Depresija – tipovi

01Depresija nije jedna bolest

Iza reči „depresija“ krije se više različitih stanja. Ona se razlikuju po težini, toku, trajanju i načinu na koji se ispoljavaju – a to je važno jer od tipa depresije zavisi i pristup lečenju.

U ovom tekstu dajemo pregled glavnih oblika depresije koje stručnjaci razlikuju. Svrha nije da sami sebi postavite dijagnozu, već da lakše razumete šta vam se dešava i kada je vreme da potražite stručnu procenu.

02Kriterijumi za dijagnostikovanje i subsindromska depresija

Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija, koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnozu depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao „neurotska“ ili „karakterološka“ depresija.

Pokazano je da i subsindromska depresija može značajno da naruši zdravlje, da dovede do psihosocijalnih i radnih teškoća i čestog odsustvovanja sa posla. Važno je istaći da se javlja kod osoba koje imaju istoriju depresije, često prethodi ispoljavanju „pune“ kliničke slike depresivne epizode ili traje između epizoda. Zato ni „blagu“ depresiju ne treba olako shvatati.

03Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima

Kod ovog oblika, pored teškog depresivnog raspoloženja, mogu se javiti sumanute ideje (npr. o krivici, bolesti ili propasti) ili halucinacije. Ovaj oblik depresije može izazvati diferencijalno-dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu u skladu sa raspoloženjem, što može dovesti do neadekvatnog lečenja.

Psihotične depresivne epizode često su povezane sa povećanim rizikom od samoubistva, što zahteva posebno brižljivo planiranje tretmana. Ovo stanje uvek zahteva psihijatrijsko lečenje.

04Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom

Depresija je jedan od najvažnijih faktora rizika za samoubistvo, a rizik je višestruko veći kod teških oblika depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:

• prisustvo anksioznosti, agitacije i paničnih napada;
• uporna nesanica, anhedonija i loša koncentracija;
• osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti;
• impulsivnost;
• zloupotreba psihoaktivnih supstanci;
• muški pol uzrasta između 20 i 30 godina i stariji od 50 godina;
• ženski pol između 40 i 60 godina; starije životno doba;
• prethodni pokušaji samoubistva;
• porodična istorija suicidnog ponašanja.

Kod visokog rizika ponekad je potrebno bolničko lečenje, kako bi osoba bila bezbedna dok terapija ne počne da deluje.

05Bipolarna depresija

Deo osoba sa depresijom tokom vremena doživi spontanu (neizazvanu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada se dijagnoza menja u bipolarni poremećaj.

Zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja, važno je da se svaka osoba sa depresijom pita o periodima u životu sa povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem i drugim simptomima (hipo)manije. Sama depresivna epizoda kod bipolarnog i „običnog“ depresivnog poremećaja može izgledati gotovo isto, pa je istorija raspoloženja ključna.

06Atipična depresija

Atipična depresija se teže prepoznaje, jer ne liči na sliku depresije koju većina ljudi ima u glavi. Pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom ima povećanu potrebu za spavanjem, povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za ugljenim hidratima je uobičajena.

Karakteristično je i da se raspoloženje privremeno popravi kada se desi nešto lepo, kao i preosetljivost na odbacivanje. Početak je obično u trećoj deceniji života. Zbog toga što osoba „ipak funkcioniše“, okolina često ne vidi da je reč o depresiji.

07Sezonska depresija

Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj) karakteriše se sezonskim obrascem javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego leti.

Sezonskoj depresiji u većini slučajeva ne prethodi poseban psihosocijalni stres, a između epizoda dolazi do potpunog oporavka. Klinička slika najčešće odgovara onoj kod atipične depresije – pojačan san, apetit i umor.

08Drugi oblici i zašto je procena važna

Pored navedenih, stručnjaci razlikuju i veliki depresivni poremećaj, distimiju (hronični depresivni poremećaj koji traje godinama), postporođajnu depresiju, predmenstrualni disforični poremećaj i depresiju izazvanu supstancama ili telesnim bolestima.

Kod ljudi pod velikim pritiskom – sportista pred takmičenje ili preduzetnika u krizi – depresija se često prikriva iza razdražljivosti, preteranog rada ili povlačenja. Zato je stručna procena prvi korak: tek kada se zna o kom tipu depresije je reč, može se izabrati pravi tretman, a lekovi, ako su potrebni, uvode se isključivo uz psihijatra.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.