Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Depresija lečenje
  4. Disruptivni poremećaj raspoloženja (F34.8)

DSM-5 296.99 · ICD-10 F34.8 · za roditelje

Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja kada kod kuće stalno grmi

Česti, snažni izlivi besa i razdražljivost koja ne prolazi ni između njih. Nije „razmaženost” i nije „faza” — i roditelj ne mora sam da nosi to nevreme.

Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja je dijagnoza uvedena u DSM-5 koja se postavlja kod dece i adolescenata. Ova stranica je namenjena roditeljima: šta znače kriterijumi, kako se razlikuje od običnih ispada i drugih poremećaja i kako izgleda podrška. Dete procenjuje i leči dečji psihijatar ili psiholog, a kod Aleksandra roditelji dobijaju savetovanje i podršku. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
  • 0godina — najranije postavljanje dijagnoze (do 18)
  • 0godina — simptomi počinju pre ove granice
  • 0ili više izliva besa nedeljno, u proseku
  • 0meseci — najkraće trajanje obrasca

Šta je DMDD

Nova dijagnoza za staru muku

Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja (engl. DMDD) je dijagnoza koju je uveo DSM-5. Javlja se u detinjstvu, a karakteriše ga iritabilno, razdražljivo ili ljutito raspoloženje, uz česte izlive besa koji nisu srazmerni povodu.

Dijagnoza je uvedena i zato da bi se deca sa hroničnom razdražljivošću jasnije razlikovala od dece sa bipolarnim poremećajem: kod DMDD-a raspoloženje nije epizodično, već stalno „oblačno”, a ispadi se ponavljaju. DSM-5 ga svrstava među depresivne poremećaje, jer se kod mnoge ove dece kasnije češće razvijaju depresija i anksioznost nego bipolarni poremećaj.

Kriterijumi po DSM-5

Prognoza koju stručnjak proverava

Kriterijumi su ovde parafrazirani jezikom vremenske prognoze. Dijagnozu postavlja isključivo dečji psihijatar ili psiholog, posle procene deteta i razgovora sa porodicom i školom.

  • Oluje

    Teški, ponavljani izlivi besa — rečima ili ponašanjem, kao agresija prema ljudima ili stvarima — koji su po jačini i trajanju izrazito nesrazmerni povodu i ne odgovaraju uzrastu deteta.

  • Učestalost

    U proseku tri ili više izliva nedeljno.

  • Oblačno između

    I između ispada raspoloženje je uporno razdražljivo ili ljutito veći deo dana, gotovo svakog dana, i to primećuju drugi — roditelji, nastavnici, vršnjaci.

  • Trajanje

    Obrazac traje najmanje 12 meseci, bez perioda od tri ili više uzastopnih meseci bez simptoma.

  • Više mesta

    Simptomi se javljaju u najmanje dva od tri okruženja — kod kuće, u školi, sa vršnjacima — i izraženi su u bar jednom od njih.

  • Uzrast

    Dijagnoza se ne postavlja prvi put pre šeste ni posle 18. godine, a simptomi moraju da počnu pre desete godine.

  • Isključenja

    Dete nikada nije imalo jasan period duži od jednog dana koji odgovara maniji ili hipomaniji; simptomi nisu samo deo depresivne epizode i ne objašnjavaju se bolje drugim poremećajem, supstancama ili bolešću.

Nedeljni dnevnik vremena

Kakvo je vreme bilo ove nedelje?

Stručnjaku mnogo pomaže roditeljski dnevnik. Za svaki dan klikni i izaberi: vedro, oblačno (razdražljivo raspoloženje) ili oluja (izliv besa). Barometar pokazuje ukupnu sliku nedelje.

  • Pon
  • Uto
  • Sre
  • Čet
  • Pet
  • Sub
  • Ned
  • Vedro
  • Oblačno
  • Oluja

I roditeljima je potreban zaklon

Prvi razgovor sa Aleksandrom je besplatan i traje 20 minuta. Razgovarate o tome šta se kod kuće dešava i kakva podrška bi vam kao roditeljima najviše pomogla.

Zakaži besplatan razgovor

Bez uputa · potpuna diskrecija · uživo ili online

Telefon062 262 195 E-mailkontakt@psihobata.com

Razlike i prateći poremećaji

Slično nevreme, različiti uzroci

DMDD se često javlja zajedno sa drugim teškoćama: u istraživanjima koja navodi stručna literatura, velika većina dece sa ovom dijagnozom — u nekim uzorcima i 92% — ispunjava kriterijume i za neki drugi poremećaj, a oko 68% istovremeno za emocionalne i bihejvioralne poremećaje. Zato je pažljiva procena ključna.

