Povratite samopouzdanje

01Samopouzdanje je ključ uspeha!

Mogućnost i sposobnost da se uzdamo samo u sebe i svoje potencijale dovodi nas do samospoznaje, što je čovekovo najveće postignuće.

Biti svestan svojih kapaciteta, voleti sebe i znati da svaki čovek govori, radi i ponaša se iz svoje pozicije i stanja, deo je sazrevanja i prihvatanja sebe i drugih onakvima kakvi jesu.

02Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo

Nije nasledno. Ono se gradi i ruši.

To je istovremeno i loša i dobra vest. Loša, jer samopouzdanje može da se izgubi posle teškog perioda, neuspeha ili odnosa u kome smo bili stalno kritikovani. Dobra, jer ono što se jednom izgradilo može da se izgradi ponovo – i to često čvršće nego pre.

03Kako se u detinjstvu gradi slika o sebi

Slika o sebi ili spoznaja sebe je to kako vidimo sebe, kako opisujemo sebe i svoja unutrašnja stanja. Spoznavanje sebe težak je i složen zadatak. Dete počinje sa spoznajom sebe već u prvim mesecima života, kada gradi poverenje u svoje roditelje.

Ono upoznaje sebe igrom, a odnos prema sebi gradi najviše na osnovu roditeljskog reagovanja, komentara koje mu odrasli upućuju, onoga što roditelji o njemu misle i verbalizuju, kada i kako ga hvale, kada i zbog čega ga kude… Ovi roditeljski komentari, pohvale, grdnje, mišljenja, primedbe… odlučujući su za detetovo viđenje sebe.

Kada dete ima zdrav, pozitivan odnos prema sebi, pozitivnu sliku sebe, ono poznaje sebe, poznaje svoje najbolje i najslabije strane, poznaje svoje prednosti i ograničenja, zna šta može, a šta ne može, zna u čemu je dobro i šta još treba da nauči… Prihvata sebe takvim kakvo jeste, voli sebe i na taj način razvija samopouzdanje.

04Šta donosi pozitivan odnos prema sebi

Pozitivan odnos prema sebi donosi samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost u sebe, bolji uspeh. Stvara se skladna, pozitivna relacija sa drugima i poverenje u druge. Razvija se emocionalna stabilnost. Povećava se verovatnoća uspešnog „nošenja“ sa stresom u životno nepovoljnim situacijama.

Govoriti detetu i stvarati osećaj da nikada nije dobro, posramljivati ga i negirati njegova postignuća, vodi u loše samopouzdanje.

05Kako se samopouzdanje gubi u odraslom dobu

Čak i ljudi koji su odrasli uz podršku mogu u nekom trenutku da izgube veru u sebe. Najčešće se to dešava posle:

• gubitka posla, neuspelog projekta ili poslovnog poraza;
• raskida, razvoda ili odnosa u kome smo bili omalovažavani;
• povrede, bolesti ili kraja sportske karijere;
• dugog perioda stresa i izgaranja, kada „ništa više ne ide“;
• stalnog poređenja sa drugima, posebno na društvenim mrežama.

Važno je razumeti da gubitak samopouzdanja posle ovakvih događaja nije znak slabosti, već prirodna reakcija na udarac. Pitanje nije da li ćemo se pokolebati, već šta radimo posle toga.

06Prvi koraci da povratite samopouzdanje

Povratak samopouzdanja ne počinje velikim odlukama, već malim, ponovljenim iskustvima uspeha:

• Postavite male, ostvarive ciljeve i ispunite ih – mozak veruje dokazima, a ne obećanjima.
• Zapišite šta ste već prebrodili – lista teških situacija koje ste rešili podseća vas na snagu koju imate.
• Pazite s kim provodite vreme – birajte ljude posle kojih se osećate jače, a ne manje.
• Brinite o telu – san, kretanje i ishrana direktno utiču na to kako vidite sebe.
• Pohvalite trud, ne samo rezultat – svaki pokušaj je korak napred.

07Unutrašnji kritičar i kako ga utišati

Većina nas u glavi nosi glas koji komentariše svaki naš potez – često oštrije nego što bismo ikada razgovarali sa prijateljem. Taj glas je najčešće naučen: to su rečenice koje smo nekada čuli od drugih i vremenom ih usvojili kao svoje.

Kada ga primetite, zastanite i zapitajte se: da li je to što govori činjenica ili samo strah? Kako bih ovo rekao/la osobi do koje mi je stalo? Preformulisati rečenicu „nikad mi ništa ne ide“ u „ovog puta nije uspelo, a znam šta mogu drugačije“ nije samozavaravanje – to je realnija slika stvarnosti.

Ne morate da verujete svakoj misli koju pomislite o sebi.

08Kada je vreme za razgovor sa stručnjakom

Ako se osećaj da „niste dovoljno dobri“ provlači kroz posao, odnose i svakodnevicu, ako izbegavate prilike koje želite ili vas parališe strah od tuđeg mišljenja, razgovor sa psihoterapeutom može da skrati put. Zajedno se otkriva gde je slika o sebi „napukla“, koja ubeđenja je drže, i gradi se nova – zasnovana na stvarnim dokazima o tome ko ste i šta možete.