Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Poremećaji povezani sa traumom i stresom
  4. PTSP (F43.10)

F43.10 · Trauma i stres

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Opasnost je prošla, a telo i dalje živi kao da traje. PTSP nije znak slabosti — to je nervni sistem koji je ostao na straži. Uz pravu podršku, straža može da se smeni.

Posttraumatski stresni poremećaj može da se razvije posle događaja koji je ugrozio tvoj ili tuđi život, telo ili osećaj sigurnosti. Kod Aleksandra rad počinje od sigurnosti, a ne od sećanja: u tvom tempu, bez forsiranja, uz psihoterapiju i hipnoterapiju. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
  • Potpuna diskrecija
  • Seansa 50 minuta, uživo ili online
  • Bez uputa i bez dijagnoze
  • 0grupe simptoma prema DSM-5
  • 0mesec — najkraće trajanje simptoma za dijagnozu
  • 0puta češće kod žena, prema procenama
  • 0minuta traje besplatan uvodni razgovor

Šta je PTSP

Kada se alarm ne gasi

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP, na engleskom PTSD) je psihijatrijski poremećaj koji može da se razvije kod osobe koja je doživela ili posvedočila traumatski događaj: prirodnu katastrofu, tešku nesreću, teroristički napad, rat, seksualno nasilje, tešku povredu ili pretnju smrću. Ranije se nazivao „šok od granate” ili „borbeni zamor”, jer je najpre opisan kod vojnika.

PTSP se javlja kod ljudi svih kultura i uzrasta. Prema podacima iz DSM-5, procenjuje se da u toku jedne godine pogađa oko 3,5% odraslih u SAD, a da ga tokom života doživi otprilike jedna od jedanaest osoba. Žene ga, prema istim procenama, razvijaju oko dva puta češće od muškaraca.

Traumatski događaj ne mora da se desi tebi lično. PTSP može da se razvije i kada si svedok, kada saznaš da je nasilan ili iznenadan događaj zadesio blisku osobu, ili kada si na poslu stalno izložen/a teškim detaljima tuđih trauma.

Dijagnostički kriterijumi

Četiri grupe simptoma prema DSM-5

Pored izloženosti traumatskom događaju (kriterijum A), za dijagnozu su potrebni simptomi iz sve četiri grupe. Izaberi grupu i pogledaj šta joj pripada.

Ponovno proživljavanje

Potrebno: najmanje 1 simptom

  • nametljiva, nevoljna i uznemirujuća sećanja na događaj
  • uznemirujući snovi povezani sa događajem
  • flešbekovi — trenuci u kojima se čini da se događaj ponovo dešava
  • jak psihički stres kada nešto podseti na događaj
  • izražene telesne reakcije na podsetnike: lupanje srca, znojenje, drhtanje

Prozor tolerancije

Između oluje i magle

Prozor tolerancije je pojam iz rada sa traumom: zona u kojoj možeš da osetiš i uzbuđenje i neprijatnost, a da i dalje razmišljaš jasno. Posle traume taj prozor se često suzi, pa se lako pređe u oluju ili u maglu. Pomeri klizač i pogledaj šta se dešava u svakoj zoni.

Svetionik

Prozor tolerancije

Možeš da osetiš tugu, strah ili ljutnju, a da ne izgubiš tlo pod nogama. Razmišljaš, biraš reakciju, povezan/a si sa sobom i drugima. U ovoj zoni se odvija terapijski rad — i upravo ovu zonu terapija postepeno širi.

Pomaže: rutina, san, kretanje, ljudi od poverenja, samohipnoza.

Cilj terapije nije da nikada ne izađeš iz prozora, nego da se brže i sigurnije vraćaš — i da prozor vremenom postane širi.

Traumatsko sećanje

Flešbek nije obično sećanje

Ponovno proživljavanje kod PTSP-a razlikuje se od uobičajenog prisećanja, ali i od depresivnog preživanja. Zato ljudi često kažu: „Ne sećam se toga — ja sam ponovo tamo.”

Obično sećanjeTraumatsko sećanje kod PTSP-a

  • Prizivaš ga kada želiš i možeš da ga odložiš.

    Kontrola

    Dolazi samo, nevoljno i nametljivo, često bez upozorenja.

  • Jasno je da se desilo u prošlosti.

    Vreme

    Deluje kao da se dešava sada — sekundama, satima, ponekad i danima.

  • Uglavnom priča i slika.

    Čula

    Zvuci, mirisi, telesni osećaji i emocije vraćaju se punom snagom.

  • Telo ostaje mirno.

    Telo

    Lupanje srca, znojenje, drhtanje, ukočenost — kao u trenutku opasnosti.

  • Snovi su mešavina svega.

    Snovi

    Košmari o samom događaju ili o temama povezanim sa njim.

  • Posle prisećanja se vraćaš danu.

    Posledica

    Sledi izbegavanje svega što bi moglo da podseti, pa se život sužava.

