Depresija kroz kliničke oblike

01Kako se klasifikuju depresije

Postoji više različitih oblika u kojima se depresija može pojaviti. Oni se razlikuju po težini, načinu ispoljavanja i ritmu javljanja simptoma.

DSM-IV, prethodno izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, svrstava depresije u širu kategoriju „Poremećaji raspoloženja“, podeljenu u tri podkategorije: epizode promene raspoloženja, poremećaje raspoloženja i ostale poremećaje raspoloženja. Ova podela je i danas korisna za razumevanje, iako je novije izdanje (DSM-5) donelo neke promene, o kojima pišemo niže.

02Epizode promene raspoloženja

Epizode same po sebi nisu posebne dijagnoze, već predstavljaju kriterijume neophodne za dijagnozu poremećaja raspoloženja. To su:

• velika depresivna epizoda
• manična epizoda
• mešovita epizoda
• hipomanična epizoda

Na primer, za dijagnozu velikog depresivnog poremećaja potrebna je bar jedna velika depresivna epizoda, a za bipolarni poremećaj I bar jedna manična epizoda.

03Depresivni poremećaji

• Veliki depresivni poremećaj – poznat i kao unipolarna depresija ili unipolarni poremećaj
• Distimični poremećaj – ranije poznat kao depresivna neuroza; blaža, ali dugotrajna depresija
• Reaktivna depresija ili depresivna reakcija – depresivno stanje kao odgovor na stresni događaj (u DSM klasifikaciji se najčešće opisuje kao poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem)

Više o simptomima i kriterijumima pročitajte u tekstovima Veliki depresivni poremećaj i Distimija – hronični depresivni poremećaj.

04Bipolarni poremećaji

• Bipolarni poremećaj I – sa najmanje jednom maničnom epizodom
• Bipolarni poremećaj II – smenjivanje depresivnih i hipomaničnih epizoda
• Bipolarni poremećaj sa brzim ciklusima – četiri ili više epizoda godišnje (u DSM-u je ovo specifikator, a ne poseban poremećaj)
• Manija kod adolescenata – kod mladih se manija često ispoljava drugačije nego kod odraslih, pa je prepoznavanje teže
• Ciklotimični poremećaj – dugotrajno smenjivanje blažih depresivnih i hipomaničnih perioda

Razlikovanje bipolarnog poremećaja od „obične“ depresije je veoma važno, jer se oni leče različito. Osoba često dolazi po pomoć tek u depresivnoj fazi, dok periode povišenog raspoloženja, pojačane energije i smanjene potrebe za snom doživljava kao „dobre dane“, pa ih i ne pominje. Zato stručnjak uvek pita i za takve periode, kao i za slične teškoće u porodici.

05Ostali poremećaji raspoloženja

• Poremećaj raspoloženja uzrokovan opštom telesnom bolešću – npr. kod oboljenja štitne žlezde, neuroloških ili hroničnih bolesti
• Poremećaj raspoloženja izazvan supstancama – alkohol, droge ili neki lekovi
• Poremećaj raspoloženja koji nije drugačije određen – kada simptomi ne odgovaraju u potpunosti nijednoj kategoriji

Zato je dobro da lekar pre psihološke procene isključi telesne uzroke i proveri koje lekove i supstance osoba koristi.

06Šta se promenilo u DSM-5

U DSM-5 (2013) depresivni i bipolarni poremećaji više nisu u istom poglavlju, već čine dve odvojene grupe. Najvažnije promene su:

• distimija i hronična velika depresija spojene su u perzistentni (hronični) depresivni poremećaj
• dodat je disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja kod dece
• predmenstrualni disforični poremećaj postao je posebna dijagnoza
• umesto mešovite epizode uveden je specifikator „sa mešovitim karakteristikama“
• sezonski obrazac javljanja opisuje se kao specifikator – poznat kao sezonski afektivni poremećaj

07Da li prepoznajete neki od ovih oblika?

Depresivno osećanje je intenzivno osećanje kojem se subjekt prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada osoba uvidi da ne može ispuniti određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smisao svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti, a krajnji rezultat je depresija.

Sportisti posle povrede ili kraja karijere i ljudi iz biznisa posle poslovnog neuspeha često se nađu baš u toj tački – kada se ruši uslov na kojem je počivao osećaj vrednosti. Prepoznati to na vreme znači dobiti priliku da se uslov preispita, umesto da se od budućnosti odustane.

08Zašto je tačna dijagnoza važna

Svaki oblik depresije ima svoj tok i zahteva drugačiji pristup. Procenu treba da obavi stručnjak – psiholog ili psihijatar – na osnovu razgovora, istorije simptoma i, po potrebi, psiholoških testova. Samodijagnoza na osnovu liste nije dovoljna.

Tačna dijagnoza utiče na izbor terapije, na procenu koliko dugo lečenje treba da traje i na to šta osoba i njena porodica mogu da očekuju. Ona takođe donosi olakšanje: kada stanje dobije ime, prestaje osećaj da „nešto nije u redu sa mnom kao čovekom“.

Lečenje najčešće kombinuje psihoterapiju, promene načina života i, kada je potrebno, lekove, koje propisuje i prati isključivo psihijatar. Hipnoza može biti komplementarna metoda u okviru stručnog plana.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.