Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Depresija lečenje

Depresivni poremećaji · DSM-5

Lečenje depresije kad noć traje predugo

Tuga prolazi. Depresija ostaje — nedeljama, ponekad godinama — i menja način na koji misliš, spavaš, radiš i voliš.

Na ovoj stranici je mapa svih depresivnih poremećaja koje opisuje DSM-5, sa šiframa, razlikama i putevima lečenja. Kod Aleksandra dobijaš psihoterapiju i hipnoterapiju kao dopunu lečenju — bez uputa, bez dijagnoze unapred i uz potpunu diskreciju. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
  • Potpuna diskrecija
  • Uživo ili online
  • Banovo brdo, Beograd
  • 0unipolarnih depresivnih poremećaja u DSM-5
  • 0nedelje — najkraće trajanje depresivne epizode
  • 0minuta traje besplatan uvodni razgovor
  • 0minuta traje redovna seansa

Šta je depresija

Depresija nije samo tuga

Reč depresija potiče od latinskog deprimere — pritisnuti, utisnuti, udubiti. U psihologiji se koristi od 1905. godine, kroz engleski izraz „depression of spirits”, doslovno „potištenost duha”. Taj stari opis je precizan: depresija se ne doživljava kao jedna emocija, već kao težina koja pritiska sve ostalo.

Tuga je normalna, zdrava reakcija na gubitak, razočaranje ili traumatski događaj. Dolazi u talasima i vremenom slabi. Kada je intenzivna tuga prisutna nedeljama ili duže i kada je prate bezvrednost, beznađe i krivica, verovatno je reč o ozbiljnijem stanju — onom koje zaslužuje stručnu procenu i lečenje.

Uporedi:
Trajanje
Dolazi u talasima i postepeno slabi, obično za nekoliko dana ili nedelja.Prisutna je veći deo dana, skoro svakog dana, najmanje dve nedelje — često i mnogo duže.
Slika o sebi
Samopoštovanje ostaje uglavnom očuvano: „teško mi je”, a ne „ja ne vredim”.Javljaju se bezvrednost i krivica: kritike se prihvataju kao istina, a komplimenti se odbijaju.
Zadovoljstvo
Uz tugu i dalje mogu da se jave trenuci radosti, smeha i bliskosti.Ono što je ranije radovalo — sport, druženje, hobi — više ne donosi zadovoljstvo.
Ritam dana
San, apetit i energija se uglavnom brzo vraćaju u uobičajen ritam.Stanje je često najteže ujutru ili noću; menjaju se san, apetit i nivo energije.
Misli
Misli se vraćaju gubitku, ali ostavljaju prostor za budućnost.Negativne misli postaju „glasnije” od svega drugog i guše koncentraciju i odluke.

Ovo poređenje nije dijagnostički test — pomaže da prepoznaš trenutak kada tuga prestaje da bude samo tuga.

Mapa depresivnih poremećaja

Sedam oblika iste duge noći

Depresija se deli na unipolarnu i bipolarnu. Ovde je fokus na unipolarnim depresivnim poremećajima, onako kako ih opisuje DSM-5 — dijagnostički i statistički priručnik Američke psihijatrijske asocijacije (APA, 2013). Bipolarni poremećaj, kod kojeg se smenjuju depresivne i manične ili hipomanične epizode, pripada posebnoj grupi i traži drugačiji pristup lečenju.

Istakni:
  1. 01Deca i mladiDSM-5 296.99 · ICD-10 F34.8

    Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja

    Česti, snažni ispadi besa i stalna razdražljivost kod dece i adolescenata, sa početkom pre desete godine.

  2. 02EpizodičnoDSM-5 296.2x / 296.3x · ICD-10 F32–F33

    Veliki depresivni poremećaj

    Epizoda od najmanje dve nedelje sa najmanje pet od devet simptoma, među kojima je depresivno raspoloženje ili gubitak zadovoljstva.

