- Početna
- Koje probleme rešavam
- Depresija lečenje
- Ostali specifični i nespecifični depresivni poremećaji
Depresivni poremećaji · F32.8 i F32.9 · DSM-5
Ostali i nespecifični depresivni poremećaji
Kada depresija ne staje ni u jednu fioku — a ipak je stvarna, teška i zaslužuje pažnju.
Neke depresije traju kraće nego što dijagnoza traži, vraćaju se svakog meseca na nekoliko dana ili imaju manje simptoma od „pravila". Zbog toga lako ostanu neprimećene — i od drugih i od onoga ko ih nosi. DSM-5 za njih ima posebne kategorije, jer patnja ne mora da ispuni sve kriterijume da bi bila ozbiljna. Kod Aleksandra dobijaš pažljivu procenu i podršku koja se ne zasniva na tome da li si „dovoljno depresivan/na", nego na tome šta ti se zaista dešava.
- Bez etiketa i bez osude
- 50 minuta po seansi
- Uživo i online
Katalog depresivnih poremećaja · DSM-5
Šta su ove kategorije
Dve fioke za depresiju koja ne liči na udžbenik
Kategoriju „ostali specifični i nespecifični depresivni poremećaji" uveo je DSM-5 i njome zamenio raniju DSM-IV klasifikaciju „depresivni poremećaj koji nije drugačije definisan". Promena nije samo tehnička: umesto jedne neodređene fioke, kliničar sada ima dve — i jasnije može da opiše šta vidi.
Obe se koriste kada su prisutni karakteristični simptomi depresije i kada izazivaju klinički značajnu patnju ili narušavaju funkcionisanje na poslu, u odnosima ili drugim važnim oblastima — ali ne ispunjavaju sve kriterijume nijednog određenog depresivnog poremećaja.
F32.8Razlog se navodiOstali specifični depresivni poremećaji
Kliničar navodi konkretan razlog zašto slika ne ispunjava sve kriterijume — na primer, epizode su prekratke ili je simptoma premalo.
F32.9Razlog se ne navodiNespecifični depresivni poremećaj
Kliničar ne navodi konkretan razlog, najčešće zato što nema dovoljno informacija za precizniju dijagnozu — na primer u hitnoj službi ili na prvom pregledu.
Kartoteka F32.8 i F32.9
Izvuci karticu i pročitaj opis
DSM-5 navodi tri primera slika koje se svrstavaju u ostale specifične depresivne poremećaje. Četvrta kartica je nespecifični poremećaj. Kriterijumi su prepričani, a za dijagnozu je uvek potrebna procena stručnjaka.
F32.8Povratna kratka depresija
- Simptomi
- depresivno raspoloženje i najmanje četiri druga simptoma depresije
- Trajanje
- od 2 do 13 dana po epizodi
- Učestalost
- najmanje jednom mesečno, tokom najmanje 12 uzastopnih meseci
- Uslov
- epizode nisu vezane za menstrualni ciklus
Nikada nisu ispunjeni kriterijumi za drugi depresivni ili bipolarni poremećaj, niti za psihotični poremećaj koji je trenutno aktivan.
F32.8Kratkotrajna depresivna epizoda
- Simptomi
- depresivni afekat i najmanje četiri od ostalih osam simptoma velike depresivne epizode
- Trajanje
- više od 4, a manje od 14 dana
- Patnja
- klinički značajna, sa posledicama po svakodnevni život
- Uslov
- epizode se ne ponavljaju po obrascu povratne kratke depresije
Nisu ispunjeni kriterijumi za drugi depresivni ili bipolarni poremećaj.
F32.8Epizoda sa nedovoljno simptoma
- Simptomi
- depresivni afekat i najmanje jedan od ostalih osam simptoma velike depresivne epizode
- Trajanje
- najmanje 2 nedelje
- Patnja
- klinički značajna, sa posledicama po funkcionisanje
- Uslov
- ne zadovoljava kriterijume drugog depresivnog ili mešovitog poremećaja
Najčešći primer iz prakse: raspoloženje je jasno potišteno, ali uz njega postoje samo jedan ili dva druga simptoma.
F32.9Nespecifični depresivni poremećaj
- Simptomi
- karakteristične depresivne tegobe koje izazivaju značajnu patnju
- Kriterijumi
- nisu u potpunosti ispunjeni ni za jedan određen poremećaj
- Razlog
- kliničar ga ne navodi ili ga još ne može odrediti
- Kada
- najčešće kada nema dovoljno informacija, npr. na prvom ili hitnom pregledu
Ova dijagnoza je često privremena — kako se prikupljaju informacije, slika postaje jasnija.
