Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Anksioznost lečenje
  4. Socijalno anksiozni poremećaj (F40.10)

Socijalno anksiozni poremećaj · DSM-5 300.23

Socijalna fobija (F40.10)

Kada između tebe i drugih ljudi stoji nevidljivo staklo — i sve što želiš da kažeš ostaje sa tvoje strane.

Socijalno anksiozni poremećaj, poznat i kao socijalna fobija, je izražen strah od situacija u kojima te drugi posmatraju, procenjuju ili bi mogli negativno da ocene. Nije reč o stidljivosti, već o strahu koji sužava posao, prijateljstva i svakodnevicu. Kod Aleksandra učiš da to staklo postepeno nestane. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces

Šta je socijalna fobija

Želim da budem tu, ali ne mogu

Socijalno anksiozni poremećaj karakteriše snažna nelagodnost u socijalnoj interakciji i strah da će te drugi negativno proceniti. Nelagodnost prati automatsko uzbuđenje tela: zastoj daha, ubrzan rad srca, mučnina, znojenje, crvenilo, drhtanje.

Simptomi se razlikuju po jačini i mogu dovesti do izbegavanja društvenih situacija, što otežava prilagođavanje na poslu, u školi i u odnosima. Strah se može proširiti i na sasvim rutinske aktivnosti — jelo pred drugima, potpisivanje pred službenikom ili korišćenje javnog toaleta.

Najvažnije: osobe sa socijalnom fobijom žele da učestvuju u društvenim aktivnostima. Anksioznost je ta koja učešće čini nepodnošljivim — pa se vremenom javljaju izolacija i manjak prilika da se socijalne veštine razvijaju.

Šta se dešava u telu

  • Crvenilo
  • Znojenje
  • Drhtanje ruku ili glasa
  • Ubrzan rad srca
  • Mučnina
  • Zastoj daha
  • "Prazna glava"

Kriterijumi po DSM-5

Devet rečenica jedne dijagnoze

DSM-5 navodi devet kriterijuma. Ovde su parafrazirani, kao rečenice koje ljudi sa socijalnom fobijom često prepoznaju kod sebe.

  1. 1

    Strah od posmatranja

    Izražen strah u situacijama u kojima te drugi mogu posmatrati ili procenjivati — razgovor, jelo pred drugima, nastup.

  2. 2

    Strah od odbacivanja

    Strah da ćeš pokazati anksioznost ili se ponašati na način koji će drugi negativno oceniti ili odbaciti.

  3. 3

    Uvek isto

    Takve situacije gotovo uvek izazivaju strah ili anksioznost.

  4. 4

    Izbegavanje

    Situacije se izbegavaju ili se podnose uz intenzivan strah i nelagodnost.

  5. 5

    Nesrazmera

    Strah je nesrazmeran stvarnoj pretnji i društvenom kontekstu.

  6. 6

    Trajanje

    Strah, anksioznost ili izbegavanje traju najmanje šest meseci.

  7. 7

    Posledice

    Stanje značajno utiče na posao, školovanje, odnose ili druge važne oblasti života.

  8. 8

    Drugi uzrok isključen

    Ne objašnjava se dejstvom supstanci, lekova, telesnom bolešću ili drugim poremećajem.

  9. 9

    Kod telesnih stanja

    Ako postoji drugo medicinsko stanje (npr. mucanje, gojaznost, ožiljci), strah i izbegavanje su jasno nepovezani sa njim ili preterani.

Početak i učestalost

Počinje rano, traje dugo

Prema DSM-5, prosečan uzrast pojave socijalne fobije je 13 godina, a kod 75% osoba prvi simptomi se javljaju između 8. i 15. godine. Početak može biti postepen i neprimetan, ili nagao — posle neprijatnog ili ponižavajućeg događaja.

Uzrast pojave

75% slučajeva počinje u ovom rasponu13

8–15 godina

7%dece i odraslih oba pola, procenjuje se, u nekom trenutku doživi socijalnu anksioznost
13godina je prosečan uzrast pojave

Sa čim se često javlja

  • Drugi anksiozni poremećaji
  • Depresija
  • Zloupotreba alkohola, lekova ili droga — često kao pokušaj da se usamljenost i napetost u društvu "podmažu"

Faktori rizika

Odakle dolazi staklo

Socijalna fobija nastaje iz spoja temperamenta, iskustava i naučenih obrazaca. Nijedan faktor sam po sebi ne "pravi" poremećaj, ali zajedno povećavaju rizik.

