Samopouzdanje – najvažniji faktor ličnog uspeha

01Šta je zapravo samopouzdanje

Koliko puta ste se zapitali zbog čega su neke osobe toliko sigurne u sebe, dok druge nemaju dovoljno vere u svoje sposobnosti? Kada verujemo u sebe, osećamo se toliko kreativno i ispunjeno da možemo da postignemo i više od onoga što se od nas očekuje. U suprotnom, sputavaju nas strahovi i koče sumnje.

Samopouzdanje je, u stvari, sigurnost u sebe i svoje sposobnosti, odnosno način na koji sebe vidimo i vrednujemo. Ono nije glasnoća, nastup ni potreba da uvek budemo u pravu. Mnogo češće je tiho: to je osećaj da možemo da se suočimo sa izazovom, čak i kada ne znamo unapred kako će se završiti.

Jedan je od najvažnijih faktora ličnog uspeha i može se sticati i razvijati, ali i gubiti. Veće je kada smo zadovoljni sobom i svojim trenutnim ili životnim uspesima, ali i kada nas i drugi poštuju i uvažavaju.

02Odakle dolazi samopouzdanje

Šta utiče na naše samopouzdanje? Izgled, obrazovanje, novac, sredina u kojoj smo odrasli, vaspitanje. Samopouzdanje je crta ličnosti s kojom se ne rađamo, već ga stičemo i razvijamo čitavog života.

Prve poruke o tome koliko vredimo dobijamo vrlo rano – od roditelja, učitelja, trenera, vršnjaka. Kasnije se na njih nadovezuju iskustva iz škole, posla, sporta i odnosa. Svako iskustvo u kome smo nešto uspeli, ili u kome smo pali pa ustali, ostavlja trag u slici koju imamo o sebi.

• Porodica i vaspitanje – da li smo bili prihvaćeni i kada grešimo, ili samo kada uspemo.
• Iskustvo uspeha – konkretni dokazi da nešto umemo i možemo.
• Okruženje – ljudi koji nas ohrabruju ili oni koji nas stalno porede i kritikuju.
• Unutrašnji govor – način na koji razgovaramo sami sa sobom posle greške.

03Dve vrste samopouzdanja

Postoje dve vrste samopouzdanja, kratkoročno emocionalno samopouzdanje i dugoročno logično samopouzdanje.

Kratkoročno emocionalno samopouzdanje

Kada smo svesno samopouzdani, osećamo se jako lepo i moćno, imamo osećaj kao da su nam sposobnosti bolje i izoštrenije nego obično. Svesno podižemo svoje samopouzdanje tako što slušamo muziku koja nas „diže“, na primer, pre govora u javnosti, takmičenja ili važnog izlaska i sastanka. Kao i sve druge emocije, ovaj osećaj ne može da traje dugo, pa se pre ili kasnije vraćamo na staro.

Dugoročno logično samopouzdanje

Dugoročno logično samopouzdanje zasnovano je na logičkim zaključcima koje imamo o sebi i svojim sposobnostima. Ova vrsta samopouzdanja potiče iz našeg životnog iskustva i izgrađuje se vremenom. Na primer, kada smo svesni da smo u nekoj aktivnosti, znanju ili veštini mnogo bolji od drugih: matematici, muzici, zanatskoj veštini, nekoj naučnoj disciplini ili profesionalnoj aktivnosti.

Prva vrsta nam pomaže da „uđemo“ u važan trenutak, a druga da u njemu ostanemo stabilni. Zato je dugoročno samopouzdanje ono na kome vredi raditi – ono ne zavisi od muzike ni od raspoloženja tog dana.

04Samopouzdanje, samopoštovanje i arogancija

Ova tri pojma se često mešaju. Samopouzdanje se odnosi na veru u ono što umemo i možemo. Samopoštovanje je dublje – to je osećaj da vredimo kao ljudi, bez obzira na rezultat. Moguće je biti vrlo siguran u svoje znanje na poslu, a da u isto vreme sebe ne poštujemo dovoljno u odnosima.

Arogancija nije višak samopouzdanja, već najčešće njegov manjak prekriven glasnim nastupom. Osoba koja je zaista sigurna u sebe ne mora stalno da dokazuje da je bolja od drugih, može da prizna grešku i da zatraži pomoć.

Zdravo samopouzdanje ne znači da nikada ne sumnjamo, već da nam sumnja ne odlučuje umesto nas.

05Kako samopouzdanje utiče na posao, sport i odnose

Samopouzdanje se vidi u svakoj oblasti života, samo na različite načine:

• Na poslu i u biznisu – lakše donosimo odluke, pregovaramo, vodimo tim i preuzimamo odgovornost.
• U sportu – sportista koji veruje u sebe igra slobodnije, brže se oporavlja od greške i bolje podnosi pritisak velikih utakmica.
• U odnosima – umemo da kažemo šta nam treba, da postavimo granicu i da prihvatimo bliskost bez straha od odbacivanja.
• U svakodnevici – manje odlažemo, češće probamo nove stvari i lakše se nosimo sa stresom.

Zbog toga ljudi sa sličnim znanjem i talentom često postižu vrlo različite rezultate. Razlika nije uvek u sposobnosti, već u veri da tu sposobnost smemo da upotrebimo.

06Šta se dešava kada izgubimo samopouzdanje

Gubitak samopouzdanja u velikoj meri odvlači životnu, pokretačku energiju. A nedostatak energije ometa ostvarivanje životnih ciljeva, želja i potreba, što stvara frustracije i nezadovoljstvo sobom.

Nezadovoljstvo sobom je najkraći put da se izgubi samopouzdanje.

Tako nastaje začarani krug: manje verujemo u sebe, pa manje pokušavamo; manje pokušavamo, pa imamo manje uspeha; manje uspeha potvrđuje lošu sliku o sebi. Dobra vest je da se krug može prekinuti na bilo kom mestu – najčešće jednim malim, konkretnim korakom.

07Znaci da vam samopouzdanje opada

Pad samopouzdanja retko dolazi preko noći. Obično se vidi kroz sitne promene u ponašanju:

• Izbegavate situacije u kojima biste mogli da pogrešite ili budete procenjivani.
• Svoje uspehe pripisujete sreći, a neuspehe sebi.
• Teško prihvatate pohvalu i odmah je umanjujete.
• Stalno se poredite sa drugima i uvek izlazite kao „gori“.
• Odluke prepuštate drugima, čak i kada se tiču vas.
• Unutrašnji glas posle svake greške postaje strog i ponižavajući.

08Kada potražiti stručnu pomoć

Ako nesigurnost traje mesecima, ako vas sprečava da se prijavite za posao, odete na takmičenje, započnete vezu ili kažete šta mislite, vredi razgovarati sa stručnjakom. Kroz psihoterapiju se otkriva odakle dolazi loša slika o sebi i uči se kako da je zamenite realnijom. Hipnoterapija može biti dobra dopuna, jer radi sa ubeđenjima koja su se „usidrila“ duboko, mimo svesne volje.

Samopouzdanje se gradi – a to znači da se može i obnoviti, u bilo kom periodu života.