Lečenje socijalne fobije

01Kada druženje postane izvor straha

Socijalna fobija nije obična stidljivost. To je snažan i uporan strah od situacija u kojima vas drugi posmatraju, procenjuju ili bi mogli da vas osude – od razgovora sa nepoznatim ljudima, preko jela u restoranu, do izlaganja na sastanku.

Osoba sa socijalnom fobijom najčešće zna da je njen strah preteran, ali to ne pomaže. Danima unapred zamišlja kako će pocrveneti, zamuckivati ili „ispasti glupa“, a posle svakog susreta u glavi ponovo vrti svaku rečenicu. Vremenom počinje da izbegava pozive, proslave, sastanke i nove prilike – i život se polako sužava.

Dobra vest je da se socijalna fobija može uspešno tretirati. Važno je samo razumeti koje mogućnosti postoje i šta od svake od njih realno možete da očekujete.

02Kako se socijalna fobija prepoznaje

Socijalna anksioznost se ispoljava istovremeno u mislima, telu i ponašanju:

• Misli – „Svi vide da sam nervozan“, „Reći ću nešto pogrešno“, „Misliće da nisam dovoljno dobar“.
• Telo – crvenilo, znojenje, drhtanje glasa i ruku, lupanje srca, suva usta, mučnina.
• Ponašanje – izbegavanje kontakta očima, ćutanje, rani odlasci, odbijanje poziva, alkohol „za opuštanje“ pre izlaska.

O socijalnoj fobiji govorimo kada ovaj strah traje mesecima, kada je mnogo jači nego što situacija zahteva i kada ozbiljno ometa posao, školovanje, ljubavni ili društveni život. Detaljniji opis dijagnostičkih kriterijuma pročitajte u tekstu Socijalno anksiozni poremećaj – socijalna fobija (F40.10).

03Lekovi i antidepresivi u lečenju socijalne fobije

Ako odete kod psihijatra da tražite pomoć za lečenje socijalne fobije ili anksioznog poremećaja, verovatno ćete dobiti lekove. Ovo može biti velika pomoć u kratkom roku. Međutim, dugotrajna upotreba nekih lekova može imati neprijatne ili štetne sporedne efekte.

Benzodiazepini imaju anti-anksiozna svojstva i često se propisuju za brzo ublažavanje stresa i simptoma socijalne fobije. Nažalost, iako takvi lekovi mogu da pomognu u početku, njihova preterana i dugotrajna upotreba bez nadzora lekara može da dovede do navikavanja, zavisnosti i pogoršanja anksioznosti kada se naglo prekinu.

Posebno je rizično kombinovati sedative sa alkoholom, koji mnogi ljudi sa socijalnom anksioznošću koriste da bi lakše podneli društvene situacije. Takva kombinacija može da pogorša simptome, pa i da doprinese pojavi napada panike.

Odluku o uvođenju, promeni ili prekidu bilo kog leka uvek donosite zajedno sa svojim lekarom ili psihijatrom – nikada sami.

04Šta lekovi mogu, a šta ne mogu

Mnogi moji klijenti koji dolaze u potrazi za rešenjem za svoju socijalnu fobiju već su bili kod lekara i dobili recept, ali su svesni da sami lekovi ne rešavaju uzrok problema i spremni su da pronađu dugoročniji izlaz koji će ih osloboditi socijalne fobije.

Antidepresivi mogu da ublaže anksioznost i kod mnogih ljudi su zaista korisni, posebno kada su simptomi jaki. Ipak, kod jednog broja osoba problem se vraća kada se lekovi prekinu, ako u međuvremenu nisu naučili nove načine razmišljanja i ponašanja u socijalnim situacijama.

Zato se danas uglavnom preporučuje kombinacija: lekovi kada ih psihijatar proceni kao potrebne, i psihoterapija koja menja obrasce koji održavaju strah. Hipnoterapija se u tom okviru koristi kao komplementarna metoda, a ne kao zamena za medicinski tretman.

05Kako pomaže psihoterapija

Psihoterapija se bavi onim što lekovi ne mogu da promene – uverenjima o sebi i navikom izbegavanja. U radu se najčešće prolazi kroz nekoliko koraka:

1Razumevanje sopstvenog straha

Mapiraju se situacije koje izazivaju anksioznost, misli koje se tada javljaju i ponašanja kojima pokušavate da se zaštitite.

2Preispitivanje misli

Učite da „svi me gledaju i osuđuju“ prepoznate kao procenu, a ne kao činjenicu, i da je zamenite realnijim pogledom.

3Postepeno suočavanje

Korak po korak ulazite u situacije koje ste izbegavali – od lakših ka težim – dok strah ne počne da slabi.

06Hipnoterapija kao podrška

U stanju duboke relaksacije lakše je pristupiti emocionalnim uspomenama i uverenjima koja hrane socijalni strah – često poreklom iz detinjstva, škole ili nekog neprijatnog iskustva javnog osramoćenja. Kroz hipnozu se ta iskustva mogu sagledati iz nove perspektive, a podsvesti ponuditi slika sebe kao smirene i sigurne osobe u društvu.

Hipnoza pomaže i da se uvežba telesna smirenost: disanje, opuštanje mišića i osećaj sigurnosti koji kasnije možete da „pozovete“ pre sastanka, prezentacije ili izlaska. Više o tome pročitajte u tekstu Hipnoza protiv fobija.

07Socijalna fobija u poslu i sportu

Ljudi iz biznisa socijalnu anksioznost često osećaju kao „nevidljivi plafon“ – izbegavaju umrežavanje, pregovore i javne prezentacije, iako su stručno odlično pripremljeni. Sportisti je doživljavaju kroz strah od pogleda publike, trenera ili saigrača, koji ume da „zaledi“ telo baš u ključnom trenutku.

U oba slučaja cilj rada nije da strah potpuno nestane, već da prestane da donosi odluke umesto vas – da možete da govorite, nastupate i takmičite se i kada osećate tremu.

08Ne patite u tišini

Nedavna istraživanja pokreću ozbiljna pitanja o tome koliko su antidepresivi efikasni kod blažih oblika anksioznosti i koliko dugo efekat traje, zbog čega mnogi stručnjaci naglašavaju značaj psihoterapije. Ali bez obzira na to koji put izaberete, najvažnije je da ne čekate.

Ako socijalna anksioznost uništava vaš život, ne patite u tišini. Možete početi proces suočavanja sa socijalnom fobijom i voditi normalan život. Molim vas da me kontaktirate da saznate više o tome kako hipnoterapija može da pomogne. Pa hajde, probajte – prevazilaženje socijalne fobije počinje prvim korakom!