  1. Temperament

    Osobe sklone strahu, opreznosti i inhibiciji u novim situacijama imaju veći rizik.

  2. Nesigurna samoprocena

    Sklonost da se sopstveno ponašanje i utisak na druge procenjuju strože nego što jesu.

  3. Vršnjačko nasilje

    Deca koja su doživela ruganje, isključivanje ili nasilje vršnjaka spadaju u rizičnu grupu.

  4. Nasleđe

    Postoji genetski potencijal — socijalna anksioznost se češće javlja u pojedinim porodicama.

  5. Naučeno ponašanje

    Veliki deo socijalne anksioznosti smatra se naučenim: iz porodice, škole ili ponovljenih neprijatnih iskustava.

  6. Telesni izgled u adolescenciji

    Gojaznost je identifikovana kao faktor rizika kod tinejdžera, najčešće zbog podsmeha i osetljivosti na pogled drugih.

Prva rečenica ne mora biti savršena

Ako ti je lakše da pišeš nego da zoveš — piši. Aleksandar lično odgovara na svaku poruku, a uvodni razgovor od 20 minuta je besplatan.

Zakaži besplatan razgovor

Poruka, e-mail ili poziv · Bez obaveze

Kako se ispoljava

Šest lica socijalne anksioznosti

Kod nekih ljudi strah je vezan samo za nastup pred drugima, a kod drugih za gotovo svaku društvenu situaciju. Najčešće se javlja u ovim oblicima:

  • Nastup i izlaganje

    Prezentacije, sastanci, govor pred publikom, usmeni ispit. Strah da će se videti trema.

  • Razgovor i upoznavanje

    Započinjanje razgovora, "mali razgovor", upoznavanje novih ljudi, izlasci.

  • Telefon i poruke

    Odlaganje poziva, strah od javljanja, dugo prepravljanje jednostavnih poruka.

  • Jelo i piće pred drugima

    Strah da će se primetiti drhtanje ruku ili da ćeš uraditi nešto "pogrešno".

  • Autoritet

    Razgovor sa šefom, profesorom, lekarom ili službenikom; traženje povišice ili pomoći.

  • Svakodnevne sitnice

    Plaćanje na kasi, potpis pred drugima, javni toalet, ulazak u prostoriju u kojoj su svi već seli.

Ako se prepoznaješ u bar jednom obliku koji mesecima menja tvoje odluke, vredi o tome razgovarati.

Terapija izlaganja

Lestvica: stepenik po stepenik

Važan deo lečenja je postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju anksioznost — sistematska desenzitizacija. Pravi se lestvica od najlakše do najteže situacije, pa se penje korak po korak, uz pripremu. Ovo je primer lestvice; dodirni stepenike koje već možeš.

Hipnoterapija i lečenje

Simptom nije problem, već rezultat

Hipnoterapija posmatra socijalnu anksioznost ne kao manu, već kao rezultat naučene strategije koju osoba nesvesno i dosledno sprovodi — i koja uvek daje isti ishod: nesigurnost, znojenje, drhtanje, povlačenje. Hipnotičkim tehnikama ta strategija se osvešćuje, a zatim se stari program zamenjuje novim, funkcionalnim — u kome se osećaš prihvaćeno i sigurno.

Hipnoterapijski tretman obuhvata:

  • Osvešćivanje uzroka socijalne anksioznosti
  • Uklanjanje negativnih i ograničavajućih uverenja
  • Oslobađanje od strahova, fobija i napada panike
  • Oslobađanje od nervoze
  • Rad na simptomima: znojenju, drhtanju, strahu od nesvestice
  • Pripremu i vođenje terapije izlaganja
  1. 01

    Besplatan razgovor

    20 minuta, telefonom, porukom ili video pozivom — kako ti je lakše.

  2. 02

    Mapa situacija

    Zajedno pravite lestvicu: od situacija koje su podnošljive do onih koje izbegavaš.

  3. 03

    Hipnoza

    Osvešćivanje nesvesne strategije i uvežbavanje nove reakcije u stanju opuštenosti.

  4. 04

    Izlaganje

    Penjanje uz lestvicu u stvarnom životu, uz pripremu i analizu posle svakog koraka.