Kod male dece trauma se ponekad vidi kao gubitak već stečenih veština, na primer govora. Posle dugotrajne i ponovljene traume mogu da se jave i teškoće u regulisanju emocija i održavanju stabilnih odnosa, a posle nasilne smrti bliske osobe — komplikovana žalost.

Ne moraš da ostaneš na straži sam/a

Ne moraš da pričaš o događaju da bi se javio/la. Na besplatnom razgovoru od 20 minuta opisuješ samo ono što želiš, a Aleksandar ti iskreno kaže da li i kako može da pomogne.

Zakaži besplatan razgovor Telefon: 062 262 195

Aleksandar lično odgovara na svaku poruku · potpuna diskrecija · E-mail: kontakt@psihobata.com

Mini vežba

Uzemljenje 5-4-3-2-1

Kada te sećanje povuče u prošlost, čula mogu da te vrate u sadašnjost. Vežba traje dva do tri minuta i možeš da je radiš bilo gde — na sastanku, u svlačionici, u autobusu. Idi korak po korak.

Korak 1 / 5

5 stvari koje vidiš

Polako pogledaj oko sebe i imenuj pet stvari: „prozor, šolja, plavi rukav…” Primećuj boje i oblike.

Ovi koraci pomažu da se u teškom trenutku vratiš u sadašnjost, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

Kome je namenjeno

Oluje koje ljudi nose u tišini

PTSP ne bira zanimanje ni karakter. Ali neke grupe su mu češće izložene — a upravo one najčešće ćute.

  • Sportisti

    Teška povreda na terenu, sudar, pad ili nesreća na putu do takmičenja mogu da ostave traumatski trag. Vidi se kroz izbegavanje određenih pokreta i situacija, grč u ključnim trenucima i nesanicu pred nastup.

  • Ljudi iz biznisa

    Pljačka, pretnja ili napad na radnom mestu, teška nesreća na službenom putu. Spolja funkcionišeš besprekorno, a iznutra si stalno na oprezu, razdražljiv/a i bez sna.

  • Profesije na prvoj liniji

    Hitne službe, policija, vatrogasci, medicinsko osoblje, novinari — ponovljena izloženost tuđim traumama polako troši rezervu snage.

  • Preživeli nesreće i nasilje

    Saobraćajne nesreće, požari, poplave, fizički ili seksualni napad. Nije važno koliko je vremena prošlo — pomoć ima smisla i godinama kasnije.

  • Ljudi sa ratnim iskustvom

    Borbena iskustva, bombardovanja i izbeglištvo ostavljaju tragove koji se nekada jave tek decenijama kasnije.

  • Bliski ljudi

    Partneri i porodice ljudi sa PTSP-om često nose veliki teret. I njima je potrebna podrška, kao i razumevanje onoga što se dešava.

Hipnoterapija i PTSP

Svetlo koje osvetljava deo po deo

Veza hipnoze i PTSP-a ima dve strane. Prva je sličnost: trauma je nagli prekid uobičajenog doživljaja, pa se kod PTSP-a javljaju psihogena amnezija, nametljivo proživljavanje, otupelost i preosetljivost — pojave koje podsećaju na spontana hipnotička stanja. Druga je korisnost: hipnoza može da postane alat kojim se te iste pojave stavljaju pod kontrolu.

Šta pokazuju istraživanja
  • Veterani sa PTSP-om u proseku pokazuju povišenu hipnabilnost — lakše ulaze u stanje fokusirane pažnje.
  • Disocijacija tokom ili neposredno posle traume povezana je sa većim rizikom da se kasnije razvije PTSP.
  • Fizičko zlostavljanje u detinjstvu povezano je sa češćom disocijacijom u odraslom dobu.
  1. 01

    Kontrolisan pristup

    Sećanjima se prilazi postepeno i uz kontrolu, kao snopom svetla koji osvetljava jedan deo po jedan, umesto da sve preplavi odjednom.

  2. 02

    Novi kontekst

    Iskustvo se sagledava iz današnjeg, sigurnog položaja. Telo uči ono što razum već zna — da je opasnost prošla.

  3. 03

    Priznavanje bespomoćnosti

    Moguće je priznati koliko si bio/la bespomoćan/na u tom trenutku i odvojiti to od toga ko si danas.

  4. 04

    Samohipnoza

    Učiš kratke tehnike kojima sam/a smiruješ nametljiva sećanja i vraćaš se u prozor tolerancije.

Hipnoterapija je komplementarna metoda. Ne zamenjuje psihijatrijsko lečenje kada je ono potrebno, a lekove ne ukidaj niti menjaj bez dogovora sa lekarom. Hipnoza ne služi za „otkrivanje” sećanja kojih nema, niti je njen cilj da događaj ponovo proživiš.

Kako izgleda rad

Tri faze, jedan siguran tempo

Rad sa traumom ide redom koji je proverila praksa: prvo sigurnost, pa obrada, pa povratak životu. Ni o jednom koraku se ne odlučuje bez tebe.