  • Normalni ispadi

    Kod male dece su česti, ali su ređi, kraći i između njih je dete uglavnom dobro raspoloženo.

  • Poremećaj sa prkošenjem

    Prkos i svađe sa odraslima bez tako teških ispada i stalne razdražljivosti. Ako su ispunjeni kriterijumi za oba, postavlja se samo DMDD.

  • Bipolarni poremećaj

    Jasne epizode povišenog raspoloženja, smanjene potrebe za snom i ubrzanosti, a ne stalna razdražljivost. DMDD i bipolarni poremećaj se ne dijagnostikuju zajedno.

  • ADHD

    Nepažnja i impulsivnost; može da postoji zajedno sa DMDD-om i tada se leče oba.

  • Depresija i anksioznost

    Kod dece se često pokazuju kao razdražljivost. Mogu da budu prateće stanje ili da se razviju kasnije.

  • Povremeni eksplozivni poremećaj

    Ispadi besa bez upornog razdražljivog raspoloženja između njih.

Mitovi

Šta roditelji često čuju

  • „To je samo faza.”

    Klikni za činjenicu
    Činjenica

    Kod DMDD-a obrazac traje najmanje godinu dana, u više okruženja. To nije faza koja prolazi sama od sebe, već stanje kojem je potrebna stručna podrška.

  • „Samo ga razmazite.”

    Klikni za činjenicu
    Činjenica

    DMDD nije posledica jednog roditeljskog stila. Porodični odnosi utiču na tok, ali krivica ne pomaže — pomažu dosledna podrška i konkretne veštine.

  • „Strože kazne će to rešiti.”

    Klikni za činjenicu
    Činjenica

    Grube kazne često pojačavaju oluje. Delotvornije su dosledna pravila, pozitivno potkrepljenje poželjnog ponašanja i mirna reakcija odraslih.

  • „To je sigurno bipolarni poremećaj.”

    Klikni za činjenicu
    Činjenica

    Ne nužno. DMDD je uveden upravo da bi se hronična razdražljivost razlikovala od bipolarnog poremećaja. Razliku procenjuje dečji psihijatar.

Posledice i rizici

Posle oluje ostaje trag

Procenjuje se da je DMDD u opštoj populaciji dece redak — prema nekim podacima ispod 1%, dok druge procene idu do nekoliko procenata — ali je znatno češći među decom koja se već javljaju stručnjacima. Zbog niske tolerancije na frustraciju i teškoća u regulaciji emocija, deca imaju problema kod kuće, u školi i u društvu.

  • Kod kuće

    Stalna napetost, sukobi sa roditeljima i braćom i sestrama, iscrpljenost cele porodice.

  • U školi

    Teškoće sa pravilima i zadacima, sukobi sa nastavnicima, pad uspeha.

  • Sa vršnjacima

    Malo prijatelja, jer vršnjaci često izbegavaju dete koje lako „eksplodira”.

Kada je potrebna hitna pomoć

Deca sa ovom dijagnozom su u povećanom riziku od samopovređivanja i suicidalnog ponašanja. Takve znake nikada ne treba umanjivati.

  • Dete govori o tome da ne želi da živi
  • Pojavljuju se tragovi sečenja, paljenja, grebanja ili samoudaranja
  • Ispadi dovode do ozbiljne opasnosti po dete ili druge
194112

Ovi koraci pomažu da prepoznaš kada je detetu potrebna pomoć, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

Kako Aleksandar radi sa roditeljima

Pre, tokom i posle oluje

Male pacijente često je teško uključiti u terapiju, pa se rad velikim delom oslanja na roditelje ili staratelje. Aleksandar ne leči dete — on radi sa roditeljima: na njihovom stresu i na veštinama koje mogu da primene sa detetom u stvarnim situacijama, uporedo sa lečenjem koje vodi dečji stručnjak.

  1. Pre oluje

    • Prepoznavanje ranih znakova i okidača
    • Dosledna pravila i predvidljiva rutina
    • Pozitivno potkrepljenje mirnih trenutaka

  2. Tokom oluje

    • Tehnike smirivanja za roditelja: disanje, sidrenje, kratka samohipnoza
    • Manje reči, mirniji glas, bezbedan prostor
    • Bez rasprave dok oluja traje

  3. Posle oluje

    • Popravka odnosa bez ponižavanja
    • Razgovor o tome šta je pomoglo
    • Briga o sopstvenoj iscrpljenosti i krivici

  • Roditelji u biznisu

    Kada je dan ispunjen odlukama i pritiskom na poslu, kod kuće ostaje malo strpljenja. Rad na sopstvenom stresu direktno menja atmosferu u porodici.