  3. 03HroničnoDSM-5 300.4 · ICD-10 F34.1

    Hronični depresivni poremećaj (distimija)

    Blaže, ali uporno depresivno raspoloženje koje traje najmanje dve godine — kod dece i mladih najmanje godinu dana.

  4. 04CikličnoDSM-5 625.4 · ICD-10 N94.3

    Predmenstrualni disforični poremećaj

    Izražene promene raspoloženja u nedelji pre menstruacije, koje se povlače nekoliko dana posle njenog početka.

  5. 05Poznat uzrokDSM-5 · šifra zavisi od supstance

    Depresivni poremećaj izazvan supstancama ili lekovima

    Depresivni simptomi koji se javljaju tokom ili ubrzo posle upotrebe, trovanja ili apstinencije od neke supstance ili leka.

  6. 06Poznat uzrokDSM-5 293.83 · ICD-10 F06.3

    Depresivni poremećaj usled drugog medicinskog stanja

    Depresija kao direktna fiziološka posledica telesne bolesti, na primer poremećaja rada štitne žlezde ili neuroloških bolesti.

  7. 07OstaloDSM-5 311 · ICD-10 F32.8 / F32.9

    Ostali specifični i nespecifični depresivni poremećaji

    Kada simptomi nanose patnju i remete život, ali ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume nijednog od navedenih poremećaja.

  8. Dopuna lečenjuKomplementarna metoda

    Lečenje depresije hipnozom

    Kako hipnoterapija, uz psihoterapiju i medicinsko lečenje, pomaže da se promene obrasci negativnih misli.

Klikni na oznaku da istakneš srodne poremećaje, a na karticu da otvoriš detaljan opis.

Kako izgleda iznutra

Dan kada sunce ne izlazi

Svako reaguje na depresiju na svoj način, ali obrazac je često sličan: depresivno raspoloženje traje veći deo dana, više dana zaredom. Stanje je obično najteže ujutru ili noću i vezuje se za gubitak energije, beznađe i krivicu.

  1. 06:30Jutro

    Buđenje bez odmora

    Ustajanje iz kreveta traži ogroman napor, a danima može da bude gotovo nemoguće. Čak i pranje zuba ume da izgleda kao veliki posao.

  2. 12:00Podne

    Rad bez prisustva

    Obaveze se obavljaju, ali bez fokusa. Negativne misli uzimaju pažnju, pa se javljaju neodlučnost, nemir i otežana koncentracija.

  3. 17:00Popodne

    Trening i društvo bez radosti

    Osoba i dalje može da ode na trening ili da se vidi sa prijateljima, ali je gubitak zadovoljstva očigledan. Sve deluje ravnodušno i daleko.

  4. 23:30Noć

    Misli glasnije od ekrana

    Čak i gledanje televizije postaje teško, jer su unutrašnje negativne misli „glasnije” od onoga što je na ekranu. San dolazi teško ili prerano prestaje.

Promene koje primećuju drugi
  • Osoba postaje povučenija ili, ređe, pričljivija nego inače
  • Apetit se menja — jede manje ili više nego ranije
  • Ponašanje deluje „nekarakteristično” za nju
  • Povlači se iz društva, obaveza i hobija

Izazovi

Kad negativne misli preuzmu volan

Bez aktivnog lečenja depresija retko ostaje ista — češće se učvršćuje. Veoma je teško obaviti većinu svakodnevnih stvari kada su osećanja prema sebi stalno negativna. Ako znaš da tog dana nećeš izaći iz kuće, verovatno nećeš imati ni energije ni motivacije ni za osnovnu higijenu. Osoba koja je nekada imala kontrolu nad svojim životom i puno samopouzdanja počinje da oseća da kontrole više nema, a ponekad gubi i volju za životom.

Pitanja koja depresija postavlja
  • Koja je svrha odlaska na posao?
  • Zašto uopšte da ustanem iz kreveta?
  • Koga briga?
  • Nije bitno šta ja radim.
  • Ja sam bezvredna osoba.

