- Početna
- Koje probleme rešavam
- Depresija lečenje
- Depresivni poremećaj izazvan medicinskim stanjem
Depresivni poremećaj · F06.3 · DSM-5
Depresija izazvana medicinskim stanjem
Kada telo pošalje signal koji raspoloženje prvo primeti — i kada je za pravi odgovor potrebno da lekar i psihoterapeut gledaju isti karton.
Umor koji ne prolazi, tuga bez povoda, gubitak volje za stvarima koje su ti nekad bile važne — ponekad to nije „samo" depresija, nego način na koji se oglašava štitna žlezda, posledica moždanog udara, hormonski poremećaj ili neurološka bolest. Kod Aleksandra dobijaš psihološku podršku koja ide rame uz rame sa lečenjem kod tvog lekara: prvo se proverava i leči telesni uzrok, a paralelno se radi na raspoloženju, snu, strahu od bolesti i emocijama koje su se godinama taložile.
- Saradnja sa tvojim lekarom
- 50 minuta po seansi
- Uživo i online
Ista nedelja, isti uzrok
- 0dijagnostičkih kriterijuma (A–E) prema DSM-5
- 0minuta traje besplatan uvodni razgovor
- 0minuta traje redovna seansa
Šta je F06.3
Depresija koja je deo telesne bolesti
Neki ljudi razviju depresivne simptome koji su direktna posledica drugog, telesnog oboljenja — ne psihološka reakcija na vest o bolesti, nego deo same bolesti. Poremećaji rada štitne žlezde, neurološka oboljenja, hormonski i metabolički poremećaji mogu da promene rad mozga i da se prvo pokažu kroz potištenost, umor i gubitak zadovoljstva. Takve slike su dobro poznate u bolnicama i medicinskim ustanovama, ali ih pacijent često prvo doživi kao „loš period".
DSM-5 zato ima posebnu dijagnozu koja kliničare upozorava da kod svake depresije treba razmisliti i o telu i da je opravdano tragati za medicinskim uzročnikom. To ima veoma važne posledice za lečenje: ako je uzrok telesni, prvo se leči on, a psihološki rad ide uz to — ne umesto toga.
U ICD-10 klasifikaciji ovo stanje se vodi pod šifrom F06.3 (organski poremećaji raspoloženja). U zapisu dijagnoze uvek se navodi ime medicinskog stanja koje je izazvalo depresiju, a zatim i kakvu sliku ona ima.
Depresivni poremećaj usled hipertireoze, sa mešovitim karakteristikama
Izaberi dodatnu oznaku i vidi šta znači:
Depresivno raspoloženje je jasno i uporno, ali nisu ispunjeni svi kriterijumi za veliku depresivnu epizodu. Ovo je najčešća oznaka.
Ispunjeni su svi kriterijumi za veliku depresivnu epizodu, osim onog koji isključuje medicinski uzrok. Po težini slika odgovara velikom depresivnom poremećaju.
Uz depresiju su prisutni i pojedini simptomi manije ili hipomanije — ubrzane misli, pojačana energija, manje potrebe za snom — ali oni ne preovlađuju.
Dijagnostički kriterijumi · DSM-5
Pet uslova, dva pogleda — lekarski i psihološki
Kriterijumi su ovde prepričani jednostavnim jezikom. Uz svaki je naznačeno ko ga najčešće potvrđuje, jer ova dijagnoza gotovo uvek traži zajednički rad lekara i kliničara.
- Razgovor i procena
Kriterijum A: Uporno depresivno raspoloženje
U kliničkoj slici preovlađuje izražen i dugotrajan period potištenog raspoloženja ili jasno smanjenog interesovanja i zadovoljstva u svim ili skoro svim aktivnostima.
- Lekar i laboratorija
Kriterijum B: Dokaz telesnog uzroka
Istorija bolesti, lekarski pregled ili laboratorijski nalazi pokazuju da je poremećaj direktna patofiziološka posledica drugog medicinskog stanja.
- Kliničar
Kriterijum C: Ne objašnjava ga bolje drugi poremećaj
Slika se ne može bolje objasniti drugim mentalnim poremećajem — na primer poremećajem prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem, gde je stresor sama ozbiljna bolest.
- Lekar
Kriterijum D: Nije samo deo delirijuma
Simptomi se ne javljaju isključivo tokom delirijuma, naglog stanja smetenosti koje zahteva hitnu medicinsku procenu.
