Hipnoza 10 mitova

01Zašto je hipnoza toliko pogrešno shvaćena

Nijedan prirodni fenomen nije toliko pogrešno shvaćen kao hipnoza. Filmovi, scenski šou-programi i priče iz druge ruke stvorili su sliku koja nema mnogo veze sa onim što se dešava u ordinaciji.

Hipnoterapeuti se gotovo svakodnevno susreću sa pogrešnim pretpostavkama o hipnozi. Mnogi ljudi odustanu od nečega što bi im moglo pomoći samo zato što se plaše onoga što su videli na televiziji.

Zato smo ovde ukratko prošli kroz deset najraširenijih mitova – bez posebnog redosleda – a na kraju objasnili šta hipnoza zaista jeste. Ako želite detaljnije objašnjenje svakog mita, pročitajte i tekst „Hipnoza – top 10 mitova“.

02Mitovi o kontroli i volji

1Mit: hipnotizer ima potpunu kontrolu nad vašim umom

Netačno. Ljudski um nije mašina koja se može programirati po želji. Hipnozom ne možete naterati nekoga da uradi nešto što je protivno njegovim moralnim vrednostima i instinktima.

2Mit: ljudi koje je lako hipnotisati su slabe volje

Ovaj mit potiče iz istog nerazumevanja kao i prvi. Biti hipnotisan ne znači prepustiti se tuđoj volji. Zadatak hipnoterapeuta je da želje klijenta prenese u podsvesni um – radi se u skladu sa vama, a ne protiv vas. Sposobnost da se duboko koncentrišete i opustite pre je prednost nego slabost.

3Mit: možete postati zavisni od hipnotizera

I ovaj mit se oslanja na ideju da se hipnozom upravlja tuđom voljom. Nesigurna osoba ili osoba u nevolji može se vezati za bilo kog terapeuta ili savetnika, bez obzira na metodu. Iskusan terapeut primeti rane znake i postupa odgovorno – a cilj dobre hipnoterapije je upravo vaša samostalnost.

03Mitovi o svesti i „zaglavljivanju“

4Mit: biti hipnotisan znači biti bez svesti

Mnogi zamišljaju hipnozu kao neku vrstu anestezije. Posle seanse se čak pitaju da li su zaista bili u hipnozi, jer su sve vreme čuli i znali šta se dešava. Hipnoza je stanje u kome se menja kvalitet svesti, a ne stanje bez svesti.

5Mit: u hipnozi se možete „zaglaviti“

Čak i u zamišljenom scenariju u kome bi terapeut usred seanse iznenada prestao da govori, klijent bi ili prirodno zadremao i probudio se, ili bi primetio da nešto nije u redu i vratio se u potpuno budno stanje. Iz hipnoze se ne možete „izgubiti“.

04Ko može biti hipnotisan

6Mit: samo neki ljudi mogu biti hipnotisani

Skoro svako ko to zaista želi može ući u hipnotičko stanje – i isto tako svako može da se odupre sugestijama ako ne želi. Postoje, međutim, stanja u kojima hipnoza nije odgovarajuća ili ne daje rezultat: pod uticajem alkohola, u akutnim teškim emotivnim krizama, a kod psihotičnih poremećaja (na primer kada osoba čuje glasove) hipnoza se ne primenjuje kao samostalna metoda – tada je prioritet lečenje kod psihijatra.

05Hipnoza i zdravlje

7Mit: hipnoza je loša za vaše zdravlje

Kao i svaka terapija, i hipnoza se može primeniti na neodgovarajući način. Primer je osoba koja je već premršava, a traži „pomoć“ da još smrša – odgovoran terapeut takav zahtev neće prihvatiti. Obučeni terapeuti vezani su etičkim pravilima da rade isključivo u interesu klijenta.

Sama hipnoza je stanje mentalne i fizičke relaksacije, a za većinu zdravih ljudi relaksacija je dobra stvar. Ona je komplementarna metoda i ne zamenjuje lekara ni propisanu terapiju.

06Pamćenje i „prošli životi“

8Mit: pod hipnozom se možete setiti apsolutno svega

Ovo je pre preuveličavanje nego mit. Hipnoza može olakšati pristup sećanjima, pa je ponekad moguća i regresija – vraćanje u ranije periode života. Ali sećanja iz hipnoze nisu snimak sa kamere: mogu biti nepotpuna ili obojena maštom, pa se ne tretiraju kao „dokaz“ o tome šta se dogodilo.

9Mit: hipnoza vas može vratiti u ranije živote

U hipnozi je moguće ući u stanje slično snu i doživeti sopstvenu imaginaciju jednako živo kao kada sanjamo. Te slike mogu imati simboličko značenje i biti korisne u terapiji, ali to nisu dokazi o nekom ranijem postojanju.

07Hipnoza nije misticizam

10Mit: hipnoza je oblik misticizma, potencijalno zlo i u suprotnosti sa religijom

Kada idemo na spavanje, ne isključujemo se naglo iz budnog stanja – to je postepen proces, u kome svako veče prolazimo kroz stanja vrlo slična hipnozi. Hipnoza nije ništa mističnija od spavanja.

Većina mitova o hipnozi ne govori o samoj hipnozi, već o načinu na koji je neko koristio ili prikazao.

08Šta hipnoza zaista jeste

Kada se mitovi sklone u stranu, ostaje prilično jednostavna slika:

• Prirodno stanje svesti – usmerena pažnja i duboka opuštenost, koju svi povremeno doživimo i bez terapeuta.
• Saradnja, a ne kontrola – vi ste sve vreme prisutni i možete u svakom trenutku da prekinete.
• Alat za promenu navika i reakcija – pušenje, trema, stres, nesanica, samopouzdanje.
• Komplementarna metoda – najbolje deluje uz razgovor i jasan cilj, a ne zamenjuje lekara ni lekove propisane od strane lekara ili psihijatra.

Sportisti je koriste za fokus i mentalnu pripremu, ljudi iz biznisa za smirenost pod pritiskom, a mnogi za sasvim svakodnevne stvari – bolji san ili manje napetosti. U terapijskom kontekstu hipnoza može biti vrlo korisna, ali nije čudo: ništa manje, ništa više od prirodnog stanja svesti koje se koristi sa jasnom namerom.

Više o tome kako izgleda rad u praksi pročitajte na stranici Hipnoza.