Depresija lako propušta

  • Negativne komentare i kritike
  • Nipodaštavanja i uvrede
  • Sećanja na trenutke odbačenosti

Depresija odbija

  • Komplimente
  • Pohvale
  • Ohrabrenja

Osoba se sve češće vraća prošlim događajima u kojima se osetila odbačeno, a svaka takva uspomena potvrđuje negativnu sliku o sebi. Vremenom ta slika počinje da deluje kao činjenica — pa se čini da problem nema rešenje i da takav život treba prihvatiti. U najtežim slučajevima depresija može da dovede i do suicidalnih misli. Upravo tada je važno potražiti pomoć, jer je uverenje „ništa se ne može promeniti” simptom, a ne istina.

Svitanje počinje razgovorom

Prvi razgovor sa Aleksandrom je besplatan, traje 20 minuta i ne obavezuje te ni na šta. Dovoljno je da opišeš kako se osećaš — ne moraš da znaš kako se to zove.

Zakaži besplatan razgovor 062 262 195

Bez uputa · bez dijagnoze unapred · bez čekaonice

Depresija i bliski ljudi

Noć koja pada na celu kuću

  1. Depresija ne pogađa samo osobu koja je nosi. Često ona ne želi da drugi znaju kako se oseća, pa umesto razgovora bira povlačenje i izbegavanje. Bliski ljudi tada pomisle da su nešto pogrešili — a zapravo gledaju simptom. I njima je teško da razumeju, jer ni sama osoba ne ume da objasni svoje stanje i postupke.

  2. Onima koji ostanu uz nju nije lako. Osećaju frustraciju i bespomoćnost, jer ništa što kažu ili urade ne deluje dovoljno. Partner nudi zdrav obrok, a za osobu u depresiji ishrana je na poslednjem mestu; motivisati je i za najjednostavniju stvar ume da bude gotovo nemoguće. Neki se zato povuku i odu, što dodatno produbljuje osećaj bezvrednosti.

  3. Depresija se često ponavlja u porodicama: mnogi ljudi koji se bore sa njom odrasli su uz bar jednog roditelja koji je i sam bio depresivan. Zato rad na depresiji nije samo lična stvar, već i način da se prekine obrazac koji se prenosi.

Ako je u pitanju neko tvoj

  • Ne raspravljaj se sa osećanjem

    Rečenica „ma, saberi se” ne pomaže. Više znači: „Vidim da ti je teško. Tu sam.”

  • Nudi male, konkretne stvari

    Kratka šetnja, zajednički obrok, pomoć oko jednog zadatka — umesto velikih planova.

  • Podrži stručnu pomoć

    Ponudi da zajedno pronađete termin ili da budeš uz osobu dok zakazuje prvi razgovor.

  • Čuvaj i sebe

    Umor i frustracija bliskih su stvarni. I tebi je potrebna podrška — razgovor sa terapeutom može da pomogne i tebi.

Ovi koraci pomažu da podržiš sebe i bliske ljude, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

Lečenje depresije

Tri puta ka istom jutru

Depresija se leči — i što se ranije krene, put je obično kraći. Izbor pristupa zavisi od vrste poremećaja, težine simptoma i tvojih okolnosti, a često najbolje rezultate daje kombinacija. Praktične korake za svakodnevicu naći ćeš na stranici o rešavanju depresije.

  1. 01

    Medicinska procena i lekovi

    Psihijatar procenjuje da li su potrebni antidepresivi i prati njihovo dejstvo, a lekar može da isključi telesne uzroke, poput poremećaja rada štitne žlezde. Lekove ne ukidaj niti menjaj bez dogovora sa lekarom.

  2. 02

    Psihoterapija

    Razgovor sa terapeutom pomaže da razumeš šta održava depresiju — obrasce misli, odnose, gubitke — i da korak po korak gradiš nove navike i uverenja. Što bolje razumemo zašto se ponašamo kako se ponašamo, lakše je krenuti napred.

