Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Depresija lečenje
  4. Veliki depresivni poremećaj

DSM-5 296.20–296.36 · ICD-10 F32–F33

Veliki depresivni poremećaj i put nazad ka površini

Kao sidro koje vuče nadole: tuga, praznina i krivica, san koji ne odmara i svet koji gubi boju — najmanje dve nedelje, gotovo svakog dana.

Veliki depresivni poremećaj je jedan od najčešće dijagnostikovanih mentalnih poremećaja, ali i stanje za koje postoji više delotvornih načina lečenja. Ovde su kriterijumi po DSM-5, šifre, razlike u odnosu na srodna stanja i pristup lečenju. Kod Aleksandra dobijaš psihoterapiju i hipnoterapiju kao dopunu medicinskom lečenju. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
Dubina−200 m
  • 0od 9 simptoma potrebno je za dijagnozu
  • 0nedelje — najkraće trajanje epizode
  • 0%procenjena godišnja učestalost u SAD (DSM-5)
  • 0%procenjena naslednost (DSM-5)

−180 mŠta je veliki depresivni poremećaj

Više od loše nedelje — epizoda

DSM-5 opisuje veliki depresivni poremećaj kao stanje obeleženo osećanjem tuge, praznine i krivice, praćeno poremećajem spavanja i gubitkom interesovanja za aktivnosti. Većina ljudi u epizodi primeti i značajnu promenu telesne težine ili apetita.

Poremećaj može da se pojavi u bilo kom životnom dobu i češće se javlja kod devojaka i žena. Neki ljudi dožive samo jednu epizodu, dok se kod drugih epizode ponavljaju — zato DSM-5 razlikuje pojedinačnu i ponavljajuću epizodu. Postoji više delotvornih opcija lečenja, a kada se ne leči, veliki depresivni poremećaj može da dovede i do suicida (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013).

−160 mKriterijumi po DSM-5

Devet simptoma, jedno pravilo

DSM-5 zahteva da najmanje pet od sledećih devet simptoma bude prisutno tokom istog perioda od dve nedelje, veći deo dana, skoro svakog dana — i da bar jedan od njih bude depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja i zadovoljstva. Označi simptome da vidiš kako pravilo funkcioniše.

−140 mŠifre i specifikatori

Šta znače brojevi 296.20–296.36

DSM-5 šifrira veliki depresivni poremećaj prema tome da li je epizoda pojedinačna ili ponavljajuća i prema njenoj trenutnoj težini ili stanju remisije. Isto stanje ima i odgovarajuću šifru u klasifikaciji ICD-10. Izaberi kombinaciju:

Epizoda
Težina ili stanje
DSM-5296.22
ICD-10F32.1

Dodatne oznake (specifikatori) opisuju sliku epizode:

  • sa anksioznim distresom
  • sa mešovitim obeležjima
  • sa melanholičnim obeležjima
  • sa atipičnim obeležjima
  • sa katatonijom
  • sa peripartalnim početkom
  • sa sezonskim obrascem

Šifru postavlja lekar ili psiholog nakon procene. Ovde je prikazana da bi lakše razumeo/la nalaz koji možda već imaš.

−120 mDiferencijalna dijagnoza

Da li je to zaista velika depresija?

Slični simptomi mogu da imaju različito poreklo. Zato stručnjak uvek proverava šta još može da objasni sliku. Klikni na karticu da vidiš razliku.

  • Tuga posle gubitka

    Ili tuga koja prirodno prati gubitak?

    Klikni za razliku ↻
    Kako se razlikuje

    Posle gubitka tuga dolazi u talasima vezanim za podsećanja, a samopoštovanje ostaje uglavnom očuvano. U depresivnoj epizodi raspoloženje je stalno nisko, uz bezvrednost i krivicu. Kada su simptomi reakcija na traumu ili lični gubitak, stručnjak pažljivo procenjuje da li je reč o tuzi ili o depresiji.

  • Distimija

    Ili hronična, blaža depresija?

    Klikni za razliku ↻
    Kako se razlikuje

    Kod distimije je raspoloženje nisko većinu dana najmanje dve godine, obično uz manje simptoma. Kada se na nju nadoveže velika depresivna epizoda, govori se o „dvostrukoj depresiji”.

  • Bipolarni poremećaj

    Ili depresivna faza bipolarnog poremećaja?

