehanizama nastanka fobija. Pored toga, fobija može nastati i posle traumatičnog iskustva, učenjem po modelu (kada dete vidi roditelja kako se plaši) ili u periodu velikog stresa, kada je nervni sistem već preopterećen.

06Simptomi fobije

Kada osoba koja pati od fobije dođe u kontakt, ili zna da će uskoro doći u kontakt sa stvarima i situacijama kojih se boji, kod nje se razvijaju akutni fizički simptomi. Anksioznost se može ispoljiti velikim brojem simptoma, a različiti ljudi reaguju različito:

• brzo lupanje srca i gubljenje daha;
• bol ili stezanje u grudima;
• crvenilo i znojenje;
• osećaj mučnine i slabosti;
• drhtanje ruku ili celog tela;
• smetenost i suva usta.

Iskustvo može biti toliko intenzivno da osoba često misli da doživljava srčani udar. Neki ljudi reakcije svog tela osećaju tako ekstremno i van kontrole da imaju utisak da su samo posmatrači cele situacije, tj. svoje fobije. Zbog toga je kod prvih ovakvih simptoma dobro obaviti i lekarski pregled, kako bi se isključili telesni uzroci.

07Najčešće vrste fobija

Fobije se najčešće dele u tri velike grupe:

• Specifične fobije – strah od životinja, visine, letenja, igala, krvi, zatvorenog prostora.
• Socijalna fobija – strah od procene i posramljivanja pred drugima.
• Agorafobija – strah od mesta i situacija iz kojih je teško pobeći ili dobiti pomoć.

Fobije ne biraju zanimanje: preduzetnik može da odbija poslovna putovanja zbog straha od letenja, a sportista da propusti pripreme jer ne može da uđe u avion ili da podnese pritisak pogleda publike.

08Kako se fobije tretiraju

Fobije spadaju u probleme koji se dobro tretiraju psihoterapijom. Najčešće se koristi postepeno suočavanje sa izvorom straha, uz učenje tehnika smirivanja i menjanje uverenja koja održavaju strah. Hipnoterapija se koristi kao komplementarna metoda – u stanju duboke relaksacije lakše je zamisliti situaciju koje se plašite i iskusiti je bez panike, pre nego što se suočite sa njom u stvarnosti.

Ako su simptomi veoma jaki, lekar ili psihijatar može da proceni da li je potrebna i privremena podrška lekovima. Više o načinima rada pročitajte u tekstu Rešavanje straha i fobija, a o primeni hipnoze u tekstu Hipnoza protiv fobija.