Glavni simptomi depresije
Devet znakova koje kliničar traži
Ovo su osnovni simptomi depresije na koje se oslanjaju sve ove kategorije. Označi one koje si primećivao/la u poslednje vreme — ovo nije test, već način da lakše opišeš šta osećaš.
Ovi koraci pomažu da lakše razumeš šta se dešava, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.
Trajanje kao ključ
Isti simptomi, različit sat
Među depresivnim poremećajima razlika je često u tome koliko dugo simptomi traju i koliko ih je. Lenjir ispod je u logaritamskoj razmeri — od jednog dana do dve godine.
Povratna kratka depresija
2–13 dana, svakog meseca tokom godinu dana · najmanje 4 simptoma uz depresivno raspoloženje
Kratkotrajna depresivna epizoda
4–13 dana · najmanje 4 od 8 ostalih simptoma
Epizoda sa nedovoljno simptoma
2 nedelje i duže · depresivni afekat i bar 1 dodatni simptom
Velika depresivna epizoda
2 nedelje i duže · najmanje 5 simptoma, uključujući raspoloženje ili gubitak interesovanja
Distimija
2 godine i duže · hronično potišteno raspoloženje većinu dana
Kratko ne znači lako. Epizoda od deset dana može da bude jednako teška kao duža — samo se ranije završi.
Ne moraš da ispuniš kriterijume da bi zaslužio/la pomoć
Dvadeset minuta besplatnog razgovora je dovoljno da opišeš šta se dešava i da zajedno vidite da li i kako bi rad pomogao. Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.
Bez uputa i bez dijagnoze · Potpuna diskrecija
Diferencijalna dijagnoza
Pre nego što se kartica odloži u fioku
Pre nego što se postavi dijagnoza F32.8 ili F32.9, kliničar proverava da li slika ipak bolje odgovara nekom drugom stanju. Ovo su najčešće „susedne fioke".
- Vidi
F43.2Poremećaj prilagođavanja
Potištenost je jasna reakcija na konkretan stresor — gubitak posla, razvod, selidbu — i počinje u roku od nekoliko meseci posle njega.
- Vidi
TugaNormalno žalovanje
Tuga posle gubitka dolazi u talasima vezanim za uspomene, a osećaj sopstvene vrednosti obično ostaje očuvan. Ipak, i žalovanje ponekad preraste u depresiju.
- Vidi
CiklusPredmenstrualni disforični poremećaj
Kada se kratke epizode redovno javljaju u nedelji pred menstruaciju i povlače se posle nje, razmatra se ovaj poremećaj, a ne povratna kratka depresija.
- Vidi
F31Bipolarni poremećaj
Ako su postojali periodi pojačane energije, smanjene potrebe za snom i ubrzanih misli, slika se procenjuje drugačije — i lečenje je drugačije.
- Vidi
F34.1Distimija
Blaži, ali hronični simptomi koji traju dve godine i duže spadaju u uporni depresivni poremećaj.
- Vidi
F06.3 · F1xTelesni uzrok ili supstanca
Ako simptome izaziva bolest ili supstanca, dijagnoza se postavlja prema uzroku.
Česte zablude
„Nespecifično" ne znači manje ozbiljno
- Mit
Ako ne ispunjavam sve kriterijume, nemam „pravu" depresiju.
Dodirni za činjenicuČinjenicaOve kategorije postoje upravo zato što patnja može biti značajna i kada slika ne odgovara udžbeniku. Dijagnoza opisuje stanje — ne meri koliko ti je teško.
- Mit
Kratke epizode prođu same, nema svrhe tražiti pomoć.
Dodirni za činjenicuČinjenicaEpizoda može da prođe, ali ako se vraća, ostavlja trag na poslu, odnosima i snu. Rad na obrascu smanjuje učestalost i težinu epizoda.
- Mit
Nespecifična dijagnoza znači da stručnjak ne zna šta mi je.
Dodirni za činjenicuČinjenicaČesto znači samo da je rano za precizniji zaključak. Praćenje u narednim nedeljama obično razjasni sliku.
- Mit
Ako funkcionišem na poslu, ne mogu biti depresivan/na.
Dodirni za činjenicuČinjenicaMnogi ljudi sa kratkim ili blažim epizodama spolja deluju potpuno funkcionalno. Cena se plaća iznutra — i kod kuće.
Kako izgleda proces
Od prve kartice do jasne slike
Kod ovih dijagnoza praćenje kroz vreme je posebno važno: obrazac se često vidi tek kada se epizode zabeleže. Psihoterapija je osnova rada, a hipnoterapija može biti koristan dodatak.
- 01
Besplatan uvodni razgovor
Dvadeset minuta, telefonom, uživo ili online. Opisuješ šta se dešava, koliko dugo i koliko često.