    Klikni za razliku ↻
    Kako se razlikuje

    Ako je osoba ikada imala maničnu ili hipomaničnu epizodu — period povišenog raspoloženja, smanjene potrebe za snom i ubrzanih misli — dijagnoza nije veliki depresivni poremećaj, a lečenje je drugačije.

  • Supstance ili bolest

    Ili posledica leka, alkohola ili bolesti?

    Klikni za razliku ↻
    Kako se razlikuje

    Simptomi ne smeju biti posledica psihoaktivnih supstanci, lekova ili telesne bolesti, poput poremećaja rada štitne žlezde. Tada se postavljaju posebne dijagnoze iz iste grupe poremećaja.

−100 mMortalitet i rizik

Kada dubina postane opasna

DSM-5 navodi da je veliki depresivni poremećaj povezan sa visokom stopom smrtnosti. Gotovo svi slučajevi samoubistva u SAD povezani su sa nekim psihijatrijskim stanjem, a oko polovine sa poremećajem raspoloženja, kao što je velika depresija (Pompili, 2011). Jedan od razloga je to što su suicidalne misli, osećanja i postupci čest simptom ovog poremećaja.

  • Pasivne misli

    Želja da se ne probudiš ili da ne postojiš. Ukazuje na depresiju, ali ne i na jasan plan — ipak je znak da je pomoć potrebna.

  • Konkretni planovi

    Plan, namera i očekivanje da će se plan ostvariti. To je hitno stanje: pomoć treba potražiti odmah.

Suicidalne misli pokreću različita osećanja: kod nekih želja da odustanu, kod drugih želja da okončaju emotivni bol ili da prestanu da budu „teret” drugima. Iako većini izvršenih samoubistava ne prethode neuspeli pokušaji, raniji pokušaji ili pretnje smatraju se najizraženijim faktorom rizika.

Žene češće pokušavaju samoubistvo, a muškarci ga češće izvrše. Povećana smrtnost nije vezana samo za suicid: stariji ljudi sa depresijom koji su smešteni u dom za stare češće umiru tokom prve godine nego oni bez depresije (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013).

Ovi koraci pomažu da prepoznaš opasnost, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

−80 mFaktori rizika

Slojevi ispod površine

Svako može da razvije veliki depresivni poremećaj, ali DSM-5 izdvaja nekoliko dobro dokumentovanih faktora rizika. Najčešće se ne javljaju sami, već se slažu jedan na drugi — kao slojevi.

Učestalost

Prema DSM-5, godišnja učestalost u SAD je oko 7% opšte populacije, a žene obolevaju češće od muškaraca — procene se kreću od 1,5 do 3 puta.

  1. −60 m

    Temperament

    Visok nivo negativne emocionalnosti — sklonost da se stres doživi intenzivno — povećava šansu da se na životne udarce odgovori depresijom.

  2. −90 m

    Teško detinjstvo

    Osobe koje su u detinjstvu trpele nasilje ili su odrastale u teškim okolnostima imaju povećan rizik.

  3. −120 m

    Veliki životni stresori

    Gubici, razvod, otkaz, bolest ili dugotrajni pritisak mogu da pokrenu depresivnu epizodu.

  4. −150 m

    Genetika

    Istraživači su pronašli genetsku komponentu: DSM-5 procenjuje naslednost na oko 40%.

  5. −180 m

    Porodična istorija

    Ako neko iz uže porodice pati od depresije, šansa je dva do četiri puta veća nego u opštoj populaciji.

Praktične informacije

Pre prve seanse znaš sve

Nema skrivenih koraka. Uvodni razgovor služi upravo tome da proveriš da li ti ovakav rad odgovara.

Zakaži besplatan razgovor
  • 01

    Besplatan uvodni razgovor

    Traje 20 minuta, bez obaveze nastavka.

  • 02

    Seansa od 50 minuta

    Cena se saopštava na uvodnom razgovoru.

  • 03

    Uživo ili online

    Kabinet na Banovom brdu ili video poziv.

  • 04

    Bez uputa

    Ne treba ti uput niti prethodna dijagnoza.

Uvodni razgovor
20 min · besplatno
Seansa
50 minuta
Diskrecija
Bez čekaonice
Radno vreme
Rad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h

Ne moraš da izranjaš sam/a

Prvi razgovor sa Aleksandrom je besplatan i traje 20 minuta. Ne moraš da imaš dijagnozu ni uput — dovoljno je da kažeš šta se dešava.