Hipnoza je komplementarna metoda. Ako uzimaš lekove, ne ukidaj ih niti menjaj bez dogovora sa lekarom.

Diferencijalna dijagnoza

Socijalna fobija ili nešto drugo?

Povlačenje od ljudi može imati različite uzroke. Izaberi stanje da vidiš po čemu se razlikuje od socijalne fobije.

Socijalna fobijaStidljivost

Stidljivost i introvertnost su normalne osobine ličnosti. Stidljivost može biti i poželjna, a introvertnost je izbor koji omogućava dublje razmišljanje. Socijalna fobija, za razliku od njih, izaziva patnju i ozbiljno sužava život.

Kome je namenjena

Kada pogled drugih košta

Socijalna fobija ne bira zanimanje. Ipak, najviše košta tamo gde se svakodnevno nastupa pred drugima.

  • Preduzetnici i menadžeri

    Prezentacije, pregovori, sastanci sa investitorima, vođenje tima. Kod ljudi iz biznisa socijalna anksioznost često se krije iza reči "nisam za javne nastupe" — i košta prilika.

  • Sportisti

    Izjave za medije, pogled publike, konferencije posle utakmice, odnos sa trenerom i saigračima. Kod sportista strah od procene može da bude jači od pritiska samog takmičenja.

  • Studenti

    Usmeni ispiti, prezentacije seminarskih radova, pitanja na predavanjima.

  • Zaposleni

    Traženje povišice, javljanje na sastancima, rad u open space kancelariji.

  • Oni koji se "leče" čašom

    Alkohol pred izlazak ili sastanak da bi razgovor bio lakši.

  • Roditelji

    Kada prepoznaju povlačenje kod deteta i ne znaju da li je to "samo stidljivost".

Česta pitanja

Pitanja o socijalnoj fobiji

Da li je socijalna fobija isto što i stidljivost?

Nije. Stidljivost je normalna osobina ličnosti. Socijalna fobija je poremećaj u kome strah od procene izaziva patnju, izbegavanje i posledice na posao i odnose, najmanje šest meseci.

Kada počinje socijalna fobija?

Najčešće u detinjstvu i ranoj adolescenciji — prosečno oko 13. godine, a kod većine između 8. i 15. godine. Ali se leči u bilo kom uzrastu.

Da li je strah od javnog nastupa socijalna fobija?

Može biti njen oblik, ako je strah izražen, traje mesecima i menja tvoje odluke. Ako se strah javlja samo pri nastupu, radi se o užem obliku socijalne anksioznosti.

Kako izgleda terapija izlaganja?

Pravi se lestvica situacija od najlakše do najteže, pa se postepeno, uz pripremu, prolazi stepenik po stepenik. Nijedan korak se ne preskače.

Kako pomaže hipnoza?

Hipnoza pomaže da se osvesti nesvesna strategija koja proizvodi anksioznost, da se oslabe ograničavajuća uverenja i ublaže telesni simptomi, kao i da se izlaganje pripremi u opuštenom stanju. Komplementarna je metoda i deluje kao deo celog plana.

Mogu li da počnem porukom umesto poziva?

Možeš. Piši na kontakt@psihobata.com ili pošalji poruku — Aleksandar lično odgovara.

Da li može online?

Može. Seanse traju 50 minuta i održavaju se u kabinetu na Banovom brdu ili putem video poziva. Za mnoge je online dobar prvi korak.

Pijem pre izlazaka da bih se opustio/la. Da li je to problem?

Alkohol kratkoročno smanjuje napetost, ali dugoročno održava strah i nosi rizik zavisnosti. To je čest obrazac kod socijalne anksioznosti i o njemu vredi otvoreno razgovarati.

Lakše ti je da pišeš? Pošalji pitanje — odgovor stiže lično od Aleksandra.

Postavi pitanje

Za kraj

Staklo nije zid

Socijalna anksioznost je naučena strategija — a ono što je naučeno, može se i promeniti. Uz podršku, pripremu i postepeno izlaganje, razgovori, sastanci i nastupi prestaju da budu ispit i ponovo postaju deo života. Prvi korak je kratak, besplatan razgovor.

Zakaži besplatan razgovor Napravi svoju lestvicu

Ne moraš da postaneš neko drugi. Dovoljno je da tvoj glas pređe na drugu stranu stakla.

Aleksandar Janković