Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Depresija lečenje
  4. Predmenstrualni disforični poremećaj (N94.3)

DSM-5 625.4 · ICD-10 N94.3

Predmenstrualni disforični poremećaj kada ciklus preuzme raspoloženje

Nije „samo PMS”. Jednu do dve nedelje pre menstruacije razdražljivost, tuga ili anksioznost postaju toliko jaki da remete posao, odnose i sliku o sebi — pa se povuku, i sve počinje iz početka.

Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD) je teži, hronični oblik predmenstrualnog sindroma koji pogađa žene u reproduktivnom dobu i zahteva pažnju i lečenje. Ovde su kriterijumi po DSM-5, simptomi po fazama ciklusa, mogući uzroci i opcije lečenja. Kod Aleksandra dobijaš psihoterapiju i hipnoterapiju kao dopunu lečenju — uz preporuku da uporedo sarađuješ sa ginekologom. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
  • 0%žena u SAD prijavljuje neke predmenstrualne simptome
  • 0dana u proseku traju simptomi PMDD-a
  • 0ili više simptoma u nedelji pre menstruacije
  • 0ciklusa dnevnika potrebna su za potvrdu

Šta je PMDD

PMS i PMDD nisu ista stvar

PMDD izaziva izraženu razdražljivost, depresivno raspoloženje ili anksioznost nedelju ili dve pre početka menstruacije. Simptomi obično nestaju dva do tri dana nakon što menstruacija počne. Za razliku od uobičajenog predmenstrualnog sindroma, ovde nije reč o nelagodnosti, već o promeni koja ozbiljno ometa život.

Promene u načinu života, a ponekad i lekovi, mogu mnogo da pomognu u upravljanju simptomima. U DSM-5 PMDD je svrstan među depresivne poremećaje, dok se u klasifikaciji ICD-10 šifra N94.3 nalazi u grupi ginekoloških stanja — i to dobro pokazuje zašto je najbolji pristup zajednički rad ginekologa i psihoterapeuta.

PMSPMDD
  • Učestalost
    Neke simptome ima većina žena3 do 8% žena ispunjava kriterijume
  • Jačina emocija
    Blaga napetost i osetljivostIzražen bes, tuga, beznađe ili anksioznost
  • Uticaj na život
    Nelagodnost, ali život tečeRemeti posao, školu i odnose
  • Potrebna pomoć
    Uglavnom samopomoćStručna procena i lečenje

Grafikon je ilustrativan i služi za poređenje, ne za merenje.

Tvoj ciklus u 28 dana

Izaberi dan — vidi fazu

Simptomi PMDD-a vezani su za fazu ciklusa, a ne za kalendar. Klikni na dan u krugu da vidiš šta se tada hormonski dešava i kakav je značaj te faze za PMDD. Dani su orijentacioni za ciklus od 28 dana — tvoj ciklus može da bude kraći ili duži.

Dan24Kasna lutealna faza
Dani 22–28

Kasna lutealna faza

Nivoi hormona opadaju pred menstruaciju.

Značaj za PMDD

Glavni prozor PMDD-a: simptomi počinju u završnoj nedelji pre menstruacije i najintenzivniji su neposredno pre i odmah posle njenog početka.

Ovo je edukativni prikaz. Kod neredovnih ciklusa, trudnoće ili hormonske terapije faze se procenjuju sa ginekologom.

Simptomi

Šta se menja u lutealnim danima

Simptomi se javljaju uglavnom tokom kasne lutealne faze, a kod jedne trećine žena i u prva dva do tri dana folikularne faze. U proseku traju oko šest dana i najintenzivniji su neposredno pre i odmah posle početka menstruacije, a zatim nestaju.

