Tipovi depresije i načini lečenja

01Ponekad se depresija naziva i melanholijom

Kako god da je nazivate, osećaj potištenosti nije dobar osećaj. Lečenje depresije može biti veoma teško – ali je moguće, naročito kada se način lečenja prilagodi tipu depresije.

Ovaj tekst se bavi time kako se leči svaki od najčešćih oblika. Iako postoji veliki broj vrsta depresije, najčešće su veliki depresivni poremećaj, distimija i bipolarni poremećaj, a u nastavku pominjemo i sezonsku depresiju. Detaljan opis simptoma svakog tipa naći ćete u tekstu „Depresija – tipovi“.

02Uobičajeni simptomi i tok depresije

Simptomi su: anksioznost, pesimizam, osećaj tuge, nesanica, osećaj beznačajnosti i krivice, umor, gubitak telesne težine, glavobolja i misli o samoubistvu.

Ovi poremećaji se uglavnom leče duže vreme. Ponekad se raspoloženje promeni naglo, ali uglavnom ima tendenciju da se menja postepeno. Zato je važno da se od lečenja ne očekuje čudo preko noći, već postepen i stabilan oporavak.

03Veliki depresivni poremećaj i njegovo lečenje

Veliki depresivni poremećaj (major depression) je najteži oblik depresije. Simptomi su osećaj tuge, nesanica i slab apetit. Osobe u ovakvom stanju su veoma pasivne, nemaju motivaciju i ne žele da učestvuju u životnim aktivnostima. Neki ljudi su potpuno isključeni iz života, a neki pomišljaju i na samoubistvo.

Kod blažih epizoda psihoterapija je često prvi izbor. Kod umerenih i teških epizoda obično se preporučuje kombinacija psihoterapije i antidepresiva, koje propisuje i prati psihijatar. Ako postoje misli o samoubistvu ili psihotični simptomi, lečenje vodi psihijatar, ponekad i u bolnici. Više o ovom obliku: veliki depresivni poremećaj.

04Distimija: blaža, ali dugotrajna

Distimija je blaži oblik dugotrajne depresije koji ne isključuje potpuno osobu iz životnih aktivnosti, ali se osoba ne oseća motivisano i ne funkcioniše u skladu sa svojim mogućnostima. Ponekad se kod ljudi sa distimijom javi i epizoda velike depresije – tada je problem još ozbiljniji.

Pošto traje godinama, ljudi distimiju često doživljavaju kao „svoj karakter“. Lečenje je zato obično duže: psihoterapija usmerena na uverenja, obrasce odnosa i svakodnevne navike, a po proceni psihijatra i lekovi. Upornost je ovde važnija od brzine.

05Bipolarni poremećaj: poseban pristup

Manična depresija poznata je i kao bipolarni poremećaj. Ovaj tip je ređi od prethodna dva. Uključuje cikluse maničnog stanja koji se smenjuju sa depresivnim stanjem.

Lečenje bipolarnog poremećaja se bitno razlikuje: osnovu čine stabilizatori raspoloženja i redovno praćenje kod psihijatra, a antidepresivi sami po sebi mogu biti rizični. Psihoterapija i psihoedukacija pomažu da osoba prepozna rane znake epizoda, uredi san i ritam dana. Hipnoza i drugi psihološki metodi ovde mogu biti samo dodatak, nikada zamena za psihijatrijsko lečenje.

06Sezonska depresija i uloga životnih okolnosti

Kod sezonske depresije, koja se najčešće javlja zimi, pored psihoterapije i lekova koriste se i terapija svetlom (po preporuci lekara), boravak na dnevnom svetlu, fizička aktivnost i pravilan ritam spavanja.

Kada je reč o izvorima depresije uopšte, deo sklonosti je nasledan. Život u stresnom okruženju može voditi ka depresiji: finansijske teškoće, gubitak drage osobe ili problemi u partnerskoj vezi mogu biti okidači. Žene oboljevaju otprilike dvostruko češće od muškaraca, a razlozi za to još nisu u potpunosti razjašnjeni. Kod sportista okidač može biti povreda ili pad forme, a kod preduzetnika dugotrajan pritisak i izgaranje.

07Uloga misli u depresiji

Ako patite od depresije, potražite savet svog lekara. Ako vam propiše lekove, o koristima i mogućim neželjenim efektima razgovarajte sa njim – i nikada ih ne menjajte i ne prekidajte na svoju ruku.

Pored toga, veliku ulogu u depresiji imaju negativne misli. Probajte ovo: zamislite nešto veoma tužno, a onda se vratite na tekst. Ako ste se zaista uživeli u tu misao i sliku, verovatno ste počeli da se osećate tužnije. I što duže ostajete u tom stanju, to se osećate gore.

Dobra vest je da isto važi i obrnuto: kada pažnju usmerite na ono što vas smiruje i hrabri, raspoloženje može da se popravi. Naše uporne misli dolaze iz nesvesnog uma – to su misli koje automatski mislimo tokom celog dana. Ako se misli o problemima ponavljaju iz dana u dan, rastu anksioznost, depresija i stres. Zato se u psihoterapiji ozbiljno radi na menjanju tih automatskih misli.

08Hipnoterapija i NLP kao dodatna podrška

Hipnoza je prirodno stanje usredsređene pažnje i duboke relaksacije. Kroz slična stanja prolazimo svaki put kada tonemo u san, kada se budimo ili kada se zanesemo u mašti. Nesvesni um je sedište naših emocija, a hipnoterapija je način da se na tom nivou negativna uverenja zamene podržavajućim i da se stvore pozitivna očekivanja, koja potom stvaraju i bolja osećanja.

Hipnoterapija, NLP i samohipnoza mogu pomoći da promenite način na koji mislite, osećate se i ponašate. Kod depresije one su komplementarne metode – deo celokupnog plana lečenja, uz psihoterapiju i, kada je potrebno, uz psihijatra. Više pročitajte u tekstu Rešavanje depresije.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.