Šta su opsesivne misli i šta su ritualne radnje?
01Šta su opsesivne misli?
Opsesivne misli su misli i predstave koje se nameću protiv volje pojedinca, opsedaju ga i izazivaju strepnju.
Mogu se odnositi na religijska i filozofska pitanja, na erotske i agresivne teme, ali i na čistoću, urednost, red, pristojnost i sigurnost. Javljaju se kao glavni simptom opsesivno-kompulsivnog poremećaja (OKP, nekada nazivanog opsesivno-kompulsivna neuroza), a ponekad i u sklopu depresije ili drugih psihičkih poremećaja.
Važno je znati da su neželjene, čudne ili uznemirujuće misli normalne i da ih ima skoro svako. Problem nije sama misao, već značaj koji joj pridajemo i ono što radimo da bismo je se rešili.
02Zašto ove misli toliko uznemiravaju
Osobe sa OKP-om često teže da budu visoko moralne, odgovorne i nepogrešive. Bilo kakve „neadekvatne“ misli koje se ne uklapaju u njihovu besprekornu sliku o sebi mogu ih jako uznemiriti i uplašiti.
Uznemirenost potiče i iz uverenja da će se ono što pomisle zaista dogoditi. Ako osoba zamisli, na primer, da će njeni bližnji poginuti u saobraćajnoj nesreći, zaključuje da to znači da ona to želi ili da svojim mislima može da utiče da se to dogodi.
Upravo je ovakvo iracionalno razmišljanje razlog velike zabrinutosti i straha kod osoba sa OKP-om.
Zato misli nisu problem same po sebi, već iracionalno uverenje o njihovoj velikoj važnosti. Takva uverenja povećavaju anksioznost i preokupaciju opsesivnim mislima i nagone osobu da ih kontroliše i odbacuje – uz pomoć ritualnog ponašanja.
03Šta su ritualne radnje?
Ritualne radnje (kompulzije) su prisilne i jednolične radnje koje osoba obavlja kako bi sprečila ostvarenje opsesivnih misli i negativnih događaja, ili smanjila strah koji one izazivaju. Na primer:
- brojanje, ponavljanje reči ili rečenica u sebi
- preskakanje stepenika po unapred određenom pravilu
- ređanje predmeta po utvrđenom redosledu
- stalno pranje ruku posle kontakta sa određenim predmetima
- proveravanje brava, šporeta, prekidača ili poslatih poruka
- traženje uveravanja od drugih („Jesi siguran da je sve u redu?“)
Rituali mogu biti i nevidljivi – mentalni: molitva po tačnom obrascu, „poništavanje“ loše misli dobrom, analiziranje i preispitivanje dok se ne oseti sigurnost.
04Kako se opsesije i rituali povezuju
Opsesija i ritual čine krug koji se sam održava:
1Okidač i misao
Dodirnete kvaku u javnom prevozu i javi se misao: „Možda sam pokupio bakterije i zaraziću dete.“
2Strah i nelagoda
Anksioznost raste, zajedno sa osećajem da morate nešto da uradite.
3Ritual
Perete ruke dugo i po određenom redu, sve dok se ne oseti „čisto“.
4Kratko olakšanje
Strah popusti – ali mozak upamti da je ritual „pomogao“, pa sledeći put misao dolazi jače, a ritual traje duže.
Razlika u odnosu na obične navike je važna: sportista koji pred utakmicu uvek obuva levu kopačku prvo, ili menadžer koji dvaput proveri prezentaciju, nemaju nužno OKP. O poremećaju govorimo kada rituali oduzimaju mnogo vremena, izazivaju patnju i kada propuštanje izaziva jak strah.
05Najčešće opsesivne misli (1): strah od štete
Tehnički gledano, ne postoje „tipovi“ OKP-a, ali postoje uobičajene grupe simptoma, zasnovane na sličnom sadržaju misli i radnjama kojima se osoba sa njima bori:
Agresivne ili seksualne opsesivne misli
Strah od nanošenja štete drugima ili nasilne, agresivne slike koje ne prolaze. Ove misli mogu biti i seksualne – strah od neprikladnog seksualnog ponašanja ili ponavljajuće, uznemirujuće seksualne slike. Često su povezane sa traženjem potvrde da je osoba dobra, ali mogu postojati i druge kompulzije.