Redovna seansa traje 50 minuta, uživo u kabinetu ili online. Tempo biraš ti.

  1. 1

    Besplatan uvodni razgovor

    Dvadeset minuta, uživo ili online. Govoriš samo ono što želiš, a zajedno procenjujete da li je ovo pravi oblik pomoći.

  2. 2

    Stabilizacija

    Tehnike smirivanja, uzemljenje, bolji san i samohipnoza. Cilj je da prozor tolerancije postane širi i da imaš alate za teške trenutke.

  3. 3

    Obrada

    Kada budeš spreman/na, psihoterapija i hipnoterapija pomažu da se iskustvo obradi deo po deo, bez preplavljivanja.

  4. 4

    Integracija

    Događaj postaje deo tvoje prošlosti, a ne tvoje sadašnjosti. Vraćaš se ljudima, aktivnostima i planovima koje je PTSP suzio.

Zašto Aleksandar

Sigurnost pre tehnike

Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. U radu sa traumom najvažnije mu je da se osećaš bezbedno i da ti ništa ne bude nametnuto. Kod Aleksandra ne dobijaš šablon, nego plan prilagođen tebi.

Uvodni razgovor
besplatan, 20 minuta
Seansa
50 minuta, uživo ili online
Radno vreme
Rad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h
Upoznaj Aleksandra
  • 01

    Tempo koji ti biraš

    O događaju govoriš kada budeš spreman/na i koliko želiš.

  • 02

    Stabilizacija pre svega

    Prvo alati za smirenje, san i teške trenutke — tek onda sećanja.

  • 03

    Psihoterapija i hipnoza

    Metode koje umiruju telo i menjaju odnos prema iskustvu.

  • 04

    Diskrecija

    Bez uputa, bez dijagnoze u papirima, bez čekaonice.

Hrabrost nije da ne osećaš strah. Hrabrost je da dozvoliš nekome da sedi pored tebe dok oluja prolazi.

Aleksandar Janković · psihoterapeut i hipnoterapeut

Česta pitanja

Pitanja o PTSP-u

01Da li svako ko doživi traumu razvije PTSP?

Ne. Većina ljudi posle traumatskog događaja neko vreme ima uznemirujuća sećanja, loš san i pojačan oprez, a te reakcije kod mnogih slabe tokom narednih nedelja. PTSP se dijagnostikuje tek kada simptomi traju duže od mesec dana i ozbiljno ometaju život.

02Koliko posle događaja može da se javi PTSP?

Simptomi najčešće počinju u prvim mesecima, ali kod dela ljudi puna slika se razvije tek mnogo kasnije — tada se govori o odloženom početku. Kasni simptomi su i dalje posledica tog iskustva.

03Po čemu se PTSP razlikuje od akutnog stresnog poremećaja?

Akutni stresni poremećaj traje od tri dana do mesec dana posle događaja. Ako simptomi potraju duže od mesec dana, procenjuje se da li je reakcija prešla u PTSP. Rana podrška često pomaže da do toga ne dođe.

04Moram li da pričam o traumi da bi terapija pomogla?

Ne na početku, i nikada više nego što želiš. Prva faza rada posvećena je sigurnosti i stabilizaciji. O događaju se govori tek kada se za to osećaš spremno, i to u meri koju sam/a biraš.

05Da li je hipnoza bezbedna kod PTSP-a?

U radu sa obučenim terapeutom, uz dobru pripremu i stabilizaciju, hipnoza je bezbedna i korisna komplementarna metoda. Sve vreme si svestan/na onoga što se dešava i možeš da prekineš u bilo kom trenutku.

06Može li hipnoza da izbriše traumatsko sećanje?

Ne, i to nije cilj. Cilj je da sećanje izgubi moć da te preplavi: da ga doživljavaš kao nešto što se desilo u prošlosti, a ne kao nešto što se dešava sada.

07Mogu li da kombinujem terapiju sa lekovima?

Možeš. Psihoterapija i hipnoterapija se dobro kombinuju sa lekovima koje je propisao psihijatar. Lekove ne ukidaj niti menjaj bez dogovora sa lekarom.

08Kako da pomognem bliskoj osobi sa PTSP-om?

Budi strpljiv/a, ne teraj je da priča o događaju i ne umanjuj ono što oseća. Pomozi joj da pronađe stručnu podršku — i potraži podršku za sebe, jer je i tebi teško.

Imaš pitanje koje ovde nije pokriveno? Piši ili pozovi — Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje

Za kraj

Oluja prolazi. Svetionik ostaje.

PTSP je ozbiljan, ali se leči. Mnogi ljudi uz podršku ponovo spavaju mirno, vraćaju se poslu, treningu i bliskima — i o događaju mogu da misle a da ih ne preplavi. Prvi korak je kratak razgovor, bez obaveze i bez pritiska.

Zakaži besplatan razgovor Pozovi 062 262 195
Misao za kraj

Ne moraš da smiriš more da bi pronašao/la obalu. Dovoljno je da vidiš svetlo.