- Razgovor i procena
Kriterijum E: Pogađa svakodnevni život
Stanje izaziva klinički značajnu patnju ili narušava funkcionisanje na poslu, u odnosima ili u drugim važnim oblastima života.
Ovaj spisak služi razumevanju, ne samodijagnozi. Dijagnozu postavlja lekar ili kliničar na osnovu pregleda, nalaza i razgovora.
Stanja koja se najčešće povezuju
Kada se trag tela i trag raspoloženja poklope
Izaberi stanje i pogledaj kako se telesna promena i raspoloženje kreću zajedno. Krive su pojednostavljena ilustracija, a ne medicinski nalaz — svaka osoba ima svoj tok.
Štitna žlezda
Hipotireoza (smanjen rad žlezde) često donosi usporenost, pospanost, gojenje, osetljivost na hladnoću i potištenost; hipertireoza (pojačan rad) češće nemir, razdražljivost i nesanicu, ali i depresivne slike. Osnovne analize hormona često su prvi i najjednostavniji korak.
Moždani udar
Depresija posle moždanog udara je česta i nije samo reakcija na gubitak — mesto oštećenja i promene u mozgu mogu direktno uticati na raspoloženje. Najčešće se pojavljuje u prvim mesecima oporavka i usporava rehabilitaciju ako se ne prepozna.
Parkinsonova bolest
Depresivni simptomi mogu da se jave i pre motoričkih znakova bolesti. Usporenost, siromašnija mimika i umor liče na depresiju, pa se procena radi posebno pažljivo i u dogovoru sa neurologom.
Povreda glave
Posle traumatske povrede mozga, uključujući i ponovljene potrese mozga u sportu, mogu se javiti razdražljivost, gubitak motivacije i depresivno raspoloženje — ponekad nedeljama posle same povrede.
Kortizol i hormoni
Dugotrajno povišen kortizol kod Kušingovog sindroma povezan je sa depresijom, nesanicom i naglim promenama raspoloženja. I drugi hormonski poremećaji mogu dati sličnu sliku.
Druga hronična stanja
Multipla skleroza, lupus, nedostatak vitamina B12, pojedina infektivna i onkološka oboljenja takođe mogu doprineti depresiji. Spisak nije konačan — zato je lekarski pregled nezamenljiv.
Veza ide i u drugom smeru: depresija otežava lečenje telesne bolesti — redovnu terapiju, san, ishranu i kretanje. Zato se oba traga prate zajedno.
Diferencijalna dijagnoza
Uzrok, reakcija ili slučajnost?
Ista potištenost može imati različito poreklo. Pitanja ispod su ona koja kliničar postavlja da bi razlikovao depresiju izazvanu bolešću od stanja koja joj liče.
Da li je tuga reakcija na vest o bolesti?
01Poremećaj prilagođavanja
Kada potištenost i strah dolaze kao psihološki odgovor na dijagnozu, bolničko lečenje ili gubitak sposobnosti, a ne kao direktna posledica bolesti, reč je najčešće o poremećaju prilagođavanja.
Da li bi se depresija javila i bez bolesti?
02Veliki depresivni poremećaj
Ako je depresija počela pre bolesti, traje nezavisno od njenog toka ili je sličnih epizoda bilo i ranije, verovatno je reč o nezavisnoj depresiji koja se samo poklopila sa telesnim problemom.
Da li je počela posle nove terapije?
03Depresija izazvana lekom
Neki lekovi, na primer kortikosteroidi ili interferon, mogu sami da izazovu depresivne simptome. Tada se govori o poremećaju izazvanom supstancom ili lekom — a svaku promenu terapije dogovara lekar.
Postoji li smetenost i dezorijentisanost?
04Delirijum
Naglo nastala smetenost i problemi sa pažnjom i orijentacijom traže hitnu medicinsku procenu. Depresivni simptomi koji se javljaju samo tokom delirijuma ne postavljaju se kao posebna dijagnoza.
Nestaje li samo snaga — ili i radost?
05Iscrpljenost od bolesti
Bolest iscrpljuje i to je očekivano. Razlika je u tome da li su nestali i radost i interesovanje za ono što ti je važno, uz osećaj bezvrednosti i beznađa.