  • Dete u sportu

    Kod dece sportista frustracija posle poraza ili greške može da pokrene oluju. Trener i roditelji mogu da nauče isti, miran način reagovanja.

Ko je uključen

Tim oko deteta

Porodična terapija se smatra osnovom lečenja. Terapija interakcije roditelj–dete jača odnos i uči roditelje tehnikama pozitivnog potkrepljenja i dosledne discipline, uz poštovanje emocionalnih potreba deteta. Lekovi se koriste za prateća stanja, po proceni dečjeg psihijatra.

  • Dečji psihijatar

    Procena, dijagnoza i, po potrebi, lekovi za prateća stanja.

  • Dečji psiholog

    Psihološka procena i rad sa detetom.

  • Porodični terapeut

    Porodična terapija i terapija interakcije roditelj–dete.

  • Škola

    Nastavnici i pedagog: isti pristup u učionici i beleženje ponašanja.

  • Aleksandar

    Savetovanje roditelja, upravljanje roditeljskim stresom i hipnoterapijske tehnike smirivanja za roditelje.

Ne menjaj detetu terapiju niti lekove bez dogovora sa lekarom.

Kako izgleda proces

Od prvog razgovora do mirnije kuće

Rad je namenjen roditeljima i odvija se uporedo sa lečenjem deteta kod dečjeg stručnjaka.

  1. 01

    Uvodni razgovor

    Besplatnih 20 minuta: šta se dešava kod kuće, šta je već urađeno i ko je od stručnjaka uključen.

  2. 02

    Usmeravanje

    Ako dete još nije procenjeno, Aleksandar preporučuje da se javite dečjem psihijatru ili psihologu.

  3. 03

    Rad sa roditeljima

    Redovne seanse od 50 minuta, uživo ili online: roditeljski stres, dnevnik oluja, plan reagovanja i tehnike smirivanja.

  4. 04

    Usklađivanje

    Praćenje napretka i usklađivanje sa porodičnom terapijom, školom i lečenjem deteta.

Česta pitanja

Pitanja roditelja

Imate pitanje koje nije ovde? Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje
Da li Aleksandar radi direktno sa detetom?

Ne. Kod DMDD-a Aleksandar radi sa roditeljima i starateljima — savetovanje, upravljanje stresom i tehnike koje mogu da primene sa detetom. Procenu i lečenje deteta vodi dečji psihijatar ili psiholog.

Od kog uzrasta može da se postavi dijagnoza?

Dijagnoza se prvi put postavlja između šeste i 18. godine, a simptomi moraju da počnu pre desete godine.

Kako da razlikujem DMDD od običnih ispada besa?

Kod DMDD-a ispadi su teški, nesrazmerni i česti — u proseku tri ili više nedeljno — a dete je i između njih stalno razdražljivo, najmanje godinu dana i u više okruženja.

Da li je DMDD isto što i bipolarni poremećaj?

Nije. Kod bipolarnog poremećaja postoje jasne epizode povišenog raspoloženja, a kod DMDD-a razdražljivost je stalna. Dva poremećaja se ne dijagnostikuju zajedno.

Kako hipnoterapija može da pomogne?

Hipnoterapija je ovde usmerena na roditelje: pomaže da smanje sopstveni stres i nauče tehnike smirivanja koje mogu da koriste u trenucima ispada. Ona je komplementarna metoda i ne zamenjuje lečenje deteta.

Da li su potrebni lekovi?

O tome odlučuje dečji psihijatar. Lekovi se najčešće koriste za prateća stanja, dok je osnova porodična terapija i rad sa roditeljima.

Šta ako dete govori o samopovređivanju?

Odmah potražite hitnu pomoć: pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi. Takve izjave i znake nikada ne treba umanjivati.

Da li možemo da dođemo oboje, kao roditelji?

Da. Savetovanje može da bude za jednog ili oba roditelja, uživo u kabinetu ili online. Prvi razgovor traje dvadeset minuta i besplatan je.

Zaključak

Posle oluje dolazi razvedravanje

DMDD je teško iskustvo i za dete i za roditelje, ali nije bezizlazno. Uz dečjeg stručnjaka, porodičnu terapiju i podršku roditeljima, oluje mogu da postanu ređe, kraće i predvidljivije. Prvi korak može da bude razgovor samo za vas.

Zakaži besplatan razgovor

Mirni roditelj ne zaustavlja svaku oluju. Ali postaje luka u kojoj se ona smiruje.