- 02
Dnevnik raspoloženja
Nekoliko nedelja beležiš epizode: kada počinju, koliko traju, šta im prethodi. Tako obrazac postaje vidljiv.
- 03
Psihoterapija
Seanse od 50 minuta: rad na mislima, navikama i odnosima koji pokreću epizode, i veštine za rano prepoznavanje „pada".
- 04
Hipnoterapija kao dodatak
Kada procena pokaže da je korisno, hipnoza se uključuje kao komplementarna metoda za opuštanje, san i jačanje unutrašnje stabilnosti.
Ako su epizode česte ili teške, preporuka je i konsultacija sa psihijatrom. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.
Kome je ova podrška namenjena
Za one koji „nisu toliko loše" — a ipak jesu
Kratke i blaže epizode najčešće nose ljudi koji su navikli da funkcionišu pod pritiskom. Zato ih je lako prevideti.
Sportisti
Nekoliko dana potpunog pada posle poraza, povrede ili kraja sezone, koje se vraća iz takmičenja u takmičenje — i koje se prikriva jer „nema vremena za to".
Preduzetnici i menadžeri
Kratke, povratne epizode praznine i bezvoljnosti između dva projekta, dok spolja sve i dalje radi.
Oni kojima je rečeno da je „samo loš period"
Ako ti je teško, a niko ne vidi dovoljno razloga za to, razgovor može da pomogne da to sagledaš bez umanjivanja.
Oni koji čekaju da „prođe samo"
Ako se epizode ponavljaju mesecima, čekanje nije strategija. Rano uključivanje skraćuje put.
Zašto Aleksandar
Pažnja za ono što ne staje u obrazac
Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. Radi sa depresijom u svim njenim oblicima — i sa onima koji ne ispunjavaju sve kriterijume — u kabinetu na Karpoševoj 89/A, Banovo brdo, ili preko video poziva.
Dijagnoza je samo kartica u kartoteci. Mene zanima čovek koji stoji iza nje — i šta mu je potrebno da mu bude bolje.
- 01
Bez umanjivanja
Ne moraš da dokazuješ da ti je dovoljno teško. Polazi se od onoga što ti osećaš.
- 02
Praćenje kroz vreme
Zajedno beležite epizode, pa odluke počivaju na obrascu, a ne na utisku.
- 03
Konkretni koraci
Svaka seansa nosi nešto što možeš da primeniš između dva susreta.
- 04
Potpuna diskrecija
Bez uputa, bez čekaonice i bez slučajnih susreta.
Česta pitanja
Pitanja o ostalim i nespecifičnim depresijama
Šta znači dijagnoza F32.8?
To su ostali specifični depresivni poremećaji: simptomi depresije postoje i izazivaju patnju, ali ne ispunjavaju sve kriterijume određenog poremećaja, a kliničar navodi zašto — na primer, epizode su prekratke ili je simptoma premalo.
Po čemu se F32.9 razlikuje od F32.8?
Kod nespecifičnog poremećaja (F32.9) kliničar ne navodi razlog zašto kriterijumi nisu ispunjeni, najčešće zato što još nema dovoljno informacija.
Da li je povratna kratka depresija isto što i promene raspoloženja pred menstruaciju?
Ne. Kod povratne kratke depresije epizode nisu vezane za menstrualni ciklus. Ako jesu, razmatra se predmenstrualni disforični poremećaj.
Mogu li ove dijagnoze kasnije da se promene?
Da. Kako se prikupljaju informacije i prati tok, slika može da postane jasnija i da se postavi preciznija dijagnoza — ili da se potvrdi postojeća.
Da li mi trebaju lekovi?
O tome odlučuje psihijatar, u zavisnosti od težine i učestalosti epizoda. Psihoterapija je kod blažih i kratkih epizoda često prvi izbor. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.
Kako hipnoza može da pomogne?
Hipnoterapija je komplementarna metoda: pomaže kod opuštanja, sna, stresa i rada sa negativnim uverenjima, uz psihoterapiju — ne umesto nje.
Da li mi treba dijagnoza da bih se javio/la?
Ne. Kod Aleksandra dolaziš bez uputa i bez dijagnoze. Dovoljno je da ti nešto smeta.
Koliko košta prvi razgovor?
Prvi razgovor je besplatan i traje dvadeset minuta, bez obaveze da nastaviš. Cena redovne seanse saopštava se tokom tog razgovora.
Za kraj
Tvoja priča je veća od kartice
Bilo da je reč o kratkim epizodama koje se vraćaju, o depresiji sa manje simptoma ili o slici koju još niko nije jasno imenovao — ono što osećaš je stvarno i može da se menja. Prvi korak je dvadeset minuta razgovora, besplatno i bez obaveze.
„Ne moraš da znaš kako se tvoje stanje zove da bi počeo/la da ga menjaš."