Šteta voljenim osobama
Strah nije da će osoba nekome nauditi, već da će neko zlo zadesiti njene voljene – na primer, da će dete biti povređeno u saobraćajnoj nesreći. Rituali tada služe da „spreče“ nesreću.
Klice i kontaminacija
Strah od mikroba i potreba za kompulzivnim pranjem ruku najčešće se povezuju sa OKP-om. Mnogi ljudi sa ovom vrstom misli izbegavaju situacije i aktivnosti, a kompulzivno pranje i čišćenje su tipični.
06Najčešće opsesivne misli (2): sumnja, moral i red
Sumnja i nedovršenost
Ponavljajuće misli da nešto nije urađeno ispravno ili do kraja – na primer, sumnja da su vrata zaključana. To obično vodi proveravanju i vraćanju do vrata više puta.
Greh, religija i moral
Opsesivna briga da li je osoba nemoralna ili grešna, uz kompulzivnu molitvu ili ponovljeno traženje oproštaja.
Red i simetrija
Ređanje predmeta „baš tako“. Ljudi sa ovim mislima provode neuobičajeno mnogo vremena uređujući predmete ili zamišljajući simetriju, a mogu imati i sujeverja o brojevima i obrascima.
Samokontrola
Strah od gubitka kontrole i neprikladnog ponašanja – da će osoba nešto uzviknuti u javnosti ili nekome nauditi. Ova vrsta opsesija može dovesti do izolacije, jer osoba izbegava druge ljude.
Ove grupe su samo najčešći simptomi. Neko sa OKP-om može imati bilo kakvu opsesivnu misao – strahove u vezi sa partnerskim odnosom, magijsko razmišljanje ili opsesije o sopstvenom telu, kao što su disanje ili treptanje.
07Zašto potiskivanje misli ne pomaže
Prirodna reakcija je da se misao odgurne: „Ne smem to da mislim.“ Ali što se više trudimo da ne mislimo na nešto, to se ta misao češće vraća. Izbegavanje situacija, rituali i stalno traženje uveravanja daju kratko olakšanje, ali dugoročno uče mozak da je misao zaista opasna.
Za ljude u biznisu i sportiste ovo je posebno iscrpljujuće: energija koja treba da ide u fokus, odluke i trening troši se na unutrašnju borbu sa mislima. Zato je cilj terapije promena odnosa prema misli, a ne borba sa njom.
08Kako izgleda rad na opsesivnim mislima
Tretman započinje određivanjem opsesivnih misli, ideja i slika koje klijenta uznemiravaju – na primer, misli povezane sa neprihvatljivim seksualnim ponašanjem ili ideje o nesreći ili bolesti koja bi mogla da zadesi bliske ljude.
Zatim se procenjuje stepen uznemirenosti, mentalne strategije i ponašanja kojima klijent kontroliše ili neutrališe misli, kao i skriveno značenje koje im pridaje. Terapeut objašnjava da su uznemirujuće misli normalne za svakog čoveka. Umesto da ih izbegava, klijent se sa njima postepeno suočava – u stvarnosti ili u mašti, kroz tehniku imaginacije – bez izvođenja rituala, i tako uči da misli same po sebi nisu pretnja i ne izazivaju negativne posledice. To je osnova izlaganja uz sprečavanje reakcije, metode sa najviše dokaza u lečenju OKP-a.
Postepeno i kontinuirano izlaganje smanjuje uznemirenost i vraća normalno funkcionisanje. Hipnoterapija tu može biti korisna dopuna: u stanju duboke opuštenosti lakše je uvežbati suočavanje, a misli vremenom gube snagu i prestaju da upravljaju vašim životom. Kod težih oblika, uz psihoterapiju se mogu uvesti i lekovi, u dogovoru sa psihijatrom.