  • Emocionalni

    • Tuga i očaj, ponekad i misli o samoubistvu
    • Anksioznost i napadi panike
    • Plač bez jasnog povoda
    • Razdražljivost i bes

  • Misli i ponašanje

    • Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti
    • Pažnja usmerena na sukobe u odnosima
    • Umor i teškoće u koncentraciji
    • Žudnja za hranom ili prejedanje
    • Osećaj gubitka kontrole

  • Telesni

    • Osetljive grudi
    • Nadimanje
    • Glavobolja i bolovi u mišićima i zglobovima

Čak 80% žena u SAD ima neko iskustvo sa predmenstrualnim emocionalnim ili telesnim simptomima (Boyle, Berkowitz i Kelsey, 1987). Između 3 i 8% žena ispunjava kriterijume za PMDD, bez obzira na geografske i kulturne razlike: istraživanja navode 3% u Švajcarskoj, 6% u Indiji i čak 36% u jednom uzorku studentkinja medicine u Nigeriji (Tschudin, Bertea i Zemp, 2010).

Ovi koraci pomažu da prepoznaš PMDD, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

Ne moraš svakog meseca da preživljavaš isti pad

Prvi razgovor sa Aleksandrom je besplatan i traje 20 minuta. Zajedno možete da procenite šta ti je potrebno i kako da uključiš i ginekologa.

Zakaži besplatan razgovor

Bez uputa · potpuna diskrecija · uživo ili online

Kriterijumi po DSM-5

Pet simptoma, ali u pravom trenutku

DSM-5 traži kombinaciju simptoma koji počinju u završnoj nedelji pre menstruacije, počinju da se povlače nekoliko dana posle njenog početka i minimalni su ili odsutni u nedelji posle menstruacije — u većini ciklusa tokom prethodne godine.

  1. AU većini ciklusa u protekloj godini, najmanje pet simptoma u završnoj nedelji pre menstruacije, uz povlačenje posle njenog početka.
  2. BBar jedan simptom je emocionalni: nagle promene raspoloženja, razdražljivost, depresivno raspoloženje ili anksioznost.
  3. CUz njih, bar još jedan iz druge grupe — ukupno pet ili više.
  4. DSimptomi izazivaju značajnu patnju ili ometaju posao, školu, društveni život i odnose.
  5. ENisu samo pogoršanje drugog poremećaja, poput velike depresije ili anksioznosti, iako mogu da postoje zajedno sa njima.
  6. FPotvrđuju se dnevnom procenom tokom najmanje dva simptomatska ciklusa.
  7. GNisu posledica supstanci, lekova ili drugog medicinskog stanja.

Ova lista nije dijagnoza. Služi da lakše razgovaraš sa ginekologom ili psihoterapeutom.

Istorija dijagnoze

Stara pojava, nova dijagnoza

Veza između menstrualnog ciklusa, raspoloženja i telesnih simptoma prepoznata je još u antičko doba. Kao zvanična dijagnoza, PMDD je prvi put prihvaćen tek u DSM-5 (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013).

  1. Antika

    U vreme Hipokrata verovalo se da menstrualno krvarenje „čisti” od melanholičnog i koleričnog raspoloženja (Stolberg, 2000).

  2. 11. vek

    Trotula iz Salerna, jedna od prvih žena lekara, zapisala je da postoje mlade žene kojima olakša kada dobiju menstruaciju.

  3. 1931.

    Robert Frank opisuje „predmenstrualnu tenziju” i povezuje je sa polnim hormonima, a Karen Horni objašnjava „predmenstrualna raspoloženja” psihološkim sukobima.

  4. 1953.

    Greene i Dalton uvode naziv „predmenstrualni sindrom”, uz objašnjenja od emocionalnog sukoba do biohemijskih promena.

  5. 1987.

    DSM-III-R predlaže naziv „disforični poremećaj kasne lutealne faze”.

  6. 2000.

    U DSM-IV su kriterijumi za predmenstrualni disforični poremećaj predloženi za dalje proučavanje.

  7. 2013.

    DSM-5 prihvata PMDD kao zvaničnu dijagnozu među depresivnim poremećajima.