Telo i raspoloženje zaslužuju isti pregled
U dvadeset minuta besplatnog razgovora opisuješ šta se dešava, a Aleksandar ti pomaže da vidiš šta je dobro prvo proveriti kod lekara i kako psihološka podrška može da ide paralelno sa lečenjem. Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.
Bez uputa i bez dijagnoze · Potpuna diskrecija
Saradnja sa lekarom
Dva traga, jedan plan
Preporuka je jednostavna: svaka osoba koja sumnja na depresiju treba da se javi i izabranom lekaru, koji po potrebi upućuje dalje. Ako se ustanovi da depresiju izaziva drugo medicinsko stanje, njegovo lečenje je posao lekara specijaliste — i ono ide prvo. Psihološki rad se uklapa u taj plan.
- 01Provera
Lekar i specijalista
Pregled i analize krvi (na primer hormoni štitne žlezde ili vitamin B12), po potrebi upućivanje endokrinologu, neurologu ili drugom specijalisti.
Psihoterapija kod AleksandraUvodni razgovor i opis simptoma kroz vreme; preporuka da se telo proveri ako to još nije urađeno.
- 02Lečenje uzroka
Lekar i specijalista
Terapija osnovnog stanja — hormonska, neurološka ili druga specijalistička — i procena da li je potreban i antidepresiv.
Psihoterapija kod AleksandraPodrška dok terapija ne počne da deluje: san, dnevni ritam, strah od bolesti i osećaj da telo više nije „tvoje".
- 03Praćenje
Lekar i specijalista
Kontrole, nalazi i prilagođavanje doze prema tome kako reaguješ.
Psihoterapija kod AleksandraPraćenje raspoloženja iz nedelje u nedelju — ono što primećuješ je dragocena informacija i za tvog lekara.
- 04Oporavak
Lekar i specijalista
Stabilizacija telesnog stanja i dogovor o daljim kontrolama.
Psihoterapija kod AleksandraRad na onome što je ostalo: potisnute emocije, promenjena slika o sebi, povratak poslu, sportu i odnosima.
Aleksandar ne propisuje lekove i ne menja terapiju. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom — ni kada se osećaš bolje, ni kada sumnjaš da ti lek ne prija.
Kako izgleda proces
Psihoterapija koja poštuje telo
Rad sa depresijom izazvanom medicinskim stanjem nije isti kao rad sa „običnom" depresijom. Tempo se prilagođava tvom zdravstvenom stanju, a svaka faza se usklađuje sa onim što se dešava kod lekara.
- 01
Besplatan uvodni razgovor
Dvadeset minuta, telefonom, uživo ili online. Opisuješ šta se dešava i od kada, a Aleksandar ti objašnjava kako bi rad mogao da izgleda i šta je dobro prvo proveriti kod lekara.
- 02
Procena i plan
Zajedno mapirate kako bolest, lekovi, san i stres utiču na raspoloženje. Plan se pravi u skladu sa lečenjem koje već sprovodi tvoj lekar.
- 03
Psihoterapija
Seanse od 50 minuta: rad na mislima i navikama koje depresiju održavaju, prihvatanje bolesti bez predaje i postepen povratak aktivnostima koje su ti važne.
- 04
Hipnoterapija kao dodatak
Kada procena pokaže da je korisno, hipnoza se uključuje kao komplementarna metoda — za duboko opuštanje, smanjenje stresa i rad sa emocijama.
Kratka provera
Signali da vredi proveriti i telo
Nijedan od ovih znakova ne znači sam po sebi da je depresija telesnog porekla. Ali ako ih prepoznaš nekoliko, pomeni ih lekaru — to je jednostavan korak koji može mnogo da promeni u planu lečenja.
Označi ono što se odnosi na tebe. Ovo nije test, već podsetnik šta vredi pomenuti lekaru.
Zakaži besplatan razgovorOvi koraci pomažu da lakše razumeš šta se dešava, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.
Zašto Aleksandar
Psiholog koji zna gde prestaje njegov posao
Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. Kada postoji sumnja na telesni uzrok, prvo te usmerava ka lekaru, a zatim radi na onome što je psihološko — u kabinetu na Karpoševoj 89/A, Banovo brdo, ili preko video poziva.
- Trajanje seanse
- 50 minuta, uživo ili online
- Lokacija
- Karpoševa 89/A, Banovo brdo, Beograd
- Radno vreme
- Rad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h
- 01
Telo se ne preskače
Ako simptomi upućuju na telesni uzrok, dobijaš jasnu preporuku šta da proveriš i kod koga.
