Napad panike (kako razmišlja osoba sa napadom panike)

01Šta je zapravo napad panike

Panični napad kao specifična forma anksioznih poremećaja u principu je anksioznost koju osoba sama stvara, i to ponavljanje ide do te mere da osoba koja pati od paničnih napada oseća da je zarobljena u začaranom krugu i često je sasvim nemoćna da shvati šta se tu u stvari dešava i kako da sa tim izađe na kraj.

Napad panike je nagli talas intenzivnog straha koji obično dostiže vrhunac za nekoliko minuta, a zatim postepeno popušta. Iako se tada čini da traje beskrajno, telo ne može dugo da održava takvu uzbunu. Ono što napad čini toliko zastrašujućim nisu samo telesni simptomi, već misli koje ih prate i tumače.

02Kako nastaje anksiozni stav

Jednom kada ste već osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite anksiozni stav prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „Bilo bi baš grozno da budem anksiozan.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost.

Setimo se izreke: strah se strahom hrani!

Drugim rečima, prvi napad često dolazi „iz vedra neba“, ali svaki sledeći ima pomoćnika – očekivanje da će se ponoviti i uverenje da bi to bilo nepodnošljivo.

03Spirala misli tokom napada

Kada napad počne, misli i osećaji se nadovezuju jedni na druge, korak po korak:

1„Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan.“

Vi opažate nadolazeću anksioznost i tumačite je kao nešto loše. Ovakvo mišljenje vodi do povećane anksioznosti.

2„O ne, sada već gubim kontrolu…“

Pojačana anksioznost postaje okidač za sledeću misao: „Šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo?“ To bi bilo užasno.

3Anksioznost se ponovo uvećava

Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug.

Bitno je obratiti pažnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da je osoba svesna samo narastajućeg osećaja panike, a ne i misli koje ga pokreću.

04Šta se u tom trenutku dešava u telu

Svaka katastrofična misao za telo je signal opasnosti. Nervni sistem tada pokreće reakciju „borba ili bekstvo“ – istu onu koja nas štiti kada smo zaista ugroženi:

• srce lupa brže i jače, a disanje postaje ubrzano i plitko,
• javlja se vrtoglavica, osećaj nestvarnosti ili „mutne glave“,
• mišići se zatežu, ruke drhte ili se znoje,
• pojavljuju se trnci, stezanje u grudima ili osećaj nedostatka vazduha.

Ove senzacije su neprijatne, ali same po sebi nisu opasne. Problem nastaje kada ih um pročita kao dokaz da se dešava nešto strašno – tada telo dobija novu dozu uzbune i krug se zatvara.

05Korisne činjenice za one koji su doživeli napad panike

Bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, sa svim svojim posledicama, grozna i nepodnošljiva, panika se najčešće ne bi razvila do punog napada – čak ni kada osoba ubrzano diše i oseća neprijatne telesne promene.

Dakle, anksiozni stav, odnosno mišljenje, jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panični napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice.

Nije opasan osećaj, već uverenje da je osećaj opasan.

06Zašto izbegavanje i „gašenje“ simptoma ne rešavaju uzrok

Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, a neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost. To na kratke staze može da pomogne, ali ne leči uzrok anksioznosti i paničnih napada.

Lekove propisuje psihijatar i oni kod nekih ljudi imaju svoje mesto – mogu da ublaže simptome i olakšaju rad. Ali sami po sebi ne menjaju stavove, ponašanja i reakcije koji održavaju paniku. Alkohol je posebno varljiv: smiruje na sat-dva, a potom anksioznost često vraća pojačanu. Zato nikada ne prekidajte propisanu terapiju na svoju ruku, već o tome razgovarajte sa lekarom.

07Panika kod sportista i ljudi u biznisu

Napad panike ne bira ljude po snazi volje. Sportista ga može doživeti u svlačionici pred važan meč, kada ubrzan puls od zagrevanja protumači kao znak da „nešto nije u redu“. Preduzetnik ili menadžer – na sastanku, u pregovorima ili pred prezentaciju, kada pritisak i umor naprave teren za prvu misao „šta ako izgubim kontrolu pred svima“.

U oba slučaja mehanizam je isti: telesna uzbuna plus katastrofično tumačenje. I u oba slučaja ljudi naviknuti da sve drže pod kontrolom često najteže prihvataju da im je potrebna pomoć.

08Kako se prekida začarani krug

Pre svega, ako napade još niste proverili kod lekara, uradite to – kako biste isključili telesne uzroke i sa više sigurnosti mogli da kažete sebi da je u pitanju panika. Zatim, kada sledeći put osetite talas:

• imenujte ga: „Ovo je napad panike. Neprijatan je, ali prolazi.“
• usporite disanje i produžite izdisaj, bez forsiranja,
• ne bežite iz situacije ako možete da ostanete – tako telo uči da opasnosti nema,
• pustite talas da se podigne i spusti, umesto da se borite protiv njega.

Trajna promena se postiže psihoterapijom, a hipnoterapija kao dopunska metoda nudi veoma koristan pristup: u stanju duboke relaksacije lakše se menjaju automatske reakcije na telesne senzacije. Mnogi klijenti posle nekog vremena imaju osećaj kao da su napadi panike daleko iza njih.