Dijagnoza nije prošla bez rasprava: deo feminističke kritike smatrao je da ona može da doprinese medikalizaciji normalnih telesnih pojava kod žena. Današnji konsenzus je da je PMDD stvarno i ozbiljno stanje, ali da ga treba razlikovati od uobičajenih predmenstrualnih promena.

Uzroci

Normalni hormoni, osetljiv odgovor

Organski uzrok PMDD-a je opšteprihvaćen, ali nije definitivno utvrđen — kao ni tačna veza između hormonskih promena i neurotransmitera. Istraživanja ukazuju na više faktora koji deluju zajedno.

  • Hormonske oscilacije

    Sadašnji konsenzus je da normalne promene hormona jajnika izazivaju bol, anksioznost i depresivne simptome kroz interakciju sa serotoninom (Steiner i Pearlstein, 2000). Problem nije u „pogrešnim” hormonima, već u osetljivosti na njihove promene.

  • Serotonin

    Neravnoteža slična onoj kod depresije objašnjava zašto se simptomi PMDD-a uglavnom ublažavaju lekovima koji povećavaju dostupnost serotonina.

  • Teorija progesterona

    Nekada se smatralo da je ključ u relativnom nedostatku progesterona, pa se preporučivala njegova upotreba; kasnije studije to nisu potvrdile kao pouzdan tretman.

  • Psihosocijalni činioci

    Istraživanja pokazuju vezu PMDD-a sa traumatskim iskustvima, nasiljem u porodici i diskriminacijom, kao i sa ranijom depresijom, anksioznošću i drugim psihičkim teškoćama (Gradi-Vellicki, 2003).

  • Načini suočavanja

    Neki autori ističu i ulogu stresa, nesvesnih sukoba, nekorisnih strategija suočavanja sa telesnim simptomima i kulturnih očekivanja od uloge žene (Klock, 1999).

Lečenje

Tri oslonca i jedan tim

Tretman se fokusira na ublažavanje simptoma, regulisanje ciklusa kada je potrebno i popravku narušenih odnosa. Najbolje rezultate daje saradnja: ginekolog, po potrebi psihijatar, i psihoterapeut.

Ispitivanja su pokazala da su antidepresivi iz grupe SSRI delotvorni kod PMDD-a, dok litijum i benzodiazepini nisu (Brown i saradnici, 2009). Lekar ponekad propisuje terapiju samo za lutealnu fazu.

Ranije hormonske dopune nosile su dugoročne rizike i nisu imale doslednu potvrdu u kontrolisanim studijama (Pearlstein i Steiner, 2000). Danas ginekolog procenjuje da li su i koje hormonske opcije bezbedne za tebe.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput naproksena, u studijama su ublažavali bol bolje od placeba, diuretici se koriste kod zadržavanja tečnosti, a buspiron je ispitivan u kasnoj lutealnoj fazi.

Sve odluke o lekovima donosi lekar. Ne uzimaj, ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

  • Ginekolog

    Procena ciklusa, isključivanje drugih uzroka, hormonske opcije

  • Psihijatar (po potrebi)

    Procena i praćenje lekova

  • Aleksandar

    Psihoterapija i hipnoterapija, rad na mislima i odnosima

Kome je namenjeno

Za žene koje poznaju taj obrazac

PMDD izgleda drugačije u različitim životima. Evo situacija u kojima rad sa Aleksandrom najčešće pomaže.

  • Kad se svakog meseca „menjaš”

    Ako se nedelju pred menstruaciju osećaš kao druga osoba — i posle toga se kaješ zbog izgovorenog.

  • Sportistkinje

    Kod sportistkinja lutealni dani mogu da donesu pad fokusa, više grešaka i razdražljivost u ekipi. Plan treninga i mentalne pripreme može da se uskladi sa ciklusom.

  • Preduzetnice i menadžerke

    Kada odluke, pregovori i sukobi u timu padnu u najteže dane, pomaže plan unapred i tehnike smirivanja za trenutke pritiska.

