Generalizovana anksioznost!
Zakažite svoj terminUvod
Generlizovana anksioznost kratak osvrt:
- Nemiri, osećaj kao da smo na „ivici“
- Lako umaranje
- Teškoće u koncentraciji ili osećaj da nam je glava prazna
- Iritabilnost, razdražljivost
- Mišićna tenzija
- Poremećaj sna
Sve su to simptomi koji su veoma poznati osobama koje imaju generalizovanu anksioznost.Uzrok tim simptomima je često podsvesna negativna procena sopstvenih snaga i sveta koji nas okružuje. Zato je anksiozna osoba tada nerazumljiva svom svesnom Ja. Tome doprinosi generalizovanost konteksta u kome se oseća anksioznost, tako da subjekt nije u stanju da shvati značenje i uzrok anksioznosti. Ovo nedefinisano stanje postaje dodatni izvor anksioznosti jer neprotumačena, apstraktna anksioznost dovodi do generalizovane anksioznosti.
Anksioznost je sastavni deo mnogih poremećaja, od blagih do teških. Anksioznost je vrsta nefunkcionalne emocije sa izraženom kognitivnom (misaonom) komponentom. Što znači da naši misaoni i podsvesni procesi imaju veoma izražen uticaj na naše tumačenje i organizovanje sveta koji nas okružuje. Anksioznost utiče na određena ponašanja tako što pokreće jednu vrstu ponašanja i ukida drugu vrstu ponašanja, što znači da ima motivacionu komponentu i zato možemo da kažemo da je reč o anksioznom stavu.
Ako nekog karakteriše anksiozan stav, to znači da je taj neko preokupiran različitim i preteranim brigama oko stvari, pojava i ljudi na način koji je nefunkcionalan i ograničava njegove akcije a na emotivnom planu se doživljava kao ograničavajući i bolan.
Neourotične osobe sa izraženim anksioznim simptomima često veliku količinu svoje psihičke energije troše na racionalizaciju tj. gledaju nebitne probleme logički i objektivno, tako da im premalo energije ostaje za nošenje sa realnim važnim životnim problemima.
Osobe koje imaju generlizovani anksiozni poremećaj često se ponašaju na paradoksalan način. Brinu zbog stvari koje ostatku sveta ne predstavljaju značajn problem, zapostavljajući bitne stvari. Međutim kako se aksioznost hrani aksioznošću i generiše novu anksioznost, neretko osobe sklone ovom poremećaju počinju da brinu oko svega i svačega i večito osećaju nemir, grč, napetost i kao da nikada nisu u stanju da se opuste.
Uzroci anksioznih poremećaja
Uvod Dugoročni, predisponirajući uzroci anksioznih poremećaja 1. Nasleđe 2. Okolnosti u detinjstvu • Roditelji prenose preobazriv pogled na svet • Roditelji su suviše kritični i postavljaju preterano visoke zahteve • Emocijonalna nesigurnost i zavisnost • Roditelji...
O hipnozi i hipnoterapiji
Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min.
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije je vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Trihotilomanija
Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj, poznatija kao poremećaj čupanja dlaka. Radi se o porivu za čupanjem dlaka sa delova tela- glave, trepavica, obrva, brade, pazuha, grudi, nogu i ostalih delova tela.
Test za anksioznost.
Prijavi se i testiraj se! Ime i Prezime Email Poruka Uvod Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj...
Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!
Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje. Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike. Meta – analiza ,...
Napišite komentar