Zakaži besplatan razgovor 062 262 195

Uživo na Banovom brdu ili online · potpuna diskrecija

−60 mDruštveni odnosi

Kako depresija menja bliskost

Veliki depresivni poremećaj snažno utiče na odnose. Povlačenje iz društva je jedno od glavnih obeležja poremećaja, a prijatelji i porodica koji ne razumeju depresiju mogu nenamerno da pojačaju krivicu. Oni takođe osećaju frustraciju kada ne mogu da izvuku blisku osobu iz negativnih osećanja ili da je uvere da je život vredan življenja (Sekton, 2011).

  • Povlačenje

    Osoba se udaljava od prijatelja i porodice, što rađa izolaciju, usamljenost, krivicu i osećaj bezvrednosti.

  • Intimnost

    Gubitak interesovanja za seksualnost je čest i može da optereti bračne i partnerske odnose.

  • Razdražljivost

    Osoba postaje lako razdražljiva, ljuta ili uznemirena, pa i sitnice prerastaju u sukobe.

  • Strah porodice

    Kada se govori o samoubistvu ili se prave planovi, cela porodica živi u stalnom strahu za blisku osobu.

−40 mLečenje

Kako se izranja: lekovi, psihoterapija, hipnoza

Zato što je depresija danas jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja, postoji širok spektar opcija lečenja. Lekovi pomažu većini ljudi sa ovom dijagnozom, a psihoterapija spada u najuspešnije metode. Većina psihoterapijskih pristupa uspešno smanjuje samoubilačke misli, oslobađa od negativnih osećanja i vraća funkcionalnost; mnogi su usmereni na socijalne veštine, asertivnost i samosvest (Lihi, Holland i McGinn, 2011).

Hipnoterapija je komplementarna metoda: dopunjuje psihoterapiju i medicinsko lečenje, a ne zamenjuje ih. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

Hipnoterapija kao dopuna — pet koraka nagore

  1. 01

    Potisnute emocije

    Hipnoterapija polazi od uočavanja i otkrivanja emocija koje su potisnute, iz perspektive samog klijenta.

  2. 02

    Automatske misli

    To su brze pretpostavke koje kvare raspoloženje, na primer: „terapija mi neće pomoći” ili „ako odem na žurku, niko neće obratiti pažnju na mene”. Cilj je da se osveste, ospore i zamene korisnijim.

  3. 03

    Osnovna uverenja

    Duboke ideje o sebi i svetu nisu uvek očigledne. Terapeut ih otkriva pitanjima o tome šta osoba očekuje da će se desiti ako uradi ono što izbegava.

  4. 04

    Svrha i ciljevi

    Rad se usmerava ka budućnosti: ka ciljevima, ličnoj svrsi i misiji koja život čini vrednim.

  5. 05

    Odnosi i veštine

    Pošto su međuljudski problemi često u korenu depresije, radi se na izvorima sukoba, gubitaka i izolacije, na komunikaciji i razumevanju svojih i tuđih emocija.

−20 mKako izgleda proces

Izron sa zastancima

Kao pri ronjenju, i ovde se izranja postepeno. Svaka faza ima svoj cilj i svoj tempo.

  1. −40 m
    01

    Uvodni razgovor

    Besplatnih 20 minuta: opisuješ stanje, a Aleksandar objašnjava kako bi rad izgledao i da li je potrebna i medicinska procena.

  2. −20 m
    02

    Procena i stabilizacija

    Prve seanse služe da se razume dubina epizode, rizici i resursi, i da se uvede minimum strukture u dan.

  3. −5 m
    03

    Rad na mislima i uverenjima

    Redovne seanse od 50 minuta, uživo ili online. Psihoterapija se, kada ima smisla, dopunjuje hipnoterapijom.

  4. 0 m
    04

    Površina i prevencija

    Kako se raspoloženje vraća, radi se na ranim znacima povratka, odnosima i ciljevima, da sledeća epizoda ne bi iznenadila.

Zašto Aleksandar

Neko ko zna koliko je duboko

Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. U radu sa depresijom poštuje tempo klijenta, a kada je potrebno, sarađuje sa psihijatrom ili lekarom.

Sidro ne nestaje odjednom. Ali lanac može da se skraćuje, karika po karika.

Aleksandar Janković
  • 01

    Lično

    Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

  • 02

    Celovito

    Psihoterapija i hipnoterapija, uz saradnju sa lekarima.