- 02
Uz terapiju, ne umesto nje
Psihološki rad se uklapa u lečenje koje je propisao tvoj lekar i nikada ga ne zamenjuje.
- 03
Tempo po tvom stanju
Uživo ili online, ređe ili češće — raspored prati tvoje zdravlje i snagu.
- 04
Bez uputa i bez čekaonice
Dolaziš direktno, bez dijagnoze i bez slučajnih susreta. Diskrecija je potpuna.
Kada telo i raspoloženje pričaju istu priču, ne biramo koga ćemo slušati. Slušamo oba — i svako radi svoj deo posla.
Kome je ova podrška namenjena
Kada bolest uđe u život koji mora da ide dalje
Depresija izazvana medicinskim stanjem ne bira profesiju. Ipak, kod ljudi čiji posao ili sport traži stalnu formu, često se prepoznaje kasnije — jer se pripisuje umoru, pritisku ili „lošoj sezoni".
Sportisti posle povrede glave
Posle potresa mozga ili ponovljenih udaraca pad motivacije i razdražljivost lako se pripišu frustraciji zbog pauze. Kod sportista je važno da neurolog i psiholog prate oporavak zajedno.
Preduzetnici i menadžeri
Umor, pad koncentracije i gubitak volje često se pravdaju tempom posla, dok kontrole štitne žlezde, šećera ili pritiska čekaju „mirniji period" koji ne dolazi.
Osobe sa hroničnom bolešću
Ako već živiš sa dijagnozom, depresija nije „normalan deo paketa" koji moraš da trpiš. Može i treba da se leči.
Porodica i bliski ljudi
Ako primećuješ da se neko posle bolesti povukao i ugasio, razgovor sa psihologom može pomoći i tebi da znaš kako da ga podržiš.
Česta pitanja
Pitanja o depresiji i telesnom uzroku
Kako da znam da li je moja depresija izazvana nekim medicinskim stanjem?
Sa sigurnošću to može da utvrdi samo lekar, na osnovu pregleda, istorije bolesti i nalaza. Posumnjati vredi ako se depresija javila prvi put kasnije u životu, uz jasne telesne promene, posle dijagnoze, povrede glave ili nove terapije.
Da li psiholog može da mi uputi na analize?
Psiholog ne izdaje uputnice, ali može da ti pomogne da jasno opišeš simptome i da ti preporuči da se javiš izabranom lekaru, koji zatim odlučuje o analizama i specijalistima.
Ako se izleči telesni uzrok, da li depresija sama prolazi?
Kod mnogih se raspoloženje popravlja kako se osnovno stanje stabilizuje, ali ne uvek i ne odmah. Ponekad ostaju strah, promenjena slika o sebi ili navike koje depresiju održavaju — i na tome se radi u psihoterapiji.
Da li mi treba antidepresiv ako je uzrok telesni?
O tome odlučuje lekar ili psihijatar, u zavisnosti od težine simptoma i osnovne bolesti. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.
Može li hipnoza da izleči bolest štitne žlezde?
Ne. Hipnoterapija je komplementarna metoda koja može da pomogne kod stresa, sna i potisnutih emocija, ali telesno oboljenje leči lekar.
Da li mogu da radim online ako sam slabije pokretan/na?
Da. Seanse preko video poziva traju isto kao u kabinetu, 50 minuta, i često su najbolje rešenje dok traje lečenje ili oporavak.
Da li mi treba uput ili dijagnoza da bih došao/la?
Ne. Kod Aleksandra dolaziš bez uputa i bez dijagnoze. Sve što te muči može da bude polazna tačka razgovora.
Koliko košta prvi razgovor?
Prvi razgovor je besplatan i traje dvadeset minuta, bez ikakve obaveze da nastaviš. Cena redovne seanse saopštava se tokom tog razgovora.
Za kraj
Kada se dva traga smire zajedno
Depresija izazvana medicinskim stanjem nije slabost karaktera i nije nešto što treba „izdržati" dok ne prođe bolest. Uz dobru saradnju lekara i psihoterapeuta, oporavak tela i oporavak raspoloženja mogu da idu zajedno. Prvi korak je dvadeset minuta razgovora — besplatno i bez obaveze.
„Ne moraš da biraš da li ćeš lečiti telo ili dušu. Radi se na oba, istim tempom."