  • Posle pregleda kod ginekologa

    Ako je ginekolog isključio druge uzroke, psihoterapija može da bude sledeći deo lečenja.

  • Kada pati odnos

    Ponavljani sukobi u istim danima umaraju i partnera. Razumevanje obrasca pomaže oboma.

  • Uz terapiju lekovima

    Psihoterapija i hipnoterapija mogu da budu dopuna lekovima, uz dogovor sa lekarom.

Zakaži razgovor sa Aleksandrom

Kako izgleda proces

Rad koji prati tvoj ritam

Kod PMDD-a proces se planira u ciklusima, ne samo u nedeljama.

  1. 1

    Uvodni razgovor

    Besplatnih 20 minuta: šta se dešava, koliko dugo i šta je do sada rađeno, uključujući preglede kod ginekologa.

  2. 2

    Dnevnik kroz dva ciklusa

    Svakodnevno beleženje raspoloženja i simptoma — isto ono što DSM-5 traži za potvrdu, i što je korisno i ginekologu.

  3. 3

    Plan za lutealne dane

    Tehnike relaksacije i samohipnoze, rad na mislima koje se vraćaju svakog meseca i dogovor sa bliskim ljudima.

  4. 4

    Redovne seanse

    Seanse od 50 minuta, uživo ili online, sa tempom prilagođenim ciklusu i uz saradnju sa lekarima.

Česta pitanja

Pitanja o PMDD-u

Imaš pitanje koje nije ovde? Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje
Po čemu se PMDD razlikuje od PMS-a?

Po jačini i posledicama. PMS donosi nelagodnost, a PMDD izražene emocionalne simptome — bes, tugu, beznađe ili anksioznost — koji ozbiljno remete posao, odnose i svakodnevicu.

Kada počinju i kada prestaju simptomi?

Uglavnom u završnoj nedelji pre menstruacije, a povlače se nekoliko dana posle njenog početka. U proseku traju oko šest dana, a u nedelji posle menstruacije su minimalni ili odsutni.

Kako se postavlja dijagnoza?

Potrebno je najmanje pet simptoma, od kojih bar jedan emocionalni, u većini ciklusa, uz potvrdu dnevnikom tokom najmanje dva ciklusa. Dijagnozu postavlja lekar ili psiholog.

Zašto je važan ginekolog?

Ginekolog može da isključi druge uzroke, proceni ciklus i predloži hormonske ili druge medicinske opcije. Zato Aleksandar preporučuje da psihoterapija ide uporedo sa ginekološkim praćenjem.

Da li hipnoza može da pomogne kod PMDD-a?

Hipnoterapija pomaže da se prepoznaju i promene negativni misaoni obrasci koji se ponavljaju svakog ciklusa i da se nauče tehnike smirivanja. Ona je komplementarna metoda i ne zamenjuje medicinsko lečenje.

Da li su dodaci ishrani bezbedni?

Neki, poput vitamina B6, kalcijuma i magnezijuma, navode se kao moguća pomoć, ali ih uvek treba uvesti uz dogovor sa lekarom. Kantarion se ne sme kombinovati sa SSRI antidepresivima.

Šta ako u lutealnim danima imam misli o samopovređivanju?

Odmah potraži hitnu pomoć: pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi. Takve misli su ozbiljan znak i zaslužuju hitnu podršku, čak i ako znaš da će proći.

Kako izgleda prvi razgovor?

Prvi razgovor traje dvadeset minuta i besplatan je, telefonom ili uživo. Nije potreban uput niti dijagnoza.

Zaključak

Ciklus se ponavlja. Patnja ne mora.

PMDD je stvarno, prepoznato stanje — ne slabost karaktera niti „preterivanje”. Uz ginekološko praćenje, psihoterapiju i hipnoterapiju kao dopunu, lutealni dani mogu da postanu predvidljiviji i lakši.

Zakaži besplatan razgovor

Kada znaš koji dan dolazi, možeš da se pripremiš za njega.