  3. 03

    Hipnoterapija kao dopuna

    Hipnoterapija radi na nivou podsvesnih obrazaca: pomaže da se negativne misli zamene korisnijim, da se otpuste krivica, bes i tuga i da se otkriju koreni problema. Ona je komplementarna metoda — dopunjuje, a ne zamenjuje medicinsko lečenje.

Aleksandar radi psihoterapiju i hipnoterapiju. Kada je potrebno, preporučuje saradnju sa psihijatrom ili lekarom, kako bi lečenje bilo celovito i bezbedno.

Kako izgleda proces

Od prvog razgovora do punog dana

Terapija depresije nema prečice, ali ima jasne korake. Tempo se prilagođava tebi — nikada obrnuto.

  1. Pre zore

    Besplatan uvodni razgovor

    Dvadeset minuta, bez obaveze: opisuješ šta se dešava, a Aleksandar objašnjava kako bi rad mogao da izgleda.

  2. Svitanje

    Procena i plan

    Na prvim seansama zajedno mapirate simptome, okidače i tok depresije i dogovarate ciljeve. Po potrebi se preporučuje i pregled kod psihijatra ili lekara.

  3. Izlazak sunca

    Redovne seanse

    Seanse traju 50 minuta, uživo u kabinetu na Banovom brdu ili online. Kombinuju se psihoterapija i, kada ima smisla, hipnoterapija.

  4. Pun dan

    Učvršćivanje promena

    Kako se raspoloženje vraća, radi se na sprečavanju povratka: prepoznavanje ranih znakova, dnevni ritam, odnosi i smisao.

Praktično

Šta te očekuje

Bez sitnih slova i bez iznenađenja. Sve što je važno znaš pre nego što se bilo šta dogovori.

  1. 01

    Besplatan uvodni razgovor

    Traje 20 minuta i ne obavezuje te ni na šta.

  2. 02

    Redovna seansa od 50 minuta

    Cena se saopštava na uvodnom razgovoru, pre bilo kakvog dogovora.

  3. 03

    Uživo ili online

    Kabinet u Karpoševoj 89/A na Banovom brdu ili video poziv, gde god da si.

  4. 04

    Bez uputa i bez dijagnoze

    Ne treba ti papir od lekara da bi počeo/la. Diskrecija je potpuna, bez čekaonice.

Depresija ti govori da se ništa neće promeniti. To je simptom, a ne prognoza.

Aleksandar Janković, psihoterapeut i hipnoterapeut

Zašto Aleksandar

Terapeut koji ne požuruje tvoje jutro

Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. U radu sa depresijom kombinuje razgovor, strukturu i hipnoterapijske tehnike, uz poštovanje tvog tempa i saradnju sa lekarima kada je potrebno. Kabinet je u Karpoševoj 89/A, Banovo brdo.

  • 01

    Lično, bez posrednika

    Aleksandar lično odgovara na svaku poruku i vodi svaku seansu.

  • 02

    Psihoterapija i hipnoza

    Hipnoterapija se koristi kao dopuna, nikada kao zamena za medicinsko lečenje.

  • 03

    Diskrecija bez kompromisa

    Nema čekaonice ni susreta sa drugim klijentima.

  • 04

    Iskustvo sa pritiskom

    Radi i sa sportistima i preduzetnicima, pa razume teret rezultata i odgovornosti.

Kabinet
Banovo brdo, Beograd
Seansa
50 minuta
Format
Uživo ili online
Upoznaj Aleksandra

Kome je namenjeno

Za svakog ko čeka svitanje

Depresija ne bira profesiju, godine ni uspeh. Ali se kod različitih ljudi pokazuje na različite načine.

  • Kad tuga traje nedeljama

    Ako se loše osećaš veći deo dana, više od dve nedelje, i ništa ne donosi olakšanje — to je dovoljan razlog za razgovor.

  • Sportisti

    Kod sportista se depresija često krije iza „pada forme”: manjak motivacije za trening, umor koji odmor ne leči i praznina čak i posle pobede. Posebno je ranjiv period nakon povrede ili kraja karijere.

