Test za anksioznost

01Zašto test za anksioznost?

Mnogi ljudi godinama žive sa napetošću, brigom i telesnim simptomima, a da nikada ne provere šta se zapravo dešava. Test za anksioznost je prvi, jednostavan korak ka odgovoru na to pitanje.

Anksiozni poremećaji spadaju među najčešće psihičke teškoće, a ipak relativno mali broj ljudi potraži pomoć. Neki misle da je to „samo stres“, drugi se stide, a treći jednostavno ne znaju gde da počnu. Zato je korisno imati način da na miru, bez obaveze, proverite svoje stanje.

Uradite kratki test odmah, rezultat dobijate za par minuta →

02Da li ste se do sada susreli sa kliničkim testom za anksioznost?

Klinički upitnik nije zabavni kviz sa društvenih mreža. Pitanja su postavljena tako da prate kriterijume po kojima stručnjaci razlikuju uobičajenu brigu od anksioznih poremećaja. Test na sajtu PsihoBata konstruisan je na osnovu klasifikacije anksioznih poremećaja iz priručnika DSM-IV.

U međuvremenu je objavljeno novije izdanje (DSM-5), ali osnovne grupe simptoma po kojima se prepoznaju generalizovana anksioznost, panični poremećaj, fobije i srodna stanja ostale su vrlo slične, pa upitnik i dalje dobro služi kao orijentacija.

03Besplatno i na lak način otkrijte da li ste anksiozni

Test je besplatan i popunjava se za desetak minuta. Nakon što odgovorite na sva pitanja, potrebno je oko 24 sata da stručnjak pregleda vaše odgovore i pošalje vam povratnu informaciju na e-mail.

Upitniku možete pristupiti ovde: Upitnik za anksiozne poremećaje po DSM-IV.

Ovo nije dijagnoza. Test je orijentacija – pomaže vam da vidite da li je vreme da razgovarate sa stručnjakom.

04Test anksioznosti: briga i napadi panike

Pre detaljnog upitnika možete odmah da uradite test koji se sastoji od dva dela. Prvi deo je skala GAD-7, koju psiholozi i lekari širom sveta koriste za prvu procenu anksioznosti; istraživanja pokazuju da pouzdano izdvaja osobe kojima bi koristila stručna procena. Drugi deo je panični modul upitnika PHQ i proverava da li napadi straha koje doživljavate odgovaraju obrascu paničnog poremećaja. Uz svako pitanje su primeri iz svakodnevice, da biste lakše prepoznali sebe. Rezultat dobijate odmah, ovde na stranici.

05Šta upitnik ispituje

Ne objavljujemo pitanja ovde, ali je korisno da znate koje oblasti upitnik obuhvata, kako biste ga popunili iskreno i opušteno:

• koliko često i koliko dugo osećate brigu i napetost,
• telesne simptome: lupanje srca, nedostatak vazduha, znojenje, mišićnu napetost,
• iznenadne talase straha i napade panike,
• izbegavanje određenih mesta, ljudi ili situacija,
• strah od procene drugih i društvenih situacija,
• uticaj svega toga na san, posao i odnose.

Ne postoje „tačni“ odgovori. Najviše ćete dobiti ako odgovarate onako kako se zaista osećate u poslednjih nekoliko meseci, a ne onako kako biste želeli da se osećate.

06Pitanja za brzu samoproveru

Dok ne popunite upitnik, možete sebi postaviti nekoliko jednostavnih pitanja. Ona nisu test i ne daju nikakav rezultat – služe samo da primetite obrasce:

• Da li brinem većinu dana, i kada za to nema očiglednog razloga?
• Da li mi je teško da „isključim“ misli pred spavanje?
• Da li izbegavam situacije za koje znam da su bezbedne?
• Da li telesne senzacije tumačim kao znak da nešto ozbiljno nije u redu?
• Da li me briga ometa na poslu, u treningu ili u odnosima?

Ako ste na više pitanja odgovorili potvrdno, to ne znači da imate poremećaj – ali je dobar razlog da popunite upitnik i porazgovarate sa stručnjakom.

07Zašto je precizna procena važna

Anksioznost ima mnogo lica. Generalizovana anksioznost, panični poremećaj, socijalna fobija i opsesivno-kompulsivni poremećaj zahtevaju različite pristupe. Precizna procena pomaže da rad od samog početka bude usmeren na ono što vama zaista treba.

Važno je i isključiti telesne uzroke: problemi sa štitnom žlezdom, srčanim ritmom ili preterana upotreba kofeina mogu da daju simptome slične anksioznosti. Zato je pregled kod lekara dobar deo slike, a o eventualnim lekovima uvek odlučuje lekar ili psihijatar.

08Hipnoza i hipnoterapija posle testa

Hipnoza je prirodno stanje svesti u koje svi ulazimo više puta dnevno – kada se zanesemo u knjigu, muziku ili vožnju. Hipnoterapija koristi to stanje fokusirane pažnje i duboke relaksacije da bi pomogla da se oslabe negativna osećanja i usvoje novi, korisniji obrasci reagovanja.

Kod mnogih klijenata promene se primete već posle nekoliko susreta, ali tempo je individualan. Hipnoterapija je komplementarna metoda – može se kombinovati sa psihoterapijom i, kada je potrebno, sa lečenjem koje vodi lekar. Više o tome pročitajte u tekstu Anksioznost – lečenje.

09Šta klijenti kažu o testiranju

Klijenti koji su popunili upitnik najčešće ističu da im je pomogao da prvi put jasno imenuju ono što osećaju i da su se, zahvaljujući povratnoj informaciji, lakše odlučili da potraže pomoć. Sportisti i ljudi iz biznisa često kažu da su tek tada shvatili da „trema“ i hronični umor imaju zajednički koren.

Bolujete od anksioznosti ili samo niste sigurni? Testirajte se sada – par minuta može biti početak mirnijeg perioda.