U osnovi agorafobije leže panični napadi

01Stres kao okidač

Stres je jedan od glavnih okidača paničnih napada. Moguće je da i sami prepoznamo određeni nivo stresa koji je prerastao naše mogućnosti da ga se oslobodimo, ali isto tako je moguće da je trenutak „okidač“ odavno prošao i da ga se uopšte ne sećamo.

Zato je ponekad teško rešavati problem paničnih napada: ne znamo zašto nam se događaju, a ono racionalno u nama traži objašnjenje. Relaksirajuće tehnike za snižavanje stresa su korisne, ali panični napadi su najverovatnije kulminacija dužeg stresnog perioda ili posledica stresnog događaja sa kojim je sve počelo.

02Panični napadi se hrane sami sobom

Kada su napadi već tu, nije najvažnije KAKO i ZAŠTO su nas dostigli – činjenica je da su sada ovde, nisu prijatni i želimo da ih se rešimo. Zato nemojte da se iscrpljujete beskrajnim analizama detinjstva, odnosa sa ljudima i sopstvene ličnosti, raščlanjivanjem onoga što je neko rekao i zašto, ili traženjem „najbolje tablete“. Razumevanje prošlosti ima svoje mesto u terapiji, ali samo po sebi ne zaustavlja paniku.

Panični napadi se hrane sami sobom, a ne našom prošlošću.

To je toliko čest problem da muči i najinteligentnije i najhrabrije među nama. Ono što osećamo tokom napada toliko je zastrašujuće da posle sledi opšta anksioznost koja obeležava svaki dan. Ali to ne znači da ludimo. Činimo ono što nam se čini prirodnim – borimo se protiv straha svim snagama, želeći kontrolu nad životom za koji nam se čini da ga gubimo.

Zapravo pokušavamo da zaustavimo sav strah, a to je skoro nemoguće. Umesto toga, pokušajmo da ga prihvatimo, dopustimo mu da prođe kroz nas i na taj način zaustavimo preterane reakcije.

03Šta je agorafobija i kako je povezana sa panikom

Agorafobija je snažan strah i izbegavanje mesta i situacija iz kojih bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć ako se pojavi panika: gužve, javni prevoz, redovi, tržni centri, bioskopi, mostovi, otvoreni prostori ili izlazak iz kuće. Za razliku od drugih fobija, gde se osoba plaši samog objekta, kod agorafobije se osoba najčešće plaši napada panike – strahuje od sopstvenog straha.

Zato se kaže da u osnovi agorafobije leže panični napadi. Kod većine ljudi agorafobija se razvija posle jednog ili više napada, iako se, ređe, može javiti i bez njih. Krug izbegavanja se sužava – od izlaska iz grada do izlaska iz kuće bez pratnje. Preduzetnik počne da otkazuje putovanja i sastanke, a sportista da izbegava gostovanja.

04Nije prostor ono što izaziva napad, već nervni sistem u stanju pripravnosti

Najvažnije je znati da strah i napade ne uzrokuje ništa spolja – nikakva situacija, prostor, auto, pretrpana prostorija niti neobična senzacija u telu, očima, stomaku, glavi ili oko srca. Napadi nastaju u nama, u nervnom sistemu koji je predugo bio pod pritiskom. To nije krivica, već dobra vest: ono što nastaje u nama, na tome možemo i da radimo. (Naravno, ako niste, prvo neka lekar proveri i isključi telesne uzroke simptoma.)

Misliti da nam određena situacija ili prostor izaziva napad je pogrešno. Svima je jasan strah u prostoru ili situaciji u kojoj smo prvi put doživeli napad. Ali nije prostor ono što izaziva panični napad, već naš nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti.

Svi mi preuveličavamo neobične senzacije u telu i udaljavamo se od života koji smo imali pre napada. Ključ je upravo u tome da prestanemo da se SAKRIVAMO od situacija i osećaja i da im se konačno prepustimo.

05Kako nastaje strah bez uzroka

To je kao da napustite sujeverje i prihvatite racionalni pristup. Kada primetimo čudne senzacije u telu, obično izazvane napetošću, brinemo se jer dolaze neočekivano. I umesto da tražimo uzroke napetosti, tražimo uzroke svog straha.

Ako nam neko preti, plašimo se te osobe; kada vidimo znak opasnosti, vozimo pažljivije. Ali lupanju srca, ubrzanom disanju, bolu u mišićima, zamagljenom vidu, „vrtoglavici koja nije vrtoglavica“, glavobolji i mučnini – simptomima preopterećenja stresom, poslom ili nespavanjem – nalepimo etiketu nepoznatog uzroka i reagujemo strahom.

Taj strah dolazi kao grom iz vedra neba. Analiziramo ga, projektujemo u budućnost kroz pitanja „A šta ako…“ i zabrinutost postaje beskrajna. Malo ko tada ne zamisli tumor ili rak, i čini nam se da je u opasnosti život, a ako ne život, onda mentalno zdravlje.

06Simpatički nervni sistem: borba ili bekstvo

Ovaj doživljaj pretnje pokreće jednu sasvim telesnu funkciju – simpatički deo autonomnog nervnog sistema (SNS), koji je odgovoran za naše preživljavanje. On ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak, širi zenice i disajne puteve, pretvara uskladišteni glikogen u šećer, usporava varenje i gastrointestinalne aktivnosti, opušta mišiće bešike – jednom rečju, priprema nas za bekstvo ili za borbu.

Ovaj odgovor puni nas strahom toliko snažnim da je prvi poriv da pobegnemo i sakrijemo se. Ali kuda, i zašto? Zamislite istu reakciju kod naših dalekih predaka koji su se u pećini našli pred medvedom – odjednom ima mnogo smisla.

SNS ne možemo svesno da kontrolišemo, ali je on snažno pod uticajem naših misli i verovanja.

07Panični napadi su naš SNS koji je preuzeo brigu o nama

Kada SNS preuzme, nemamo svesnu kontrolu nad njim. Svaki pokušaj da silom preuzmemo kontrolu samo pogoršava situaciju i čini da napad traje duže. Naprotiv, kada prestanemo da se borimo, napad brže prolazi. I to je svetlo na izlazu iz tunela.

Ovo se može dogoditi svakome, bez obzira na snagu volje. SNS je naša zaštita i kao vrstu nas je doveo do današnjih dana. Početni preveliki stres proizvodi telesnu reakciju, ona pokreće preteranu zabrinutost, a zabrinutost održava SNS u stanju budnosti. Strah od sledećeg napada tako postaje razlog za sledeći napad – kružni proces.

Prihvatiti paniku, a ne sprečavati je, pokazuje našem SNS-u da je sve u redu i da nema potrebe da priprema telo za opasnost.

08Kako se izlazi iz agorafobije

U zavisnosti od izraženosti agorafobije primenjuje se psihoterapija, po potrebi uz lekove koje propisuje psihijatar, a hipnoterapija može biti koristan dodatak. Rad obično ide ovim redom:

1Razumevanje začaranog kruga

Telesni simptom (lupanje srca) – negativno tumačenje („umirem“) – strah – još jači simptom.

2Postepeno izlaganje

Strah slabi kada mu se izlažemo, a ne kada ga izbegavamo. Korak po korak, osoba sebi dokazuje da je napad neprijatan, ali podnošljiv.

3Vraćanje života

Kada poveruje da paniku može da preživi, osoba prestaje da izbegava mesta, a sa izbegavanjem nestaje i agorafobija. Agorafobija je rešiv problem, a prvi korak je da se oslobodite stida, priznate problem i potražite pomoć.