  • Preduzetnici i menadžeri

    Kod ljudi iz biznisa depresija često izgleda kao iscrpljenost, cinizam i odlaganje odluka. Spolja sve funkcioniše, a iznutra nema ni energije ni smisla — i nema kome da se kaže.

  • Posle gubitka ili razlaza

    Gubitak bliske osobe, razvod ili prekid veze mogu da pokrenu depresiju, naročito kada tuga posle nekoliko meseci ne popušta.

  • Partneri i porodica

    Ako živiš uz nekoga ko je u depresiji, i tebi je potreban prostor da razumeš šta se dešava i kako da pomogneš, a da ne izgoriš.

  • Uz lekove

    Ako već uzimaš antidepresive, psihoterapija i hipnoterapija mogu da budu dopuna — uz dogovor sa psihijatrom.

Česta pitanja

Pitanja pre prvog koraka

Imaš pitanje koje nije ovde? Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje
Kako da znam da li je u pitanju tuga ili depresija?

Tuga je reakcija na gubitak i vremenom slabi. O depresiji govorimo kada depresivno raspoloženje ili gubitak zadovoljstva traju veći deo dana, skoro svakog dana, najmanje dve nedelje, i kada ih prate promene sna, apetita, energije i koncentracije, uz osećaj bezvrednosti ili krivice. Pouzdanu procenu daje stručnjak.

Koliko vrsta depresije postoji?

DSM-5 opisuje sedam unipolarnih depresivnih poremećaja: disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja, veliki depresivni poremećaj, hronični depresivni poremećaj (distimiju), predmenstrualni disforični poremećaj, depresiju izazvanu supstancama ili lekovima, depresiju usled drugog medicinskog stanja i ostale specifične i nespecifične depresivne poremećaje. Bipolarni poremećaj je posebna grupa.

Da li mi treba uput ili dijagnoza da bih počeo/la terapiju?

Ne. Kod Aleksandra ne treba ti uput niti prethodna dijagnoza. Ako proceni da je potreban pregled kod psihijatra ili lekara, to će ti otvoreno reći.

Da li hipnoza može da zameni antidepresive?

Ne. Hipnoterapija je komplementarna metoda i može da bude dragocena dopuna, ali ne zamenjuje medicinsko lečenje. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

Koliko traje lečenje depresije?

Zavisi od vrste i težine depresije, trajanja simptoma i životnih okolnosti. Neki ljudi osete olakšanje posle nekoliko nedelja, dok hronični oblici traže duži, kontinuiran rad. Realan okvir dogovara se posle procene, bez obećanja koja niko ne može da garantuje.

Može li depresija da prođe sama od sebe?

Blaže epizode se ponekad povuku, ali bez lečenja depresija često traje duže, vraća se ili prelazi u hronični oblik, a negativne misli koje je prate imaju tendenciju da se učvrste. Zato je bolje potražiti pomoć ranije nego kasnije.

Da li je terapija dostupna online?

Da. Seanse traju 50 minuta i mogu da se održe uživo u kabinetu u Karpoševoj 89/A na Banovom brdu ili putem video poziva.

Šta ako imam misli o samopovređivanju?

Odmah potraži hitnu pomoć: pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi. U krizi je prvo potrebna hitna podrška. Kada akutna opasnost prođe, terapija može da bude deo daljeg plana lečenja.

Zaključak

Svitanje ne dolazi odjednom

Depresija je stanje koje se leči, a ne karakterna mana. Svaki oblik na ovoj mapi ima svoje kriterijume, svoj tok i svoje puteve oporavka. Ako prepoznaješ sebe ili nekog bliskog, sledeći korak ne mora da bude veliki — dovoljno je da bude prvi.

Zakaži besplatan razgovor

Svetlo se ne pali jednim potezom. Vraća se polako — jedan jutarnji zrak, pa sledeći.