  • 03

    Diskretno

    Bez čekaonice i bez susreta sa drugima.

  • 04

    Fleksibilno

    Uživo u kabinetu ili online.

Seansa50 minutaUvodni razgovorBesplatanAdresaKarpoševa 89/A
Upoznaj Aleksandra

−10 mKome je namenjeno

Kome je ova pomoć namenjena

Veliki depresivni poremećaj izgleda drugačije kod različitih ljudi. Evo nekih situacija u kojima Aleksandar najčešće pomaže.

  • Posle dijagnoze

    Ako ti je lekar ili psihijatar već postavio dijagnozu, psihoterapija može da bude važan deo lečenja.

  • Kad se epizode vraćaju

    Ako je ovo druga ili treća epizoda, rad na ranim znacima i uverenjima pomaže da se razmak produži.

  • Sportisti

    Kod sportista se velika depresija često prvo vidi kao pad forme, gubitak motivacije i povlačenje iz ekipe, naročito posle povrede ili neuspeha.

  • Preduzetnici i menadžeri

    U biznisu se krije iza iscrpljenosti, neodlučnosti i gubitka smisla, dok spolja sve i dalje „funkcioniše”.

  • Uz antidepresive

    Kombinacija lekova i psihoterapije često daje bolje rezultate od samo jednog pristupa — uz dogovor sa psihijatrom.

  • Bliski i partneri

    Ako živiš uz nekoga u depresiji, razgovor pomaže da razumeš šta se dešava i kako da pomogneš, a da sačuvaš sebe.

Česta pitanja

Pitanja o velikoj depresiji

Q1Koliko dugo mora da traje da bi bila velika depresija?

Prema DSM-5, simptomi moraju biti prisutni najmanje dve nedelje, veći deo dana, skoro svakog dana. Često epizoda traje i mnogo duže.

Q2Šta znači šifra 296.22 ili F33.1?

Prve cifre označavaju da li je epizoda pojedinačna (296.2x, F32) ili ponavljajuća (296.3x, F33), a poslednja cifra njenu težinu ili remisiju. Šifra 296.22 je pojedinačna umerena epizoda, a F33.1 ponavljajuća umerena epizoda.

Q3Da li je velika depresija nasledna?

Delimično. DSM-5 procenjuje naslednost na oko 40%, a osobe sa depresivnim članom uže porodice imaju dva do četiri puta veći rizik. Nasleđe nije sudbina — i okolina i lečenje igraju veliku ulogu.

Q4Da li moram da pijem antidepresive?

To procenjuje psihijatar. Lekovi pomažu većini ljudi, a psihoterapija je jedna od najuspešnijih metoda; kombinacija je često najbolja. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

Q5Može li hipnoza da pomogne kod velike depresije?

Hipnoterapija može da bude korisna dopuna: pomaže u radu sa potisnutim emocijama, automatskim mislima i osnovnim uverenjima. Ona je komplementarna metoda i ne zamenjuje medicinsko lečenje.

Q6Da li se velika depresija vraća?

Kod nekih ljudi ostaje jedna epizoda, a kod drugih se epizode ponavljaju. Rad na prevenciji — prepoznavanju ranih znakova i promeni uverenja — smanjuje verovatnoću povratka.

Q7Kako da pomognem bliskoj osobi u depresiji?

Budi prisutan/na bez osude, izbegavaj rečenice koje stvaraju krivicu i podrži odlazak kod stručnjaka. Ako osoba govori o samoubistvu, odmah potraži hitnu pomoć.

Q8Kako izgleda prvi razgovor?

Prvi razgovor traje dvadeset minuta i besplatan je. Opisuješ šta se dešava, a Aleksandar objašnjava kako bi rad mogao da izgleda — bez ikakve obaveze.

Nisi našao/la odgovor? Pošalji pitanje — Aleksandar lično odgovara.

Postavi pitanje

0 mZaključak

Površina postoji

Veliki depresivni poremećaj je ozbiljno stanje, ali i jedno od onih koja se najbolje leče. Uz pravu procenu, psihoterapiju, medicinsko lečenje kada je potrebno i hipnoterapiju kao dopunu, put ka površini ima jasne korake. Prvi je razgovor.

Zakaži besplatan razgovor

Svaki metar bliže površini je stvaran napredak, čak i kada se još ne vidi nebo.