Najčešće vrste misli koje izazivaju anksioznost

01Misli koje sami sebi stvaramo

Sami sebe činimo uznemirenim zbog određenih stvari zato što na određeni, anksiozni način mislimo o njima.

Nije svaka misao jednako opasna. Postoje uverenja koja se tiho ponavljaju u pozadini i usmeravaju kako tumačimo ljude i situacije. Ovaj tekst se ne bavi mislima tokom samog napada panike, već dubljim stavovima koji svakodnevni život čine napetim.

02Najčešće anksiozne misli

Ovo su misli koje se najčešće sreću kod ljudi koji pate od anksioznosti:

• Bilo koja čudna situacija mora biti opažena kao opasna.
• Situacija ili osoba nije bezbedna sve dok se ne dokaže da je bezbedna.
• Uvek je najbolje da očekuješ najgore.
• Moja sigurnost i bezbednost zavise od predviđanja i pripremanja za sve moguće opasnosti.
• Ne mogu da poverim svoju bezbednost nekom drugom – ja sam/a moram da osiguram sopstvenu sigurnost.
• U nepoznatim situacijama moram biti nepoverljiv/a i ćutljiv/a.
• Moj opstanak podrazumeva da uvek moram biti kompetentan/a i snažan/a.
• Nepoznate osobe mrze da vide slabost drugih.
• Napašće me čim primete prvi znak moje slabosti.
• Ako me napadnu, svi će videti da sam slab/a i socijalno neadekvatan/a.

Retko ko ima sve ove misli. Obično se izdvaja dve ili tri koje se ponavljaju i boje gotovo svaku situaciju. Dok čitate spisak, obratite pažnju koja vas je „pogodila“ – to je dobar trag odakle da počnete.

03Svet kao opasno mesto

Prve tri misli imaju zajedničku nit: nepoznato se automatski tumači kao pretnja. Kada je pravilo „nije bezbedno dok se ne dokaže suprotno“, svaka nova situacija – novi posao, novo društvo, put – postaje ispit koji treba preživeti.

Problem je što se „dokaz“ bezbednosti nikada ne dobija u potpunosti. Uvek ostaje mali prostor sumnje, i upravo u njemu anksioznost raste. Očekivanje najgoreg deluje kao zaštita, ali zapravo vas drži u stalnoj pripravnosti.

04Kontrola i predviđanje svega

Četvrta i peta misao opisuju uverenje da je sigurnost moguća samo ako sve predvidite i sve kontrolišete sami. To je iscrpljujuć zadatak, jer nijedan um ne može da obuhvati sve moguće opasnosti.

Ovo često viđamo kod ljudi iz biznisa koji ne mogu da delegiraju, jer „niko neće uraditi kako treba“. Rezultat je preopterećenost, nesanica i osećaj da odmor nije dozvoljen.

Što više pokušavate da kontrolišete sve, to je jasnije da sve ne može da se kontroliše – i anksioznost raste.

05Strah od slabosti pred drugima

Poslednjih pet misli tiču se drugih ljudi: nepoverenje, ćutanje, uverenje da morate stalno biti jaki i da će vas drugi „napasti“ čim primete slabost. Ovakav stav je čest kod sportista, kojima je od malih nogu rečeno da ne smeju da pokažu emociju.

Takve misli vode povlačenju, ukočenosti u društvu i stalnoj proceni kako izgledate. One su bliske socijalnoj anksioznosti, o kojoj više možete pročitati u tekstu o socijalno-anksioznom poremećaju.

06Zahtev da uvek budete smireni

Ako dozvolite sebi da razvijete ovakve stavove i zahtevate od sebe da budete smireni, opušteni i da vam uvek bude udobno, kada se nađete u situacijama koje nisu ni udobne ni prijatne i ne slažu se sa vašim zahtevima – napad brige, anksioznosti i neprijatnosti pojaviće se odmah.

Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo je verovatno da ste na putu da razvijete anksioznost. Dobra vest je da su ovo naučene misli – a ono što je naučeno, može se i promeniti.

07Kako da preispitate anksioznu misao

Kada prepoznate neku od ovih misli, zapišite je i postavite sebi nekoliko pitanja:

1Koji su dokazi za i protiv?

Koliko puta se najgore zaista dogodilo? Šta se desilo kada ste ipak pokazali slabost ili zatražili pomoć?

2Šta bih rekao/la prijatelju?

Prema drugima smo obično blaži i realniji nego prema sebi.

3Kako bi glasila uravnoteženija misao?

Na primer: „Nepoznata situacija nije nužno opasna. Mogu da se snađem i ako nešto pođe naopako.“

08Kada misli ne popuštaju

Neke misli su toliko duboko ukorenjene da logika ne dopire do njih. Tada pomaže rad na nivou podsvesti. Hipnoterapija kao komplementarna metoda može da pomogne da se, u stanju duboke relaksacije, ograničavajuća uverenja zamene realnijim i podržavajućim.

Promena ovakvih uverenja ne dešava se preko noći. Svaki put kada primetite misao, preispitate je i ipak uradite ono što je strah hteo da izbegnete, šaljete mozgu novu poruku: „Bezbedno je.“ Vremenom nova misao postaje prirodnija od stare.

Ako primećujete da vam ovakve misli oduzimaju energiju i radost, ne morate da ih trpite sami. Razgovor sa stručnjakom je prvi korak.